- "Ало, ди-џеј, па не чује се ништа та музика овде... дај му га мало по звучницима!"
--------------------------------------------------------------
- "Дај, бре, синак... дај му га мало по гасу, ако мислиш да стигнемо ове године на море!"

(Glas sa TV-a):
"...prevod: Emil Kurcina(k)", (sa nepostojanim "k")

-(Moja baba): -Ju-ju-ju! Sram ih bilo, gde je otišao ovaj svet...
-(Moj mlađi brat): -Aaaaaaa, KURCINA!!! Hahahahaha, rekao je KURCINA!!!
-(Ja): -(crvenim, jer sam mnogo stidljiv)
-(Moj mlađi brat): -KURCINA, KURCINA, KURCINA-NA-NA!!!! (oduševljeno skače po sobi)
-(Keva): -(uzima varjaču da bi ga trankvilizovala)

Ју ју ју ју ју !!! женска сподоба од два метра и 120 килограма утрчава у дневни боравак, хвата те под мишке и подиже до плафона, тако да ти онај малопређашњи "Фрутек" избија на уста.
Па где си пиле теткино???? ју ју ју ју... назиреш јој златан зуб и осећаш задах као да је сисала ауспух од "тристаћа". Осећаш турбуленцију док те спушта назад на под и вади из торбе 10 чоколадица "Животињско царство", очи ти се цакле. -Ајде љуби тетку, да ти тетка да нешто! - настаје дилема, прерачунаваш факторе ризика и ипак је љубиш. Само што си зграбио "тешко зарађену" гомилицу чоколада, родитељи те стрељају речима "Ајде сине, како се каже?" -гледаш их и помишљаш у себи, зашто? Па пољубио сам је, зар то није довољно? Ипак изговараш чувено "Хваја" и одлазиш да једеш своје чоколаде док они остају да се просеравају како си ти културно дете и како знаш да кажеш Хвала. Ех кад би само знали....

Добардан, изволите уђите.
- Добар дан, гђа Христић? Ја сам Милан из магазина "Моћ Жене", поводом оног интервјуа...
Ахам, тако је Христић, јесте. Жалузина Христић, али сви ме зову Зина. Да пређемо у дневни боравак? Право кроз фоаје, ево мене за секунд само да пресвучем болеро, поткачила сам га малопре о наткасну.

Као што вероватно већ знате, овај стан припадао је мом оцу, Алексеју Христићу Фонтанели, чувеном предратном дечијем хирургу.
Ево његове слике, мало слабије видим на близину, ал ништа страшно читам новине и све без наочарија. Мислим да ту има 26 година и је л' да да имамо исте очи?
- Извините, али ово је омот од Ноблица?
А је ли? Реците како су само укусне... Ја и моја унука уживамо да слушамо ту рекламу, загрлимо се и певамо: "Ноблице ноблице и слаткасте столице, хајде Радо доме мому да љубимо младог мому".
- Баааабаааа, брзо!
Ево то је моја унука, злато бакино, много ми је паметна и бистра. Кажи срећо моја?
- Бабааа, изашла ми је астма на колену!!
Не лупетај, то ти је кануо качкаваљ. И то није колено већ надлактица.
Скоро јој је био рођендан и она је скроз сама, принцеза бакина, везала пертлице на лакованим ципелицама, обукла прелепу розе хаљиницу и ставила машницу у косу. Само да сте је видели, али нема везе, дођите следеће године када буде славила 27.

Пустите ову плочу молим вас, плоча, изволте, даће фину позадину даљој причи.
Еee дааа, биле су то прелепе године проведене у подпарижју, наиме у конзерваторију се баш у време мог студирања појавио Регтајм а са њим и Фокстрот. Како је само Шарл де Гол знао играти уз Регтајм, аххх. Каждую ночь мы танцевали, мой дорогой Шарльушка.
И дан данас знам сваки корак. Билисте погледали? Билисте?
- Па оно, било је и ствари које сам више желео...
Сјајно. Само пре него почнем замолила бих вас да померите овај табл. Тако, ставите га визави рагастола, и пазите на порцуланског жреца, е тако, отлично.

Један два три четир, па иде окрет, три три два један,
два два три, тааааако, четир четир па двосекла полупипета,
један један два четир, Хеј!, два три три три и окрееееет,
три три један један, саад један Лебјатников, ииии окреет,
па брзо, једанједандватридватридвадваједантри ииии
доскок. Хух.
Уморих се.

