Pačji kljun
Model cipela sa ogromnim proširenjem na mestu prstiju, omiljen među seoskim keršmeima '80-tih godina. Uz naramenice ispod svilene košulje sa puf-rukavima, natapiranom frizurom a la Ipče Ahmedovski sleš Tina Tarner, znojnicom oko ruke, jašom bokserskog modela, kariranim Borovo dokolenicama, old skul seoski jebači su žarili i palili na prelu o Ilindanskom vašaru, kada su ispod vašarskog šatora bacali masna dobacivanja mesnatim snašama i bolje očuvanim udovicama, propraćena šeretskim namigom i podizanjem štucovanog brka pri švalerskom osmejku.
Danas je pačiji kljun ne tako čest modni detalj, točkom vremena potisnut u zaborav kao i oni koji su ga nekada furali. Mada, ostaje i dalje popularan među predsednicima mesnih zajednica bijeljinske opštine, uspešnim vlasnicima tezgi na pijaci, kao i kod likova sa koralnim grebenima od gljivica na nožnim prstima jer ostavlja prostora za nesmetan dalji rast "korala".
Cipele sa pačjim kljunom se mogu videti i u ponekog stamenog brucoša ETF-a, rodom iz provincije sa nauljenom kosom začešljanom na 'talijanku i crnom pijačarskom Versaće majicom upasanom u novopazarske farke, vispreno zapućenog u donkihotovski pohod na velegradsku pičetinu, o kojem je godinama sanjao dok je slušao priče pripitog strikana ispred seoske zadruge kako je jurio 'oćne Čehinje kad je radio k'o KV varilac na brodogradnji u Puli te '85te godine....
Pepe González · 24. avg 2012.
