Nemate dovoljno kredita
Poruka iz bus plus automata koja baca prestupnika pod reflektor srama. Kada se začuje, nema te glave u autobusu koja se neće okrenuti da vidi kakav je to šljam i bednik nelegalno u vozilu. Ne samo što nema mesečnu kartu, nego đubre ne prati koliko mu je ostalo na dopunskoj kartici.
''Nemate dovoljno kredita''
Polugluvi deda se trže, trudnica prekida telefonski razgovor. Ko to ugrožava pošten svet?
On kao slučajno probao praznu karticu, ima ih više, pa pomešao.
*proba drugu*
''Nemate dovoljno kredita''
*panika*
''Ma sigurno je ova treća hehe''
''AKTIVACIJA LASERSKOG DEZINTEGRATORA ZA 3,2,1''
Gej izrez
Majica sa predubokim V- izrezom. Gejština servirana od strane gastosa za tili čas pustila je korene u domaćim klabanama i splavovima. Osim ljubavnog tepiha, gej izrez na izvolte stavlja celu mušku telesinu od podbratka do kurčevog putića.
- HAHAHAHA Vidi Stanko se načinio na drolju! Šta je to koji kurac oćeš da te siluje neki Danijel?!
- Ti si dečko seljak. Ovo je sad moderno. Doneo mi teča iz Švabije!
- Pa doneo tvojoj kevi možda. Idi u Dizeldorf pa nosi, ko te jebe al kod tetka Rade u kafanu takav nećeš ući. Majica ti liči da nešto što bi Ruška Jakić rodila kad bi je oplodio Ašok Murti. Zrači taj gej izrez opasno i zato ga skidaj dok nismo svi počeli da se jebemo u dupe ovde na sred dvorišta!
Filmske replike na narodnjačkom radiju
Нешто неизбежно и неизоставно као шрафцигер на прозору Заставиног возила или африканац у екипи Јавора из Ивањице. Аца Селтик на Бир Фесту. То су неке шатро духовите реченице из домаћих филмова или Павићевих серија које у сред песме убацује дежурни диџеј. Обично те пошалице Чкаље, Гидре, Лидије Вукићевић и осталих комичара имају везе са текстом музичке нумере која у том тренутку пичи, али некад буразеру мораш добро да размислиш шта се у том тренутку откачило оном лику што чачка по винампу и за то прима неку цркавицу. Тај људски отпад има фетиш да ти усере доживљај слушања прелепих гласова Шабана, Синана и браће Ахмедовски гласом Срећка Шојића, тако да ти дође да ишчупаш радио уређај из аута, извадиш курац и попишаш се по њему. Или ћеш једноставно ако си музички неписмен наставити да пијеш пиво испред задруге и трпети тај терор према ушима и нервном систему.
Радио Антена, у току су жеље, честитке и поздрави
Извесни господин Радоје из Франкфурта шаље поруку својој старамајки у Србију уз поруку да ће каснити због квара авиона и да му спреми двакила расола јер ће кад слети, успут свратити код Милета у Степојевац да пробају ракију што је купио од Жике из Ваљева, уз песму Милета Китића као поздрав.
"Mооој соколе, птицо моја мила, ко је теби поломио крила... (диџеј убацује снимак из Балканског шпијуна, "Орао пао, орао пао")... поломила твоја љубав стаааара..."
Радоје се крсти, пљуне три пута и помери се с места. Одлучује да ипак иде кући мерцедесом 200 д, неће да ризикује са ваздушним саобраћајем.
________________________________________________________________________
Ћале честита жени и сам себи рођење сина првенца
"Око мамино, срце тат... (Предуховити батица пушта "Сидо, родила си идиота" и вероватно умире од смеха са оне стране микрофона)... бабинааа, снааага дееедина"
(у случају рођења женског чеда, јајара ће вероватно у песму "Ти си ћерко татин син" убацити реплику из филма "Ми нисмо анђели")
Ћале зове радио станицу и у програму јебе диџеју све живо и мртво.
________________________________________________________________________
Деда жели својим унучићима срећну Нову годину
"Деда Мразе, Деда Мразе, не скрећи са стазе... (Са звучника се чује стењање кураве и глас порнићара: "Тако је, лижи деди курац, лижи")... већ пооклоне спремај"
Диџеј добија отказ, након тога и батине од ћалета из другог примера
Bečka škola
Sinonim za lepe manire, kavaljerstvo i bonton u malom prstu. Izraz je nastao pre nego što je Gavrilo iz Principa koknuo prestolonaslednika slavne Austrougarske, monarhije koja je bila pojam za uglađenost i fenseraj među ovdašnjim življem, što i nije bilo teško jer su pre njih Balkanom vrmudali otomanski Turci, svi brkati, obrezani i za zulum nad srpskom rajom vazda orni.
