Једна, без сумње, бистра особа која је у својим тинејџерским покушајима да се издвоји од остатка масе отишла мало даље. Није се у потпуности извук'о. Неомражен, али неприметан и никад позиван када је требало да се пљуга иза школе, решио је да оде корак даље бавећи се стварима које представљају тоталну непознаницу његовој околини.

Било шта што би евентуално заинтригирало остале и њега угурало у центар пажње је долазило у обзир, али мало кога је интересовао бруто домаћи производ Никарагве и огроман проценат заражених ХИВ-ом у Централноафричкој Републици. Ко их јебе што не купују гумице, причали су. Енглески сви знају, а и шпански. И баба га научила поред Љовисне. Норвешки је добар, примамљиво звучи. Богата земља, снег, плавуше. Међутим, паде и то у воду, чим су кренуле критике о губљењу времена и "За кад ће то да ти треба, ни српски не знаш". А ионако је било зајебано пребацивање из директног у индиректни говор и смештање прилога "ikke" у разним реченицама.

Дигавши руке од наука, баца се на уметност или тако неки ђаво. Хипстеризам је кул, ал' фрка од ћалета. Видео би неке зелене уске панталоне и одмах посумњао свашта, а човек је академац Универзитета Ломоносов. Гот звучи примамљиво. Обучеш црно, лакираш нокте, пичиш неке металике па нека гледају љомбери. И треба да гледају. Ал' онда све то види кева па сазове фамилијарну конференцију где ће расправљати о најефикаснијим методама извлачења детета из секте и лечењу болести зависности, прецизније наркоманије.

Зато је ту стари добри спорт. Фудбал је увек популаран. Лепо је пратити га и бити упућен, али сви знају за Реал, Арсенал, Бајерн и остале великане, а тек није кул бити навијач Манчестер Ситија. Јебеш ти то. Сад је ту инернет и разни канали који преносе свакаве пизде материне па ће се наћи нешто што је "андерграунд". Изгуглаће се ако треба и трећа лига Албаније за ратне инвалиде па нека се чуде. Не навија за Барсу, а није ни несврстан. Издваја се.