Пре једно 5-6 година, када је технологија појефтинила и постала доступна широким народним масама и тиме им, као што увек бива, пружила могућност да испоље свог унутражњег јашара на један потпуно нови начин, на улице Београда, замазане шлајмом из којечијих уста, по први пут је закорачио представник нове и дотад непознате врсте - слушач музике на мобу без слушки, човек који широкогрудо дели своју музику са својим вољеним суграђанима, одбацујући концепт слушалица као исувише себичан. Без обзира где се налазио, на улици, у превозу, у школи, у крају, код куће, на његовом сату је увек време за пуштање зике на мобилном. Површни посматрач би закључио да он толико воли музику да једноставно није у стању да исконтролише своју жељу за пуштањем и слушањем исте без обзира на то што од диџеј опреме има само телефон, али површни посматрач би погрешио, као што увек греши јер је површан, а право стање ствари се никада не може сагледати тек тако, површина се увек мора загребати да би се дошло до сржи проблематике, иначе се не извучеш.

Слушач музике на мобу без слушки не воли музику. Не да не воли музику, он заправо не воли ништа, он не осећа страст ни према чему, животу приступа крајње површно, никада не осећа душевну глад и жељу за нечим новим, никада не осећа ништа сем јебеног животињског нагона ка јелу, пићу, спавању, кењању, пишању, јебању и слушању лаких нота у позадини, лаких нота које представљају тако прикладан саундтрек његовом плитком, протраћеном животу чије беде никада неће бити ни свестан, јер никада га ништа неће нагнати на неко иоле озбиљније размишљање. Он ће увек бити задовољан собом, тако сит нахрањен мрвицама, испуњен неиспуњеношћу, без икакве назнаке оног прогањајућег осећања да је нешто пропуштено, да нешто ту не штима. То је човек који на матурску екскурзију у иностранство креће не да би видео чега све има тамо и шта ће све проћи успут, него да би се са српском заставом сликао испред Колосеума. То је човек који кад узме да дрка курац, он не да не пусти нормалан порнић, макар прескочио увод и предигру и, не убацивши се у целу ту причу, одгледао последњих пет минута током којих изблајхана порнићара уз широки, лажни кез прима пар снопова сврша на два пластична балона прикачена на свој грудни кош, слушач зике на мобу гледа јебене камшот компилације састављене од снимака у трајању од по минут-два, и цео посао обави већ ту негде на средини другог, док рава стење у фазону „Oh yeah baby, right there, right on the titties, hnnnnnggg!!!1”, брзопотезно, механички, без трунке правог уживања, вођен ничим другим до тежњом за удовољавањем својим телесним нагонима. То је човек који кад огладни, узме и обари виршле, иако би уз десетак одсто више труда могао да их испржи у тигању и поједе нешто што за промену нема укус као јебена пластика. То је човек који скида најновији део „Паклених улица” са нета, и то оно срање снимано ДВ камером у неком биоскопу у Катару, одгледа га и бива одушевљен оним што је видео, јер мислим брате „Паклене улице 6”, до јаја филм, како ниси гледао батице, Вин Дизел, бесна кола, дрифт, спојлери, све! Он на волпејперу моба држи слику зајебаног хромираног змаја који се увија око јин-јанга, у фолдеру „слике” има подфолдер „мотори” у којем се обавезно налази слика дречаво зеленог јапанца са „агресивним репом” на чијем седишту седи риба са јефтиним кварцованим теном и цигнаском трајбал тетоважом изнад огромне млитаве буље, затим подфолдер „рибе” где су обавезне раскречена Сандра Африка, Меган Фокс и Памела, и наравно неизбежни подфолдер „Србија” одакле на његово духовно здравље мотре испикселизовани Дража, Ратко, Лазар и неки рендом манастир којег ни сам би умео да препозна. Када тражи рибу, њему није битно да ли она мирише на чистоту, дискретно и ненападно, али истовремено женствено и омамљујуће ако довољно обратиш пажњу, или пак на какофонију кванташке пијаце самлевене у конзерву јефтиног спреја, помешану са устајалим смрадом цигара и пива. Битно му је да има сису.

Музика коју слушач зике на мобу слуша без слушки мора бити прилагођена јефтином кинеском звучнику од 0.2 вата у његовој новој Нокији која има „тако добар звук” који кошта више од читаве гардеробе његове кеве која шљака у пропалој државној фирми, а то свакако нису прогресив рок или стонер дум. Он слуша само комерцијални крш хаус који је чуо на радију, мутираног хибрида хип хопа и РнБ-а са овонедељне МТВ-јеве топ листе, затим исто то али у собној продукцији његовог ортака из Врчина, и наравно туркоидно треш завијање уз зурлу и шаргију, али ипак не толико туркоидно да му екипе у источним преграђима Истанбула не би скинуле јакну. Ту се најбоље огледа његова испразност и његов бесмисао, јер он у први план ставља свој однос према музици о којој заправо појма нема јер му никада није пало на памет да је истражи мало на своју руку, ван оквира које су му наметнули медији и ближа околина, макар у границама тих жанрова на које се ограничио. Он није тру рејвер, није тру репер, није тру шабан, он је од свега помало а истовремено ништа до краја. Аудио фајлови у његовом телефону имају наслове у формату „nikola-rokvic-2011-NOVO-exyump3-ba-muzika-horoskop-vicevi-o-muji-i-hasi.mp3”, а за ID3 тагове није ни чуо, јер он не воли музику довољно да би је уредно организовао, не занима га баш толико. Он рипује песме са Јутуб клипова у ниским битрејтима, баца их на моб, на еквилајзеру сваку фреквенцију буџи до максимума јер му је ортак рекао да се тако јаче чује, стиска плеј, а моб ставља у џеп ако је напољу исувише хладно или ако му требају слободне руке. Музика му је само неопходни бекграунд нојз, јер кад је тишина, уме мозак да се поигра са човеком, уме да дâ себи слободе и одлута тамо где не би требало да одлута.

