Prekidanje u pola posla
Небитно да ли је посао умни или физички.
И не тако лоша ствар, ако је посао сам по себи досадан, па једва чекаш да нађеш изговор да га одложиш. Мислим, тешко ли је студенту да прекине бубање Социјализма, на пример? Или било ког другог предмета.
Опет, радња може ићи глатко као по лоју, и никако не би желео да моментум ишчезне. Замисли, знам да је тешко, да трсиш рибу својих снова згуза, док је једном руком дрпаш зас'су, а другом шамараш по гузу и уђе ти млађа сестра да види да ниси случајно однео даљински у своју собу. Није пријатно, је л' де?
А може да се деси да ти посао иде уз курац већ неко време и да је потребна само мала варница како би препуно буре барута масивно експлодирало и дезинтегрисало невине жртве у ближем окружењу, тзв. колатералну штету (прим. НАТО).
Дакле, забрањен разговор са возачем.
- Па што нећеш да спаднеш, спад'о на отпаду дабогда, посерем ти се у Заставин мењач, 100 пута да се посерем! Уффф, мајку ти јебем Миливоје родитељу, што ме ниси још више тук'о д'учим школе, а јок да се јебавам с'овим кршевима целог века по смрдљивим каналима, сав гарав и штрокав. Уххх, ајд опет, полако: точак - скинут, шелне на манжетни - отпуштене, полуосовина - извађена. Овде има 4 шрафа и са оне стране 3, ево су овде на бетону. Да би' дош'о до корпе ламеле треба још да...
- Љубавиии, рууучаааак!
- Е са'ћу да ти јебем матер, па теби!
