Стеван
Стеван·pre 14 godina

Kosu reže, pa vinograd veže

Чин жаљења којим је у епским песмама исказивана неизмерна мајчинска туга за изгубљеним сином. Мање деструктивно делање не би могло да одговора једној од највећих несрећа која може да задеси мајку.

Користи се и за подсмевање туђем безразложном кукању и прављењу слона од муве.

- Где је Кића?
- Ено га код куће, не излази напоље већ 4 дана.
- Због?
- Ниси чуо? Оставила га она Маја, након двонедељне везе, замисли ти то. Верујем да је засадио винову лозу у дворишту и почео да пушта косу колико драми.
- Ахахах. Ал' ћемо да му померамо дупе кад се освести.
- А дакако друкчије?

Пар дана касније:

- Оооо, па види ко се то појавио! Мајка Стојанова лично!
- Како напредује грожђе?
- Е, добра ти је фризура... знаш... с обзиром на ситуацију.
- Једите бре говна...
- Ој Стојане, јабуко од злата, кекекеке!

+34

Komentari