Ја ћу ускоро морати да кренем, може неко пиће? Кабеза, беванда, коњак? Пошто имам партију са другарицама из јахачког клуба, ја ћу коњачић један, два. Данас идемо први пут да играмо ону игру, кажу да је као тенис, а ја сам као девојка добила на поклон ракету и лоптицу од Сузан Леглен и играла, играла, јао колико сам волела. А овај сквош сличан је, кажу чак и лакши.
- Лепо кажу. Лагана једна игра, мисаона.
Па да пођемо?
- Да пођемо.

1. (Полигамија)
Бубамарац мора време губити
И све бубе редом љубити
Буба Дару, буба Клару, буба Бару...

2. (Наркоманија)
Узми велики ексер
сачекај да падне вече
...
Узми велики ексер
и радошћу наоружан
закуцај сваки свој осмех
да никад не будеш тужан!

3. (Педофилија)
Неко воли певање,
неко воли свирање,
а ја волим, извините на изразу, цинцулирање...
Цинци линци, драги клинци,
ја не желим да вас дирам
желим да вам (вас) цинцулирам
моја главна занимација
то је ситна цинцулација...
***
...обично комарци, долете и оду,
а у међувремену неког и убоду!...

4. (Патолошки страх од губитка невиности)
- Лептирићу, шаренићу, ходи мени амо
ево имам лепу ружу, помириши само!...
- Ја бих дош'о ал се бојим какве игле клете,
стиснућеш ме, пробошћеш ме, онда збогом свете!

5. (Монотонија сексуалног живота, са примесама мотива мртве драгане;)
Ђиха, ђиха четир' ноге,
све четири круте
ђиха, ђиха ми идемо на далеке путе...
...Раго једна, баш си лења, зар те није срам?
Ако нећеш ти цупкаш, ја ћу цупкат сам!

6. (Коцкање)
Коцка до коцке коцкица
Кроз простор и кроз време...
...и тако дан за даном...

7. (Групно задовољавање)
Десет љутих гусара дошло у мој кревет
Један пао с кревета остало их девет...
...једног сам успавао остало их осам...
...један пао у несвест остало их седам...
...се попело на брест! ...пао на главу, остало их шест!
У сваком погледу, ја их се не бојим
ја дишем дубоко и гусаре бројим...!

---Montgomeri, Alabama---

- Sine, predajući ti ovaj par ključeva ne predajem ti samo auto. Sa njima ćeš, o Dejvide, danas poneti odgovornost odraslog čoveka i moje puno poverenje. Neću ti govoriti šta da ne radiš, smatram da to već znaš. Imaš šesnaest i svestan sam da ne mogu da te tretiram kao dete. :zagrljaj: Izvoli, sine moj. Vozi pažljivo i učini svog oca ponosnim.

- Budi siguran da hoću, tata.

---Donje Trsište, Srbija---

- Ej, mali, zajebi taj crtani sad! Drž' ove ključeve i odjuri začas po pivo, dok nije došo Živan da pretera crep, nemam šta da iznesem pred čoveka! Desno skroz ti je gas, do njega kočnica, pa cepaj, samo nemoj da pogineš.

- Ali mama kaže da radim domaći...
- Pusti ti šta mama kaže i vozi po pivo da te ne uspavam pre vremena.

---Kinšasa, Kongo---

- Sine, dajem ti ove ključeve od...

- Sajle za bicikl.

- Ne, od auta.

- Čale, nemamo auto.

- Naravno da imamo.

- Imali smo kamilu koja je umrla. Nemamo auto.

- Aha! A, u tom slučaju, šta je ovo?

- Dedina slika iz radnog logora. Već smo ovo prolazili.

- Brrrrrm Brrrrm!

- Ćale, prekini.

- Brrrrrrrm...

- Ima šta da se jede?

- Nema. Šta misliš zašto ovo radim?

U kantici na koju slučajno nabasate ćete možda naći kupus, pršutu, groždje, masline, kikiriki, keks, integralne grisine, leglo mrava, dedin trofejni pištolj, bratov štek kondoma, blago drevnih Maja.... Ali nikad, NIKAD nećete naći sam Eurokrem.