Bečka uglađenost krasila je sinove sreskih načelnika i armijskih oficira koji su, po svršenom školovanju u Bečkereku, Pešti ili Pragu, usnama sa uredno potkresanim brčićima celivali ruke varoških frajli i maštali o njihovim belim bedrima.
Od imperije koja je nobles izvozila na kilo, danas je ostala Austrija, gastoški raj u kojem se uvek zaradi dovoljno za još jedan sprat sive gradnje u rodnom Majilovcu, da slučajno komšijina kuća ne bude veća. Ostala je i Mađarska, zemlja koja je izbegla odejancukićenje samo zahvaljujući Tiboru Benedeku, Tamašu Kašašu te bezuslovnoj ljubavi tamošnjih žena prema kurcu kao takvom.
Kako je propala Austrougarska, propalo je i drevno bečko vaspitanje koje danas postoji samo u tragovima.
- Pa dobro, Vukane, jebemu čokolešnik, zar si stvarno morao da pitaš nastavnicu biologije "Što jedete govna?" kad je htela da ti upiše keca?
- Morao sam, ćale, ali sam joj persirao. Bečka škola.
Čipičips
Davno zaboravljeni izraz za čips koji je nestao neposredno nakon što sam ja postao svestan samog sebe. Burazer me je maločas podsetio na to i vratio me petnaestak godina unazad...
-Dobar dan, teto, daćete mi jedan čipičips!
-3 miliona!
"Volim te"
Najveća problematika u američkim filmovima/serijama. Naime, ovu rečenicu je gotovo nemoguće izgovoriti ako x lik tako zaista i ne oseća. Čovek je u stanju da sebi povisi pritisak na 260, dobije padavicu, prolivčinu i gonoreju;stiska se, ispadaju zubi, prostata zabrinjava...ali ne. On neće reći "Volim te" ako to zaista nije tako. Dobiće pedalu u dupe od najbolje pičke, prekinuće vezu sa švedskom groficom, razvešće se od žene (znajući da će mu na sudu ostaviti samo par gaća i siledžijku) ali neće uspeti da kaže TU rečenicu.
Posle pedalisanja, on u sobi plače i urla u jastuk, sluša Green Day..ali on ne bi mogao da slaže.
Interesantno, na trusnom Balkanu problematika ove rečenice nikada nije dovedena u pitanje niti je predstavljala veliku moralnu dilemu.
Orson Hodž: Bri, da li me voliš?
Bri: (kreću suze) Orsone ja...ovaj...ja te...(podrhtava lice, rezultat svih plastičnih operacija kreće da se ljulja) ....ja....(vilica svira kastanjete)...ovaj...ti si mi drag, Orsone.
Orson: Znači tako...(sledi harakiri)
Žika: (pokupio random kuravelu sa štajge, vodi je u mračni kutak na fircanje) Ajmo Monika, skidaj ćega, znaš da si mi ti posebno draga..
Monika: Žile, jel me voliš?
Žika: Volim te, ti si mi sve na svetu, cvetu najslađi, livado moja rano okošena i slanom orošena...a sad napokon zini.
Protestna nota
Pojačavanje zvučnika na maksimum kao odgovor na komšijsko gledanje “Talenata” “Operacija” i ostalih “Glasova” sa televizorima otpanjenim do daske.
- Suuutraaa siii uuvelaaaa ruuuuužaaa…
- Dušo, gde sam stavio onaj Hitlerov govor?
- Jao Branko nemoj molim te..
- Šta nemoj. Aha, evo ga.
- Ziken Klok Ajnc Cu Firen Unzere Jugend….
Kurcovanje i pičkovanje
"Privilegija" koju uživa isključivo srpski jezik. Ogleda se u tome da se većina izraza može zameniti sa "kurac" ili "pička".
-U što je dobra pička ova mala što radi kod tebe.
-Ma kakva kurac pička, gledaj kakva je prakljava. Ima noge k'o Ronaldinjo, a i po zubima nije daleko od njega. Čuj ti, dobra pička. Ona je pička ravna kurcu. A ima i nekog dečka, tako da ništa od toga.
