Lična karta
Криптонит за сваког малолетника који хоће да се клади. Стрептомицин жеља да се без уложеног физичког (не и психичког) рада оствари некаква дивиденда. Камен спотицања на магичном пролазу који спаја улицу и сисату куцатељку тикета.
- Мали, покажи ми личну?
- Заборавио сам коткуће.
- А иначе је имаш?
- Не.
___________________________________
- Извини, да ли имаш 18 година?
- Немам.
- Па шта ћеш онда овде, крв ти јеб...
- Имам 23!
___________________________________
- ААААААААААААААА!
- Мали, који ти је курац?!
- Па и јуче си ме питала да ли имам личну карту. Хоћеш да ти је поклоним да је залепиш на монитор! Да ме не питаш више, а!
- Извини, јеботе, ћосав си нешто, још те бркати нису пробили, ако ме разумеш. А и лична ми не треба јер си ружан као курац липов.
___________________________________
- Тето, можеш ли да куцаш кеца на Фрајбург?
- Сунце, ти не можеш да се кладиш.
- Послао ме тата. За хиљаду динара игра.
- Познајемо се. Живим преко пута твоје куће.
- Па? Ајде уплатите, тето, па да идем. Тата ће да се наљути.
- Јовице, ти немаш тату.
