Kada god vidim muvu, komarca, pauka ili bilo koju drugu bubu u svojoj blizini krajnje brutalno je ubijem desnim kroseom, redje direktom ( podrazumeva se otvorenog dlana, da ih zbog znoja vise boli i pece).
Kada je rec o ishrani sasvim mi je ok ubiti zivotinju na bilo koji nacin, moze i maljem u glavu, ili nozem pod grlo, a odgovara i pistolj obicnog kalibre 9mm.
Ne smeta mi, boli me kurac sto nije humano, imam ja vecih problema na ovom svetu, nego da li krme pati kad mu prospem mozak(na kraju krajeva ta patnja ne moze dugo trajati, ako ti se ne svidja da gledas krv i drob, okreni glavu ili zmuri).
Ribe na selu lovim onom udicom koja nije dozvoljena u EU, znaci nije trokraka, a po njihovom batrganju zakljucujem da mnogo pate, da ih boli, plakale bi da mogu, ali jebe mi se za njihova osecanja, nisu ljudi pa da me dotice. Krajnje surovo ali istinito.
Da primitivan sam, jos da dodam da bih mnogo voleo da imam par vrlo skupih dekorativnih predmeta od slonovace, a u ime toga da li se slon bunio dok su mu ih kidali ili sta vec, evo, pocesacu jaja.
Kada sam iznerviran ne stidim se da na ulici iz sve snage sutnem neko kuce, mace, ili loptom na mestu ubijem goluba.
Ko ih jebe kad su mali, slabi i nemocni, zna se da u ovom surovom svetu prezivljavaju samo najjaci.
Da picka sam i kurcim se samo nad nevinim bespomocnim zivotinjama, ali sta vi tu mozete?
Da mi pljunete pod prozor, a ja ako vas vidim vracam slajm na glavu.
Najgore je sto se ogromna vecina slaze sa mnom, i postupa bas ovako, ali iz ciste pristojnosti glume neke moraliste.
Kao kad vide dzukelu tepaju joj: "joj, srecice dodji 'vamo", a ni na kraj pameti im nije da ce za mesec dana ribu dizati u tri lepe dinamitom.
ZDERIMO MESO, TRAVA JE ZA KRAVE I NARKOMANE
