Znači tvrdim, postoji! Ne mogu da vjerujem da me se do sad nije odrekla, a ona me još zove “sine”.
,,Idem do grada, nemojte me čekati večeras”, reče majci trežeći nešto po ladicama.
,,Nećeš sa nama večerati, znaš da ti se otac ljuti kad nismo svi za sofrom. Biće gotovo za pola sata”, pokuša majka i sama znajući da ga neće ubijediti.
,,Ne mogu majka, žurim”, uputi se ka vratima.
,,Marko, čekaj”, izgovori neodlučno.
Na licu mu se pojavi blagi smješak, očujući da ga opet proba zadržati na večeri ,,Ješću u gradu majka, žurim”.
,,Nije to”, pogleda ga zabrinuto grizući donju usnu.
,,Nego šta je, šta te muči majko”, uozbilji se i on vidjevši majčino zabrinuto lice.
,,Jutos zvali neki ljudi. Javio se otac.”
,,Koji ljudi?”
,,Traže neke velike pare. Prijete.”
,,To mora da je neka greška, ko bi...”
,,Nije”, prekinu ga majka ,,Spominju tvoje ime, kažu da neće još dugo čekati.”
,,Ma ne brini majka, nije to ništa,”
,,Kako nije?” ,pade i prva suza teška kao kamen ,,U šta si se uvukao crni sine. Danju spavaš, noću nikad nisi kući. Na fakultet ni ne ideš. U šta si se to pretvorio?”
,,Nemoj da plačeš majko”, zagrli je desnom rukom prislonivši joj glavu na svoje rame ,,Nisu to neke velike pare, vratiću ja to”, nasloni svoju glavu na njenu, stisnu malo jače i poljubi.
,,Nemoj sine, kad te majka moli. Mani se lošeg društa, što ti to treba? Pametan si, završi tu škole, otac ti prič’o sa nekim ljudima iz grada, prodaće onu njivu kod potoka da te zaposli u opštini. Da budeš svoj čovjek. Nemoj sine oči majkine, ne treba ti to”, uhvati ga za ruku i stisnu jako.
,,Dobro majko. Nemoj da plačeš, sve je u redu. Žurim”, požuri čuvši sirenu sa vana, pomilova je po glavi i uputi se ka vratima.
,,Zovi oca da jedemo”, doviknu mu brišući uplakane oči. Stade kraj prozora gledajući kako joj sin odlazi u nekim skupim kolima. Još jednom malo jače protrlja suzne oči da ne bi otac primjetio i pođe da postavi večeru.
,,Ovaj mali opet ne večera sa nama. Noću nikad nije kući”, reče otac nezadovoljno.
,,Rek’o je da ima nekog posla, da ga ne čekamo večeras”, majka pokušava da ga opravda.
,,On ima posla”, reče ironično ,, Kakvog to on ima posla, sem da uči? Ima! Da troši pare pa da ga poslije zovu da prijete, eto šta ima”, reče pušući u vrelu supu.
,,Nemoj tako Milorade. Treba da pričaš sa njim, ako treba da prodamo zemlje ili stoke, da prodaš. Da mu pomognemo, proće njega ovo ludilo.”
,,Ih ta omladina, to glavom ne razmišlja. Nek ih sam zaradi, pa će ih onda pametnije trošiti...”, :zvoni telefon:
,,Halo”, podignu majka slušalicu.
,,Halo”, grub muški glas sa druge strane ,,Zovemo iz MUP-a...”
Sedis, gledas u belo. Pusis. Ubice te jebeni duvan, ali pusis, bole te kurac. Mozda podsvesno to i hoces. Da te nesto ubije. Ali brzo, ne ovako natenane, polako, da umires na komadice. Prvo ti je otupeo mozak a onda i ostala cula. Kao pijanom, padne ti zar na ruku a ti i ne osetis.
Vracas film i pokusavas da ukapiras gde si zajebo. Sta si lose uradio? Voleo si je, tako kako si znao. Vise od drugih ali opet nedovoljno. Kad si je upoznao nije imala nista. Cak ni roditelje. Na zemunskom keju si uzeo kukuruz, kuvani, koji je ona pojela kao malo dete, umazala se do usiju i nosa. Tebi je to bilo simpaticno i smesno. Nekako cudno drago. Uz tebe je dobila i tvoje roditelje, koji su je zavoleli vise i od tebe. Porodicu koju nije imala. Bilo je trenutaka kad si je voleo vise od samog sebe, vise od majke i vise od svih ortaka u kafani, na gomili. Kad si poklanjao sebe bez razmisljanja, pokusavajuci da je usrecis. I bila je srecna. Videlo joj se u ocima, u glasu, u pokretima. Trenutaka kad si poslednju paru koju si cuvao za pljuge i burek dao za dve bele ruze. Sutradan si grickao nokte i zickao od ortaka cigare, cak te nije bilo ni blam, jer su njoj te bele ruze znacile nesto. Trenutaka kad si je, nicim izazvan odveo na more. Na tri dana, za toliko si imao kintu. Razmisljas kako si joj dao 5 godina zivota. 5 godina. Pet jebenih, srecnih, tuznih, veselih, groznih, divnih godina. I onda nista.
