Masovna pojava, da ne kažem pojava masona. Predstavlja skriveni znak kojim saigračima izvođač objašnjava svoju zamisao. Zna se ko je glavni i ko se sluša u tom trenutku.

E sad, različiti su dogovori unutar različitih klubova, reprezentacija. Podignuta leva ruka može imati značenje da će *centaršut biti na prvu stativu*. Ako se podigne desna, *ide na drugu*. Mogu se podići i obe, *ne znam ni ja gde će završiti, centriraću pa kako bude*. To su samo neka od mnogobrojnih značenja podizanja ruku prilikom izvođenja kornera, međutim suština je u tome da je ta pojava postala refleksna.

Zapravo, nema izvođača koji će korner izvesti a da pre toga nije podigao bar jednu ruku. Bilo da se radi o standardnom izvođaču ili onom koji u tom trenutku obavlja tu funkciju, po nepisanom pravilu, podignuta ruka je obavezan detalj.

Međutim, poenta priče je u tome da se određena radnja izvršava mahinalno, kao da je programirana, spontano, bez prvobitnog razmišljanja. Uglavnom se loše protumači i ne bude ispoštovana.