Odnos dece i NATO bombardovanja 1999. godine
Специфичан однос успостављен услед дечјег инфантилног поимања падања бомби свуда около и ноторних лажи сервираних са телевизије, при ком је свако дете једва чекало да се сад сруши неки хеликоптер са командосима, па да лично нахвата једног војника и забоде му шестар у око. Испредале су се разне приче. За сваку другу звезду на небу (а видело их се милион, услед смањеног светлосног загађења због искључења уличног осветљења) се мислило да је авакс и да нас у том тренутку гледа шта радимо, те му је показиван средњи прст. Једноставно се морало веровати у способност РВ и ПВО и приче да су прво вече оборена два авиона негде изнад Кукавице, затим сваки дан још по два, десет крстарећих ракета и зилион беспилотних летелица. ''Ех'', мислили смо ''Кад би нам руси дали бар десет ракета S-300, сјебали бисмо комплетну НАТО авијацију, они би се усрали и отишли кући - а шта је десет тих ракета за Русе? Руси су наша словенска браћа!'' Или кад је РТС приказао репортажу о човеку с Косова који је тврдио да је оборио стелт хеликоптер изнад неке њиве, онда кад је са осталима отишао да нађе олупину, наишли су на велико ништа, а новинарима објаснили како је други хеликоптер дошао и покупио остатке, да се Руси не би докопали НАТО стелт технологије. А кад је по први пут у историји оборен надалеко чувени F117-a, сви су славили југлословенско РВ као најбоље РВ на свету, јер је једино успело да обори невидљиви авион, а онда је сваки клинац вадио из џепа парче невидљивог авиона, а сви су се кајали што им пилот тог авиона није пао шака.
Онда се све завршило, па смо сконтали да је тај авион (уз још један, вероватно случајно оборен или је сам од себе пао) био једини оборени авион, те да их није било осамдесет и кусур, да је немогуће тек тако оборити ратни хеликоптер и да је онај човек био обична пијаница која је, ето, доживела својих 15 минута популарности, што би рекао Енди, макар међу десетогодишњим клинцима, да су оне звезде на небу које не трепере у ствари биле Сатурн, Јупитер, Венера и Марс, а не авакси, да не постоји појам попут ''пријатељства'' између Срба и Руса при ком би нам они дали S-300, те да не постоји (више) ни појам ''ратно ваздухопловство'' у земљи, јер је остало са укупно отприлике 10 авиона, од тога 7 исправних, од тога сваке године по један падне на војној вежби.
Komentari
- BH
Venera je u maju 99. godine bila najbliža Zemlji, za poslednjih ne znam koliko decenija, i sijala je baš jako.
Kod Valjeva je naš PVO oborio naš avion. Jebiga, videli da nešto leti nisko i opalili.

f117 je uhvacen jer je koriscen radar p12 koji je iz 60-ih godina.
avion je pravljen od materijala koji upija radarske zrake iznad 400 mhz jer to najvise koriste moderni radari
p12 koristi frekvencijju od 200-220 il tako nesto pa je zato taj avion bez problema uhvatio, a oboren je sa modifikovanim NEVA raketama koje su imale veci domet.
Nije to nista palo od sebe, nego smo mi imali mnogo zastarelu tehnologiju.
Cisto iz prve ruke jer sam u vojsci bio na radaru.
Оборени су Ф-117А и Ф-16Ц изнад Шапца. Оборено је и око 30 беспилотних летелица, а и око 100 крстарећих пројектила. Непознат број најразличитијих пројектила је оборен дејством трупне ПВО. Пала су и два АХ-64 Апача, ''техничком грешком'', где су при једном паду погинула два војника НАТО. А успут је и погођено још 38 авиона, за које се не зна даља судбина, јер нису пали на територију СРЈ. Копнена техника ВЈ је остала скоро нетакнута. Тиме су њихове јединице имале мноооого скупље губитке од наших, јер су пројектилима од пола милиона долара уништавали обичне тракторе. Авакси никада нису летели над Србијом, него над Јадраном, Мађарском и Хрватском. А што се тиче ваздухопловства сада имамо (оперативне) 3 МиГ-29, око 7 МиГ-21, око 15 Ј-22 Орао, исто тако и Г-4 Супергалеб, 4 оперативна Ан-26 (од тога 2 модернизована), 2 Јак-40, 12 Утва-75, 1 Ласта-95 (и још 4 долазе до краја године у употребу), 5 Ми-8, 2 Ми-17 и укупно 69 хеликоптера Газела (нападачке Гама и извиђачке Хера) и 10 беспилотних летелица Орбитер.

Србија би остала сравњена са земљом да дође до сукоба Русије и НАТО на нашој територији. Конвенционалног сукоба, наравно.
А по мојој процени, наша држава би због стратегије и рељефа могла да издржи око 6 месеци под копненим нападом, а да је без ичије подршке. Тада би људи већ почели да умиру од глади и болести због блокаде. Али питање је да ли би НАТО наставио борбу, пошто би овде истрпео мнооого веће губитке него што је 1991. у Ираку доживела Коалиција. Јер наша војска, иако професионализована, прати доктрину ЈНА о одбрани од већих сила, а и рељеф наше државе доста помаже ту доктрину.
Током априла није било јединства, цела западна одбрана је пропала због издаје Хрвата и Словенаца. У Краљевској војсци су само 3 генерала били Срби. Већ трећег дана рата је био пробијен фронт на граници са Албанијом и Италијани су натерани на повлачење. Није постојала организована одбрана и цео систем одбране се распао. Због веровања нашој словенској ''браћи''. Запад као главни правац напада није ни имао никакав отпор. Ја сам овде рачунао на организовану одбрану са свих страна. А и још нешто, Немци баш нису ни марили за жртве тада. НАТО државе би појели њихови медији и народ када би овде почели да гину.

Можемо сами да организујемо своју целу одбрану (за коју сам већ рекао да може можда 6 месеци да издржи), сви делови фронта би били покривени и не би било огромних рупа кроз које би се непријатељ ушетао као 1941.
Швабе јесу имале мале губитке, али су Италијани имали око 3400 мртвих и онеспособљених за тих 11 дана рата. А тај део фронта нам је био организован. Да смо имали организовану одбрану тада Немци би имали сукоб као у Пољској. (где су изгубили око 16.000 људи) Иначе, половина технике Краљевске војске је завршило у војсци НДХ. Тако да то довољно говори ко је чинио одбрану вештачке творевине Југославије.
Plus. Evo da vas počastim jednom mojom grobljanskom definicijom...
http://vukajlija.com/rezervisti-vojske-jugoslavije-99-e-godine/77928