Ustani siso i idi negde. Bilo gde, samo nemoj da places u sebi.
Jedinstvena vrsta čoveka koja na saobraćajnom lancu ishrane leži negde između nervoznog taksiste i tru kamiondžije. Nedovoljno zajeban da nekome olupa glavu pajserom, ali previše nadrkan da bilo kome oprosti skretanje bez signalizacije. Lik koji je pedagošku struku kalio na borbama petlova u Kneževcu i čiji je prag tolerancije tanak koliko i gume na njegovom Jugu. Posao mu se pretvorio u hobi, a hobi u posao.
- Ajde druga, eto ti ga ležeći. Gas, gas, teraj u treću. Koči! - Št...? - Uspori, jebo te otac ludi, gledaj je! Jaooo, kako se utegla, još u narandžastom. Rastrgo bi je, sunce joj jebem. Obožavam narandžasto, još kad su tako mlade, majku mu... Jel se kurvaš ti? - Molim? - Razumem te ja, pošten si ti čovek, šta će ti kurva. Ajde treća. Znaš Arsu iz Petnestice? - Zn... - Ja i on se stalno kurvamo, zato smo tako i dobri ortaci. Migavac, levo. Kakvu sam malu navato preksinoć, odro sam je od kurca. - Da nastavljam pravo? - Pešaci su govna, najgora sorta ljudi na planeti, zapamti moje reči... A? Da. Sve pizda do pizde. Stani ovde, moram tiket da uplatim. - Šta igrate, utorak je? - Šveska druga, mali, sve zicer do zicera.
Nije ljubomora, već logično pitanje koje lebdi kao posledica upravo završenog prvog poljupca. Sve ide glatko, sviđa ti se, a i ona tebe želi (pa kako 'drukše'?), ne moraš više da baronišeš, mala je pala, odvojio si je u stranu. Desnom rukom joj provlačiš prste kroz kosu, a levom je hvataš za bradu koju, sa sve rupicom, privlačiš k sebi, dok je netremice gledaš u oči, sve do časa kada oboje zažmurite... I krljaš je jezikom što najbolje znaš, sve pazeći da je tvoje bale, prouzrokovane žlezdom ''nejebičarkom'', ne uguše ili ne izađu napolje. Uši ti se crvene koliko se ona dobro ljubi, manta ti se u predelu čeone režnjače gde je nekad bio mozak, a sad je samo sivkasta kaša koja centrifugira. Misliš da si se zaljubio. Odmičete glave sa blaženim polusomehom i ti je već vidiš kako mesi slavski kolač dok je dva odojčeta vuku za kecelju, a nozdrve para miris iskipele kafe sa šporeta smederevca... Voliš je!
Al' ne lezi vraže. Idilu prekida podla misao koja je sve vreme bila tu, potiskivana trenutnim uživanjem i veštačkim stavom progresivnog, evropejski orijentisanog omladinca koji bi da raskrsti sa srednjevokovnim kultom mačo-balkanikusa. Simpatična je tebi hipi-komuna i muzika iz tog perioda, kapiraš da je dvaesprvi vek, da je konzervatizmu i fundamentalizmu odzvonilo , da su svetske tendencije iznad tog malograđanskog licemerja i lažnog moralisanja... Pogled ti luta ka zidu i ostaje prikovan za ikonu Svetog Georgija Velikomučenika kako ubija aždahu. Božji znak! Obrve ti se skupljaju, čelo se mršti i bujica kreće. Dalje nećeš moći. Sindrom ''Drugog'' te je uzeo pod svoje.
''Mozak mi je zavrtela, tu nisu čista posla. Mora da joj je baba vračara ili bar priča s mrtvima? Kako je moguće da se ovako dobro ljubi, a tek joj je dvadeset prva? Vidi se da ima iskustva. Šta - iskustva? Može da drži predavanje iz felacija. Koliko li ih je samo progutala? Đavo će ga znati. Sećam se da ju je vozao Miki Bajker na onom raspalom apeencu, dakle: jeftina je. A nešto je šetao i Željko Smradina, ako je njemu blajvila onda stvarno ne bira, tip je štrokaviji od šoferšajbne na šleperu. A tek na studijama u Beogradu i život po domovima? Auuu, pa to nije moglo da prođe bez četir' prekodrinska međeda, tri kršna krajišnika iz atara Knin - Benkovac, a o beogradskim pajdomanima koji nose više zaraznih bolesti nego što je Infektivno sposobno da identifikuje, da i ne mislim. Šteta, pametna je i slatka, matorci joj fini ljudi. Ali ne vredi. Šta treba, da mi se smeje pola varoši sutra kad je izvedem u grad? Biće najbolje da se okrenem i odem bez reči. I da odmah popijem pola litra absinta, da se dezinfikujem. Čini mi se da mi dlaka zapinje u grlu. Gušim se! Mora da je sa mudiju turskog gastarbajtera iz Nemačke koga je jutros ustopirala na putu za ovamo! Aaaaaaaaaaaa...'' :hraaaaaaaaaaaaaaak:
- Nije ti dobro? A da me ispratiš kući, kasno je? :trep, trep: - Murš, droljo!