-Ma koji dečko, taj je sigurno neka pička, ne troši je dovoljno. Vidiš kako vrti dupetom, traži kurca.
-Samo se ti zajebavaj, ako taj sazna, dobićes po pički.
-Ma ja ću nju da pitam, pa šta bude.
-Aj ako si navalio, ali unapred ti kazem, kurac će ti ona dati pičke.
Ajmo jedan aplauz
Govorna mana Lee Kiš
Lea: I čime se bavite, gospodine Tači, u slobodno vreme?
Gospon Tači: Pa volim da se igram rata sa Srbima.
Lea: Hahaha, ajmo jedan aplauz za gosn Tačija.
„Dan državnosti“
Српски римејк филма „Independence day“ (1996)
Премијера: 2016
Режија: Радош Бајић, Драган Бјелогрлић
Трејлер:
12. фебруар
Сцена 1: Млади капетан Ваздухопловства и противваздухопловне одбране Војске Србије, ромске националности (у даљем тексту капетан Ромо) буди се из сна у породичној кући у Краљеву. Ромо излази на улицу да баци ђубре, пролази поред успаничених комшија и враћа се у кућу. Тек случајно бацивши поглед кроз прозор примећује огроман ванземаљски брод изнад родног града.
Сцена 2: Општа узбуна на аеродрому Лађевци. Пилоти 241. ексадриле „Тигрови“ трче преко писте ка својим Орловима.
Сцена 3: Краљево у пламену. На разарајући напад ванземаљаца надовезује се земљотрес који уништава оно што је преостало од града.
Сцена 4: Председник Србије Томислав Николић се укрцава у „Land force one“ (МКШК-а број 1) и упућује на тајно командно место у Жаркову, Ратка Ресановића 1.
13. фебруар
Сцена 5: Ваздушна битка између Краљева и Крагујевца. Напад 101. и 241. ескадриле не даје резултате. Ванземаљски брод је нерањив због енергетског штита, српски авиони бивају оборени. Остатак Витезова и Тигрова се повлачи ка Батајници.
Сцена 6: Капетан Ромо обара ванземаљску борбену летелецу у бесомучној јурњави кроз кањон реке Увац, али при томе и његов орао бива уништен. Капетан Ромо се падобраном спушта крај ванземаљца кога линчује локално становништво са вилама и мотикама.
Сцена 7: САД позивају обе стране да се суздрже од прекомерне употребе силе.
Сцена 8: Жене у црном организују протест на Теразијама због ратног злочина над заробљеним ванземаљцем.
Сцена 9: Крагујевац у пламену. Фијат напушта Србију и поред обећања министа Динкића да ће добити додатне субвенције.
Сцена 10: Врховни командант Николић проглашава општу мобилизацију.
50 000 војника и 700 000 припадника цивилне заштите спремају одбрану Београда.
14. фебруар
Сцена 11: Велики свемирски брод се примиче Космају. Ракетне јединице и противградна заштита покушавају да успоре напредовање ванземаљског брода.
Сцена 12: Саветовање водећих политичара на тајном командном месту председника Николића. Александар Вучић предлаже хапшење најбогатијих грађана да би се умирила јавност. Ивица Дачић пристаје на реконструкцију Владе. Војислав Коштуница предлаже скупштинску резолуцију о „НЛО агресији у функцији независног Косова“. Чедомир Јовановић тврди да је напад ванземаљаца последица промашене политике из деведесетих и тражи да се призна реалност. Јовановић напушта састанак и прелази на страну ванземаљаца.
Сцена 13: Капетан Ромо од председника Николића и министра одбране Вучића добија задатак да зарази свемирски брод најновијим вирусом, који је разрадило 1000 домаћих стручњака из ИТ центра код Лесковца (заједнички пројекат Србије и Уједињених арапских емирата).
15. фебруар Сретење
Сцена 14: Капетан Ромо у заробљеном ванземаљском ловцу стиже на базни брод у орбити Земље. Преноси вирус и поставља експлозивну направу (шестомесечна производња Крушика из Ваљева). Док се свемирски брод распада у експлозији капетан Ромо успева да се домогне Србије и слеће на нишки аеродром.
Сцена 15: Узлеће целокупна српска авијација. Јединим преосталим Мигом-29 пилотира председник Николић. Прате га преживели мигови 21, орлови, хеликоптерске јединице као и авиони за запрашивање комараца. Ласта 95 пада при узлетању.
