Period totalne promene tvog ponašanja na bolje kako bi zamazao oči naivnoj devojci ne bi li pomislila da si baš ti taj drugačiji od drugih. Ako uspeš da je pridobiješ posle nekog vremena postaješ klasičan muški kreten kao i svi ostali.

Jedinstvena prilika da se u manjem gradu odrzi neki koncert.

Sve ono što kažemo devojci pre nego sto je smuvamo.

Право вријеме да се снадбијете годишњим резервама упаљача и хемиских оловака.

Jedini period kada nam na televiziji nedostaju čak i reklame za deterdzent.

Време када људи у Србији најбоље живе.

Period kada i zakleti ateisti traže pomoć od Boga.

Sezona obnavljanja zaliha majica za po kući i kačketa za na njivu.

Raj za narod! Na televiziji svakodnevno prvoklasni humor u političkim emisijama i epski nadahnjujući govori, na sve strane se nešto gradi, na pomolu je par stotina hiljada novih radnih mesta, nema otpuštanja radnika, penzije i plate redovne, u Evropu idemo, samo što nismo, stižu i nove investicije, naravno, lova će pljuštati na sve strane, a onda dodju izbori i šta god zaokružili od svega ovoga ostaje samo prvoklasni humor na televiziji.

Неколико недеља за које просечан Србин живи.
Мање више што је 4 године пре тога једва крпио крај са крајем,те 2,3 недеље су прејаке за муку и довољне да све заборави.
Наиме тада све одједном добија смисао.али никако логику.
То су дани када напокон помислиш да је све кренуло на боље.
Уживамо у јефтином гориву,обилазимо страначке журке свих могућих кандидата и против кандидата.Усуђујемо се ЧАК И ДА ОБРНЕМО 4 туре пића које је неко други платио,и имамо осећај да је то ТО за чега смо се борили.
Пуши се Малборо,Давидов...Пије се Џек,Балантајнс,Мартини...
Ко год спомене `Кратко ће ово да траје...`....Ућуткава се оптимистичним изјавама.
Концерти највиђенијих група одједном стигну да обиђу све од Суботице до Врања и није им тешко!
Кажу...`Зарад њихое вољене публике`...
Имамо утисак да смо битни...Да неко брине о нама,као да нас је неко усвојио.
Али...после кише,можда дође дуга...Тамо...на небу...Нама је после кише ипак блато под ногама.
Враћамо се старом `цивилном` животу.Сви они који су викали да ће кратко трајати окривљују се за `вештичарство` и `урек`...Они су једини криви...Крећемо у поход на нове 4 године....`Ма брзо ће нови избори,шта је то?!`
Некако...и има смисла фраза `Изборна тишина`....

Mesec dana kada se završava ono što je stojalo raskopano i nezavršeno godinu dana. Kada svi pričaju da vole narod, da su patriote i da su pošteni. Pa kako da im ne veruješ kad su tako fini.

Oralno zadovoljavanje članova žirija od strane manekenke, koja je shvatila da lepo lice i 36 kilograma žive vage neće biti dovoljno da bi ponela titulu na takmičenju za Mis.

Pasulj sa kobasicom umesto praznog pasulja na meniju u studentskoj menzi.

Vremenski period neposredno pred izbore. Tokom predizborne kampanje je narod sit.

Glavne karakteristike predizborne kampanje su:
asfaltiranje, betoniranje, svecano otvaranje, dijeljenje svega i svacega, pecenje.

Vlast se posebno brine za narod u ovom razdoblju.

Vrijeme kad nijem gluvom prica kako ne vidi dobro!

Trenutak koji traje barem godinu dana pred izbore, i u kome sve staje, osim priče i prepucavanja koji su pošteni a koji lopovi. Eh da, tu su i predizborna obećanja, obogaćena optimizmom koji nema pokriće, osim kod stranačkih poslušnika (pa valjda samo jedan dio njih i može očekivati uhljebljenje u nekoj državnoj ustanovi i primati platu koju će mu plaćati onaj veći dio građana i seljaka, putem poreza, PDV-a, i ostalih dažbina i nameta)...

Skup najvecih lazi i obecanja. Obecavaju se stvari koje nemaju veze s mozgom. "Zivecemo bolje, zivecemo 100 godina vraticemo Kosovo, vraticemo ugled u svetu, iskorenicemo korupciju"..bla bla...

Tradicionalno desavanje kod nas. Po zakonu izbori su svake cetvrte godine medjutim kako je nesloge u Srba od vajkada bilo taj dogadjaj je skoro godisnji. To je doba godine kada se drze mitinzi, obecavaju radna mesta, investicije i mozda ono najkonkretnije potkupljuju se biraci upaljacima, hemijskim olovkama i slicnim predmetima. Ako je sudeci po dosadasnjim obecanjima dragih nam politicara o smanjenju nezaposlenosti, Srbija bi do sada trebalo da uvozi radnu snagu. Naime nasi gradjani dolaze zatim u drugu vrstu neprijatnosti kada u tolikoj ponudi radnih mesta ne mogu da zaposle dete a da ima platu vecu od 20 000 eura. Naravno, od toga nema nista, sve to pada u vodu i prestaje da radi kao i oni upaljaci i hemijske koje smo dobili pre kako se uvek navodi "Istorijskih izbora".

Period u kome građani žive u iluziji da su bitni.

Privredna grana u Srbiji sa najvećim brojem zaposlenih i sa najvećom tendencim rasta.