Mandušićka
Најраснија јебачица. Пар екселанс, нема шта. Вешта и спретна. Косе боје јарког јулског сунца... Чек', то је небитно.
Елем, она зна знање. Она жели да учини, али не да те понизи и покаже како ниси достајан њених интимних делова, већ да се осећаш попут Рока Сифредија у пуној снази. Њој величина није битна, јер свака је пушка у њеним рукама убојита.
- Брате, упознао сам једну рибу синоћ...
- Озбиљно? Добро, дуго ти је и требало.
- Матори, она је зло. Могу да само да је гледам и да се осећам испуњено. Али се бојим, толико је дивна да не знам шта ћу ако прихвати да крене гајби с мном. Можда је и знаш, има лептира истетовираног на подлактици.
- Јеца Мандушићка?
- Јеца, да... А што Мандушићка?
- Торима, немаш разлога за бригу. Свака пушка рокаће на кеца, кад је држи Мандушићка Јеца!
Komentari
- A
NEČUVENO! +

Svim damama samo da poručim da je ovo moj umetnički izraz i da on istinski nema veze s mojim stvarnim mišljenjem o ženama. Možemo reći da je ovo samo pirova pobeda materijalno orijentisane okoline koja utiče na moje rasuđivanje, ali samo privremeno. Moja se ljubav prema ženama najbolje može opisati stihovima Branka Miljkovića.
