Време дана када чекамо нову годину, када дочекујемо неки рођендан. Време када почиње нови датум, када сутра постаје данас, а данас постаје јуче. Време до којег је већини тинејџера био дозвољен излазак некада.
Време у које по предању излазе зле силе (Бабароге, вештице, караконџуле, авети, ветрогоње и вампири)
Време које је пропраћено звуковима звона на старим звоницима, шумом крила ноћних птица и узвицима пијанаца.

Vreme kada se pali bojler.

Trenutak kada mahnito pocnes da pritiskas refresh svakih 30 sekundi u nadi da ce bas posle tog zadnjeg da izleti nova definicija dana, pa da mozes na spavanje.

Juce, danas, sutra.

Време када се на чистој поп, рок, рејв, (па чак и метал) журци појави неко са повиком: "Е људи доста је било, ајмо сад мало народњаке!"

Вјечита дилема. Мистика. Четири нуле обавијене велом тајне. Шта је то у том добу дана што нас фасцинира? Да ли је тада мрак гушћи него ли сат времена касније? Да ли си у поноћ мудрији или глупљи? Или можда спаваш? А можда чекаш да се казаљке споје у став мирно. Или са зебњом пожурујеш часовник да откуца минут послије дванаест, да прође та поноћ и симболика коју са собом носи.

Да ли је поноћ почетак или крај? Да ли је у моменту склапања казаљки дан почео или се пак завршио? Одговор се крије у сваком човјеку понаособ. Онај ко је тог дана преживио пакао у поноћи види спас. Почетак новог дана. Оног који ће донијети нешто боље, нешто што ће потиснути горак укус текућег дана.
Ако ти је пак дан био срећан, у поноћи ћеш видјети крај. Крај дана за који ниси желио да се заврши. Крај сна који си хтио да сањаш заувијек.

У поноћ испливавају авети. Потиснуте дубоко у подсвијести, у поноћ добију снагу и раскину ланце којима смо их оковали. Мами их мирис. Мирис ума опсједнутог поноћју. Немају много времена. Свега шездесет секунди. Дјелују брзо. Урнишу мисли, сију страх и остављају укус пораза у устима. Пораза, да. Мишић и кост губе битку са невидљивом утваром скројеном у сопственом уму. Оном истом који би требао да нам мисли добро.
А не мисли.
Не и у поноћ.

vreme u koje se sve maske korisnika vukajlije okrecu...clanovi se medjusobno pozivaju na hot,pricaju se strasne price a posebno o gejovima...dakle da ne duzim price nisu uopste ni strasne ni zanimljive vec SUPLJE,bez nekog posebnog smisla...naravno cast izuzecima koji su ,,nacitani''i pricaju samo velike reci

Време када већини балканаца стану казаљке на сату. Јер време је новац.

Vreme kada postavite sebi pitanje: Da li da legnem i gledam tv dok ne zaspim ili da visim još malo na kompu? Obično se upražnjava druga stavka dok glava ne lupi u 4 ujutru o tastaturu i probudi vas.

Подне за вампире.

Idealan trenutak za slanje veš-mašine i bojlera na rad u treću smenu.