Некада давно у једној земљи сељака, на брдовитом Балкану, живео је један човек. Легенда каже да је био у свађи са целим селом и да ни са ким није говорио јер је мислио да га сви мрзе и да сви желе да му напакосте. Мрзео је своје комшије због тога и стално је тражио нове начине да их што више зајебе. Палио је сено, тровао стоку и ко зна шта још.

Народ је у почетку био забринут али су после неког времена огуглали на његове испаде. Ште ћеш, луд човек.Трудили су се да га избегавају колико је то могуће, а он је сумњао да му нешто спремају. Једнога дана је приметио групу сељака са секирама како се приближавају његовој кући и одмах је презубио да су дошли да га убију.

Отрчао је у шупу, узео секирче и изашао у двориште. Нашао је једно пањче, извадио курац и ставио га на тај пањ и једним брзим замахом секире одсекао оно мало муке што је имао у гаћа. Они исти сељаци са секирама који су пролазили поред његове куће су истог тренутка притрчали да му помогну. Касније се испоставило да су носили секире зато што су ишли у шуму, а не да би му скинули главу са рамена. Када су га питали зашто је то урадио кратко и јасно им је одговорио: **"ЗИНАТ СЕЛУ"**.

Елем, тај човек је убрзо после тога подлегао последицама крварења, а село је наставило тамо где је стало. Данас се, нажалост, не зна ни идентитет тог баје, а ни у којем селу се овај догађај одиграо. Од свега што се одиграло тог дана остала је само прича да је очеви приповедају својим тврдоглавим синовима и да је свако српско село својата. Ваљда због туризма, јебем ли га...