Сама помисао на ову врсту хигијене изазива језу дуж кичме и нелагоду при присећању на највеће трауме одрастања већине младунаца. Тренутак када твоје млађано и нејако тело, неспособно да се одупре бабином чврстом, али пуном љубави, загрљају, тренутак је једне од највећих ноћних мора из наших детињстава.

Збрчкана старица те је већ присно привукла себи, отвара уста док дискретно пружа језик, потеже палац своје рапаве руке, натапа га излучевином из своје усне дупље и уперује га у правцу твог лица на коме је приметила гареж/земљу/траг од оловке...

Истог момента схваташ да ћеш бити индиректно олизан ем оверен туђом пљувачком, макар то била твоја најближа крв. Твоји покушаји да се истргнеш из загрљајног ропца своде се на залудно копрцање, чији ће интензитет бити директно пропорционалан бабиној вољи да од тебе направи чистунца! Док полагано осећаш влагу на својим образима уз енергично трљање, очи су ти већ одавно затворене а гримасе гађења које правиш као да и не дотичу запослену старину. Капитулирао си и тако сломљен и згрожен немаш потребу да изустиш више иједну реч негодовања. Али, сад си барем чист. Победа! Хигијена пола здравља!

Nešto odvratnije od pasuljare, kurva nad kurvama. Ako zbog nekoga treba uvesti prostitutkama penziono i zdravstveno osiguranje, onda je to ona. Moždane ćelije joj nije pojela kokoška, nego koks kvaliteta bugarskog pirinča, a veličine šećera. Mršava je kao nolajferova podloga za stolicu, a slatka ko kad opereš zube najjačom pastom i navališ na šljive.

Ona ima stalne mušterije, svoje ortake letargičare, a u poređenju sa njom ti je i poster Jelene Karleuše afrodizijak. Nju gaze samo drugari kokainci, a čak ni dukatlija je ne bi pitao da mu učini uslugu. Uprokos tome je primila više gostiju kod svoje pične membrane od Dženifer Eniston. Gladna je koksa ko ti hleba, kad se posle šest sati kupanja u bazenu vratiš kući, a udarali su joj više šamara, ne bi li se povratila u život, nego Roki Balboa onim jadnim prasićima pesnice po butkama.

Ubrzano dovođenje sebe u super-alkoholisano stanje sa namerom da se unakaziš. Upotrebljava se samo u smislu arčenja niskobudžetnih pića...
Najčešće se upražnjava na gajbi, pred zadrugom, eventualno na nekoj terasi ili dvorištu...

Објашњење паљевини да никад неће јебати неки мрак комад.

Miris vrućeg peciva iz obližnje pekare...

Kulturan način da saopštite devojci da se odavno nije obrijala dole.

Podjeb ortaku grebatoru koji moljaka da mu se ostavi pola pića.

Filmovi,na koje današnji klinci otkidaju,od gledanja pomenutog filma pocnu da furaju fazon,rasiste,krimosa,narkomana....Počinju da puse pljuge,odjednom postaju ,nacionalisti,patriote neke,padaju tuče...Takodje sutradan pada frizurica na keca...I obavezno na prof. slika Švabina ili Novičina...

Лик који није одавде.

Jedna od glavnih razloga zašto ne zapalimo u inostranstvo da zgrnemo kintu, ili razlog vraćanja iz tudjine

"Boga pitaj" je izraz za vrstu mešovite suplementacije

Ono što ostane na samom dnu, u kramponima dvolitarke piva poznatije kao bešike. Samo pičke iz ekipe ispred dragstora neće da piju pljucu.

Tajni sastojak piva. Otkriven od strane grupe naucnika koji su pazljivo analizirali 2L Jelena u parku.

Cesto izgovoren izraz u situacijama kada nemate dovoljno para,ili vam roditelji ne dozvoljavaju izlazak napolje....

Naziv za najgoru vrstu(sortu),vodke.

To je u stvari kurac samo kulturno receno.

Kad se prvi put zajedno sa caletom napijes i osvanete u lokalnoj birtiji!

Rubrike koje su u svim tinejdžerskim časopisima uvek iste, bez obzira koji broj kupiš, ili koji časopis. Verovatno ih sami novinari smišljaju, jer ne verujem da postoje toliko debilna deca u Srbiji.

Lik koji je napisao na statusi kako je popio 16 razlicitih vsrta pića.(A pre toga se vratio iz grada otkljucao vrata upalio komp i ulogovao se na fejs.)