Сцена 16: Битка у ваздуху. Стотине ванземаљских ловаца, сада без енергетске заштите бори се против српског ваздухопловства.
Сцена 17: Председник Николић лансира ракету која погаћа улаз у ванземаљски брод. Експлозија. Делови агресорског брода падају на Рушањ.
Сцена 18: Председник Николић у кокпиту Мига-29. Суза му креће из ока док окреће авион на десну страну. У крупном кадру остаје Таковски крст на левом крилу.
Крај
'El treba nešto?
Међ' српским народом већ стандардизовани отер у три пичке материне рендом благоупитног знатижељника наулици или сличној екуменској локацији. Претежно хришћански одјеб на и најмањи упитан поглед пролазника док млатиш жену/сина/комшу, јебеш мајку предраднику на викендици преко фона, свађаш се са саучесницима у саобраћају и на било који други начин децибелима привлачиш пажњу свеколике јавности.
Јер када један Србин одлучи да у жару беса свог приватност своју подели са случајним сведоцима исте, колатерална штета често уме однети барем и једну радозналу њушку затекнуту у "хоризонту догађаја". Другим речима - бежи о'тале док ниси добио по пичци, брале.
- Па, зар 5 јединица да ми доносиш на полугођу, све ти јебем да ти јеб...**'Ел треба нешто, баба?!**
- Јоој, немојте га, господине, млад је, поправиће у другом полугођ...
- **Море, марш, бре, у пизду материну, још си ми само ти фалила!!** А ти, воле безобразни, полази кући док те сад нисам савио око оне бандере, шчуо?!
--------------------------------------------------------------------------
- Немооој, Милисаве, немооој к'о Бога те молим!
- Ма, шта *немој*, курво једна прљава...:ТРАС! ШЉИС! ШЉАС!: **'Ел треба нешто, брееее?!?!**
- Не, овај, него, зашто тучете ту сироту жену, како вас није срамо...
- **А да нећеш можа и ти да је караш, ааааа?!?!?!? Па, колико вас има, бре, семе вам се затрло љубавничко да вам се затре?!?!**
- Ма, какав љубавник, човече, шта је ва...:ТРАС! ШЉИС! ШЉАС!:
-----------------------------------------------------------------
:*ЏВОК!*:
- Е САЋУ ДА ТЕ ОДРОБИЈАМ, ПИЗДА ТИ МАТЕРИНА, И ТЕБИ И ОНОМ КО ТИ ДАДЕ ДА ВОЗИШ!! **'ЕЛ ТРЕБА НЕШТО**?!?!
- Само *возачка дозвола*, господине...'Ел знате да сте прошли кроз црвено?
Dete bih joj prizn'o
Obično se upotrebljava u razgovoru između dva, ili više pripadnika muškog roda, kada spaze primerak lepe, odnosno izrazito lepe devojke.
- I tako ti ja matori prolazim pore....
- Ček, ček, gle onu malu tamo što je dobra!
- Uuuu... Jeste matori, dobro si je spazio. Dete bih joj prizn'o!
Nemam uslova!
Večiti izgovor kukavice za izbegavanje života.
- Šta je bilo sinoć?
- Šta šta je bilo? Da je uslova ko zna šta bi bilo, ono, ljubimo se mi i sve to, romantika, valjuškaju se kamenčići, ali brate, znaš kako me ubi zalazak sunca, prolazi joj onaj zrak kroz kosu i sve meni pravo u oči... nači nevera!
Viljuškarista
Najvažniji čovek u celom preduzeću. Nebitno što radi za minimalac, ima samo završenu večernju školu i na posao dolazi direktno iz krčme. On je jedini koji zna da upravlja tom đavolskom napravom i on određuje kad se šta utovara i istovara. Njega svi čekaju i nema pravog posla bez njegovog prisustva. Zato firma obično ima više zaposlenih sa ovim zvanjem, ali oni uvek razmišljaju i rade kao jedan tako da ni to ne pomaže.
On istovara 100 tona semenskog kukuruza za 20 minuta, prevozi šestometarske metalne profile i montira ih sa milimetarskom preciznošću. Ali kad neće, onda neće. Dva šlepera iz Turske će sat i po čekati na utovar paprike samo zato što je viljuškarista smazao neka sendvič sa problematičnim majonezom pa sad ispušta čudne zvuke u klozetu. Odbijaće da utovari gajbe Lava jer u nagradnoj igri 2007. nije dobio ništa, a poslao je 3000 čepova. Ali jebiga, niko mu ništa ne sme reći jer ko će onda voziti viljuškar?
