Израз који обично има намену лоше скривеног подсмеха од стране лоше поткованог мангупа. Користи се као одогвор на питања која се баве потражњом одређеног објекта.
Субјект жели да негира неки за њега апстрактни појам надовезујући се на други, у овом случају клавир, који је такође далеко од његове ширине интересовања. На тај начин он жели да изазове масовну реакцију која ће такође са одређеном дозом подсмеха подржати дотичног, јер ипак је то прилагођена маса.
Ако се зађе у аналитику објеката који обично остају на клавиру у највише случајева је то књига, паре, ако су школарци у питању свеска... из наведеног, субјекту клавир је исто што и сто, полица, али ипак он жели да остави добар дојам код саговорника зато и спомиње клавир.
Овај израз се користи у доста ситуација, али ако се погледа мотивација израза обично се користи у сврси претходног образложења.