Ne mogu ja...
Izražavanje dubokog nesimpatisanja nekog (ne)pokretnog oblika bivstvovanja. Ovaj izraz ima potpuno isto značenje kao da ste rekli šta zaista ne možete (ne mogu da podnesem, svarim, smislim, pa po želji dodati šta ili koga), ali zašto biste gubili vreme na tako nešto, kad možete za to vreme da otpijete gutljaj piva ili rifrešujete još jednom stranicu svog nolajferisanja?
Bilo da je u pitanju lik koji je u pekari ispred vas naručio prazan burek, visokofrekventan glas Lee Kiš, ili nešto jedanaesto, podrazumeva se da sa ove tri dubokoumne reči hejtujete iste. Pa, ako je vama logično, zašto ne bi bilo i vašem sagovorniku? He, he.
Ne mogu ja ove penzionere. Pregladneh razmišljajući o onom buzdovanu što je ispipao svaki hleb u prodavnici. Ne mogu njihov smrad. Ja u šest ujutru i dalje ne znam gde sam, a oni već smrde! Ne mogu ni one Bus plusovce, kerovi prokleti, namnožili se ko Kinezi, ja da im plaćam vožnju u neklimatizovanoj krntiji na točkove? Ne mogu bre ni te Kineze, jebem li ih, pa brže im propadne proizvod nego što ga naprave. Ne mogu ja one što su previše fini da opsuju, ni one što im je svaka reč psovka. Ne mogu one šlihtare, što ceo život sleću sa dupeta na dupe. Takve ne mo'š ni da uvrediš, jer oni to neće ni shvatiti. Ne mogu ni ove što dođu u Beograd, pa su im Beograđani uobražena govna, ni ove iz Beograda što su im svi van Beograda uobraženi seljaci.. Ne mogu bre ni one profesore što misle da su sišli sa neba, a moj papagaj je pismeniji od njih. Ne mogu ni one što nikad ne uče, a sve znaju, ni one što su ponosni što ne znaju ništa, ne mogu ja bre to sve!