- Šta je bre ovo? Kakva je ovo gužva? Što se ne radi? Tri kamiona čekaju na rampi.
- Šefe, viljuškarista otišao da digne pare na kladionici.
- A 'de je drugi?
- Otišao sa njim. Ne veruje da je Lundsvale došao x-1. Sad će oni.
Ko časti?
Јудејски одговор у упитном облику на позив у кафану, кир-јањска љигавост којом рачунџија наговештава да ће заборавити новчаник и покушај инстант доласка до жељене информације која ће у многоме утицати на одлуку пити или не пити.
Питање које шири смрад "Око ми ископај, ал' ми у џеп не завируј" мота, тврдичлука и јасног става о непотребном трошењу. Што се тиче односа са екипом, једном ногом је давно прешао преко прага толеранције, али ту је и друга која симболизује дугогодишње познавање и одржава истог за столом са неплаћеним пићем испред себе.
- 'оћемо "Код Ћуфте" на неки вопс и гирице?
- Ко части?
- Па данас ти је рођендан па смо мислили...
- А то... Па пази, ја сам мислио да дођете сутра до мене, донећу од деде домаће вино и ракију. Мислим, што да купујем кад имам своје...
- Знаш да ја пијем само пиво.
- Шта ти фали, пиће ко пиће.
Kljove
У опуштеном, неформалном разговору, синоним за зубе.
- Синак, одох да оперем кљове, па на кунтање!
Primitivna sredina
Примитивна средина не постоји, постоје само примитивни људи, а таквих има у свим срединама. Међутим, за поједине београдске госпође (даме), то што неко није рођен у Београду чини га примитивним, јер је забога, са 19 први пут видео трамвај, претходно први пут угледавши зграду са више од 4 спрата. То што неко долази из такве "примитивне" средине постаје јој главни аргумент у расправи, колико год да дотична госпођа није у праву. То најбоље знамо ми дођоши. Истина, наилазимо на одличан пријем код већине, али опет неки мисле да су Богом дани јер су "проходали на асфалту" или јер су им плућа "пуна олова".
Госпођа изводи дете из зубарске ординације. У чекаоници тишина, чује се само она како се повишеним тоном обраћа пријатељици, такође од њене врсте.
Госпођа: Извадио му је зуб, само, много ми је чудно што га шаље на сладолед. Како то да после вађења иде на сладолед? То први пут чујем. Овај мора да је у неком Нишу научио занат па га шаље на сладолед...
Ја: Извините што се мешам, али нисам могао да не чујем. Није то само због њега, сви зубари ће вам тако рећи, имам доста искуства. Водите дете на сладолед, сад кад је извађен зуб не треба да га греје, већ да...
Госпођа: Ало, дечко, јел тебе неко нешто питао? Какав је то начин да ми упадаш у реч... Бла, бла, бла...
Ја: Извините молим вас, само сам хтео да помогнем. (акцентовање овог "помогнем" је открило моје поморавско порекло)
Госпођа: Е благо мени кад ћеш ти, питај Бога одакле си дошао да ми помогнеш, боље се врати у ту твоју средину одакле си, па ви лижите сладоледе после вађења докле хоћете, а нас оставите на миру. Колико вас је Бога ти, не могу од вас ни у пошту, ни у превоз, сад ни код зубара...
Ја: Не знам зашто сте нервозни, али ево, ја примитивац имам једну песму из моје средине да вас орасположим:
Ми имамо аква парк,
аква парк,
аква парк,
ми имамо аква парк
и зоо врт!
K'o da kuva pekmez
Meša konstantno, istim ritmom i bez prekida.
- Ljubavi, 'aj ga malo izvuci da promenim položaj...
- Što sad baš?
- Pa vrtiš dupe k'o da kuvaš pekmez, utrnuli mi kukovi...
Jednom
Истоветна оцена за нешто што је или много добро или много лоше.
- Ахам, значи ово им је тај бифтек.
- Брате, ово се једном једе, да се не лажемо.
- Па реално, много је добар!
- Шта је теби овде добро? За кога добро? За кучиће?
- Па што кажеш да се једном једе?
- Па једном се једе и одмах се враћа на Карађорђеву. Зашто бих поред вождовке јео ову глупост?