Pusti mene
Vrhunac samopouzdanja stopljen sa neopsivom željom visoko iskompleksirane osobe da ostavi utisak na okolinu. Potreba da pokaže svima da su patuljci, a da je on princ i da će on jebati. Na kraju od princa ostane samo žaba. I dugmići.
Te dve kratke, ali ubitačne reči izgovara sa tolikom verom u sebe da te podilazi jeza kao da ti na uvce svira ruski vojni orkestar. Jeza kao kada Stiven Sigal popizdi, i odlučno reši da, zbog krađe ruzmarina iz lokalnog čajna taun šopa, sina njegovog prijatelja sa kojim je branio pande od opasne bande jednorukih nindži, polomi vratove i kičme svima koji prave pizdarije.
- Brate, pao sam! Treba mi advokat.
- Ja ću te branim bre. Opušteno.
- E bre, pusti mene... Zbog čega si pao? Travica domaća? Ma laganica.
...
- I šta kažeš, doživotna je do jaja? Dete li ti jebem!
- Da mene nije bilo, već bi te koknuli zbog ubistva!
- ŠKK?! Kakvo ubistvo? Pao sam zbog čaja!
- Samo ti pusti mene da ti sredim i ovo silovanje. Laganica.
