Језик који доноси профит медицинарима.
У пракси се показало како је интересовање просечног становника земље за латински језик једнако пропорционално инвентивности уџбеника из лингвистике који је написао Ранко Бугарски. Стога медицинари обилато користе ово како би заварали народ.
Једноставно, пошто просечног ОФР шљакера и њему сличног народског човека не занима много стручна терминологија, ту вреба опасност.
Познато је да се људи плаше непознатог. Довољно је најобичнији термин (може а и не мора бити везан за медицину) превести на латински. Код просечног слушаоца, то изазива микс ефекта збуњености, испрепаданости те осећаја да управо присуствује неком грандиозном чину. Тад су људи на све спремни, не били то што пре отклонили из живота.
Медицинари, благо вама са оваквим народом.

Jezik čije govorno područje obuhvata ceo svet. Veoma lak za naučit, a njegova egzistencija je krucijalna za opstanak ljudskog roda. Ne razumem kako individua može da zaspi, a da ne zna perifrastičnu pasivnu konjugaciju aktiva srednjeg roda glagola biti u perfektnom futuru, konstrukciju apsolutnog ablativa sa relativnim akuzativom, ili bilo koji savršeno razumljivi deo latinske gramatike.
Bez latinskog jezika medicina ne bi bila to što jeste. Kako bi lekari izlečili pacijenta, a da ne znaju tačan naziv njegovog obolenja, u ispravnoj deklinaciji i rodu.
Sudije bez sumnje ne bi mogle završiti parnicu, a da ne znaju izgovorit poznatu sentencu koju je Cezar izgovorio na rijeci Rubikon.
Automehaničari se ne bi smeli usudit da zamene ležište motora, a da pri tom ne zna promenit glagol videre u pluskvam perfektu pasiva.

Narod je poriknjavao pre 2000 godina ali jezik je i dan danas živ, misteriozno. Predmet koji pomera dupe svim đacima gimnazija iako je beskoristan ( osim u medicini i pravu ). Uglavnom su rečenice koje se uče iz tog latinskog prešle preko granice razuma,cik pogodite, i dalje se izučava u gimnazijama zajedno sa rečenicama tipa : "Pešadija ide prva sa kopljima" i "Ribari vade ribu mrežama iz mora"...

Osim što sve na latinskom zvuči mudro, takođe može zvučati i mnogo kulturnije kako bi se izbegli banovi degutantnog tipa.

Страшан језик. Иако је мртав, његов дух вас опседа и тера вас да бубачите напамет стотине речи и бесмислених конјугација и деклинација.

(Ne)mrtvi jezik, koji i iz groba muči đake pojedinih škola i fakulteta, primorane da napamet uče deklinacije i konjugacije.

Mogući razlog za to što ovaj jezik uporno odbija da u potpunosti umre i za njegovo često korišćenje u nauci je zanimljiva osobina da bilo koja glupost napisana na njemu zvuči kao jako mudra izreka ili geslo.

Predmet u mnogim srednjim školama koji predstavlja jedan od najvećih problema za učenike. Iako kažu da je to mrtav jezik svaki profesor će to da porekne, i kaže da će vam biti preko potreban. Ima gramatiku koju nigde drugde nećeti videti (pet deklinacija po kojima se menjaju imenice i pridevi, naravno za svaki rod drugačije, minimum po deset izuzetaka), ali može se naučiti.. Dok ne krene da vas izluđuje, ako imate profesorku kao ja.

Sta god da kazes na latinskom svi ce misliti da si rekao nesto pametno.

Jezik koji deca uče u školama, da bi, kad odrastu mogli predavati drugoj deci taj jezik.

Mrtav jezik koga svakodnevno pokušavaju da reanimiraju u školama.

Od kad sam saznao da je latinski jezik mrtav, profesoru latinskog odgovaram sa minut ćutanja.

Jezik na kome čak i psovke zvuče prefinjeno i sofisticirano, koristimo ga kad želimo da se kurčimo kako smo vrhunski lingvisti.

Jezik koji je navodno mrtav a u stvari nikako da umre jer proganja sve srednjoškolce već decenijama.

Drugi zvanični jezik u Srbiji. Svako dete zna šta je tranzicija, notar, verifikacija...

Iako se naziva mrtvim jezikom, on to definitivno nije, jer uspešno preživljava na receptima.

Jedini predmet u skoli za koji ni profesori nemaju objasnjenje koji ce to kurac djacima u zivotu.

Jezik kojim baš niko na svetu govori (mrtav je), ali mi, gimnazijalci i još neke škole i fakulteti, smo primorani da ga učimo, na sreću, ne sve 4 godine. Većina stvari koje su stari Rimljani radili ne zanima ni same profesore, ali mi i dalje moramo da učimo njiove konjugacije i deklinacije (većina nema logike, pa moras da štrebaš napamet, ili pišeš arsenale pred kontrolni). Iz nepoznatih razloga, svaka glupost će na latinskom zvučati pametno.

(Ne)mrtvi jezik, koji i iz groba muči đake pojedinih škola i fakulteta, primorane da napamet uče deklinacije i konjugacije. Mogući razlog za to što ovaj jezik uporno odbija da u potpunosti umre i za njegovo često korišćenje u nauci je zanimljiva osobina da bilo koja glupost napisana na njemu zvuči kao jako mudra izreka ili geslo.

1. Mrtav jezik za koji profa kaže da se koristi u nekim znanostima. Istina, ali šta će nam gramatika, koji kurac, kad se koriste samo neki nazivi?!

2. Predmet koji imam tek 5 sedmica, a već ga prezirem.

Latinski je sa slobodnim u rečenici redom riječi jezik bio. Deklinacije su njegove i konjugacije jasnu svakoj u rečenici funkciju davale riječi. Pošto nisu zlatne, poput nas, memoriju ribice imali, nit ni u dugim nisu rečenicama gubili. A možda i stari namjerno stil su Latini takav razvijali, jer time da paze čitaoce na tekst su tjerali.