Ovaj put će me sigurno sreća pogledati
Грозничава, сулуда мисао која се јавља код коцкара - зависника, који су читав свој живот посветили овој, њима нераскидивој љубави...
Знам, нисам при себи, облива ме зној, клецају ми кољена, дрхтим, шкрипућем зубима, срце лупа као да ће истог трена искочити, али настављам да играм, да се нервирам, надам, ПОСТОЈИМ. Ништа око мене не постоји, све се стопило у то једно једино бацање, све што имам и што сам имао; све што сањам и што сам сањао;све што волим и што сам икада волио...Само још овај пут, па шта буде, добро или лоше, онда устајем и бјежим од овога. Побјећу од свега, од ових искварених гњида око мене, од овог алкохола и задаха пијаних дроља. То нисам ја, ипак сам ја некад био човјек с амбицијама, платом, осјећањима, људима који су ме вољели...
Али хммм, кад се сјетим како сам са задњим парама, прошле године(добро се сјећам, био је 20. новембар), убо дванаеску, сав срећан и поносан дошао кући, и заспао никад срећнији. Еее за такве тренутке треба живјети...
МИСЛИ, МИСЛИ!!! Шта може да дође, шта да одиграм?Црну, црвену, пар, непар, или да играм на ризик, опет дванаеску? Шта ако опет дође нула?! Ма не може , дошла је већ два пута заредом...
Крстим се по ко зна који пут, иако никад нисам нешто посебно вјеровао у Бога. Ево обећавам да ћу се промијенити, да ћу се молити Богу сваки дан пред спавање, да ћу давати милостињу, ићи у цркву...Знам Боже гријешио сам пуно, и никакав сам човјек, али помози ми овај пут, само још овај пут!
Аааа види ово молим те, остала ми је само једна подерана новчаница! Јојј, подеране новчанице су ми увијек срећне, још поготову када су задње...Хвала ти Боже, знам да си ме чуо и смиловао се, хвала ти што прашташ и помажеш оваквим безвриједним црвима као ја...
Ухвати ме чудан налет среће, поноса и самопоуздања...Нисам често имао такве тренутке, а сваки пут када сам их имао, уживао сам максимално у њима. Срце поче слабије да куца, рука преста да дрхти. И тек сад примјетих колико је она конобарица лијепа и да ми се смијешка.
То је то, одиграћи опет дванаеску! Уложићу и ауто приде, и капут. Нек иде живот! На све или ништа... Али не бринем, овај пут сигурно добијам.
Komentari

tebra, rodili smo se felericni...i samo tezak maler moze da te izvuce iz tih govana...
poslusaj me
NAPRAVI GUBITNICKI NIZ!
namerno, svesno, razumno, i kad dobijas trudi se da izgubis....to sto si dobijao opet ostavi na stolu, ne ustaj dok sve ne puknes...
posle mesec, dva pucanja, konstantnog, upornog, krvnickog pucanja odvici ces se od igre...
MOJNE SLUCAJNO DA DIGNES NEKE PARE!
to sto si pukao u ta dva meseca je smesno u odnosu na ono sto ces puci za ceo zivot...

Ovaj iz primera nikako nije prolevel kockar... To smo ja i ti, obicni patoloski kockari, zavisnici... Poznajem coveka sto igra samo elektronske rulete i to tako profi da je svaki dan minimum 100e u plusu. Uvek doteran, zlatna cuka ovo ono. Kaze mi da ima para da se zajebava i da se ne brine za nista, ali porodicu i ozbiljnu vezu je zaboravio, ne ide zajedno. Nema lakih para...

Добар примјер, али као да сам ово негдје већ прочитао. +
Moguće je da si negdje pročitao, tema je česta, Laza Lazarevic i Dostojevski su recimo pisali o tome. Ovo što sam napisao, napisao sam sam, onako kako ja to vidim...
namerno, svesno, razumno, i kad dobijas trudi se da izgubis....to sto si dobijao opet ostavi na stolu, ne ustaj dok sve ne puknes...
posle mesec, dva pucanja, konstantnog, upornog, krvnickog pucanja odvici ces se od igre...
Pozdrav, i hvala na hvala Javio na savjetu, ali nisam toliki kockar da bih morao to da primjenjujem.Samo kladionica ponekad :)
