Sudeći po reakcijama rodbine, slučajnih prolaznika, taksiste i radnice u dragstoru, najveća misterija našeg naroda koja izaziva reakcije veoma slične iznenađenju putara kada u sred januara na minus deset padne tri metra snega. Plus 35 je temperatura koja, sudeći po našim sunarodnicima, ne postoji nigde u svetu. Upravo zbog toga je televizija dužna da obavesti idiote, da neko kojim slučajem ne izađe iz kuće u dva popodne i legne na beton ispred zgrade namazan zejtinom.
Slučajno nemoj iz kuće da izađeš, javili danas da će 36 da bude, tako nije bilo odavno, još od pre tri dana i plus jeste tako bilo celog prošlog leta, ali jebiga, daj da te podsetimo obavezno. I ponesi obavezno balon vode ako treba da se osvežiš ili vratiš nasukanog kita u život.
Ideš na basket u šest popodne? Pa jesi li ti žvakao baterije, ima triespet stepeni, a ti ćeš loptu da bacaš u koš? Sedi kući i kukaj da je vrućina, jes da si puko dvesta evra na klimu koja može da o'ladi manju sportsku dvoranu, ali nemoj da je uključuješ stalno nego jednom na svakih sat vremena je pusti da drnda tri minuta i onda gasi jebote patak, promaja i hladan vazduh, ima leđa da ti se ukoče i nokti na nogama da ti okoštaju.
Znači danas su javili da će da bude 37, to je već mnogo zajebano, ceo stepen više nego juče, javili na TV-u da ne izlaziš iz kuće osim u slučaju preke potrebe, dakle jedino ako ti fale pljuge ili kredit za mobilni.
Javili u petak četrdeset (magična brojka) stepeni! I to isto nikad nije bilo osim prošle nedelje i ceo prošli avgust. Zapravo, nije ni 40, nego je 57 stepeni, lože nas ovi sa dnevnika da ne paničimo, da ne počnu penzioneri da se tuširaju slučajno, ili kojim slučajem da otvaraju prozore u busevima. To bre tako nije bilo, to je od bombardovanja, genetski modifikovane hrane, iluminata i broja 11. Sećam se 1834. kad su leta bre bila do 25, a uveče još prohladno pa izađeš u treši u grad da se ogrneš kad za'ladi.
Mrš bre u pičku materinu.
Podnožje planine Ahagar, južni Alžir:
- Mustafa, javiše na TV-u da će danas 39 da bude. - Muhamede, boli me patka.
Veselje koje je isto svake godine. Prepuno alkohola, haljina od soma evra i Džeja koji peva '' Kalašnjikov '' tačno u ponoć.
20:00 - Snimanje treba da počne. Džej je u kupatilu, trezni se. Lukas tek pristiže, ne može da ubode vrata.
20:30 - Pristižu starlete, go - go igračice, Ćira, Cakana i Brena. Lepa Lukić dolazi iz kladionice.
21:00 - Džeja iznose na binu. Priča neke viceve, i sam se smeje svojim forama, dok Ćira peva '' Fenomenomenalno'' . Saša Popović pizdi. Lepa treba da peva '' Srce je moje violina'' , ali još kasni jer Barsa nije došla 2+I.
21:30 - Lukas je konačno ušao. Nosi cvike i jedina je osoba koja se smeje Džeju. Lepa je takođe stigla. Herta došla H.
22:00 - Svi se dive Breninoj haljini od perja, istočno - sibirske morke.
22:30 - Džej je u ekstazi. Lukas se valja po bini. Breni otpada perje. Popović pizdi, jer je nestalo alkohola.
23:00 - Ćira opet peva '' Fenomenomenalno '' . Lepa tuguje zbog Barse, Darko Lazić je u bekstejdžu, jede sepra.
23:30 - Stigla tona alkohola. Posebno za Džeja, posebno za Lepu. Ćira dobio po pički zbog izvođenja jedne te iste pesme.
00:00 - Odbrojavanje je završeno. Konfete lete na sve strane. Džej peva '' Kalašnjikov '' na izmišljenom jeziku. Popović se smeši i trlja dlanove. Brena je otišla za Majami, a njena dvojnica nosti istu haljinu, samo od veštačkog perja. Ćira je na VMA, Darko Lazić ne prestaje da krmlja, Lukas se izgubio, Lepoj došao tiket. Srećna Nova Godina.
Metalac! Pa slušao on samo rock, ili industrial, synthpop, punk, post-punk, goth rock, death rock, classic rock...šta god... Za šabane je metalac (masni rošavi, po mogućnosti), za metalce je metalac (malo zbunjen, ali vratiće se on pravim vrednostima).
Pričam sa ortakom, koji jeste metalac, i usput mu spomenem kako ne gotivim kada me smatraju metalcem. A on kaže: -Ali ti jesi metalac. -Nisam. Ne slušam metal. Gotivim neke stvari, ali generalno ne slušam... -Pa... brate, imaš dugu kosu... i Martinke! -Čizme su levi's, ali to nije bitno. Duga kosa me ne čini metalcem. -Dobro, brate, ti su metalac u duši... -o.0 Dobrooooo.... ---------------------------------------------------------------------- Vraćam se iz grada (primećujem da mnogo ljudi ima ovaj doživljaj), i par šabana u audiju se nagli kroz prozor i viču: -Čupavi! Čupavi! Svi moji ortaci se okreću jer su svi rasčupani zbog vetra, jedino ja kuliram, jer mi je kosa vezana u rep i normalno stoji... Opet ovi : -Čupavi! Ti u kaputu! Tu se već okrenem jer sam jedini u kaputu.... Vidim gledaju mene, smeju se i viču: -E Čupavi! E metalac, što si tako čupav!!?? Hahaha!! I pobegnu dalje. Čoveče, ta njihova zadnja primedba me je tako uvredila... šmrc... tri dana sam plakao! :(:(:( Stvarno što sam tako čupav!? --------------------------------------------------------------------- PS: Ajd' ako moram da budem nešto od "samo" ta dva pojma biram metalac.
Akutno oboljenje u Srbiji, završiš fakultet za jedno, radiš drugo a živiš od trećeg.
- Izvolite dokumentaciju za kredit. - Hvala, samo mi ovo nije jasno; Zvanje: ? - Čime se Vi bavite? - Uzgajam stoku. - Znači, seljak. - Kakav crni seljak, master nuklearne fizike sa Prirodno-matematičkog fakulteta.
Oldskul ciganski stritfajt, bez pardona i nedozvoljenih poteza, sa ratnim pokličima učesnika koji se čuju jednom u životu, gde se šiba bakarnim provodnicima i drevnom ''random zamah'' tehnikom. Romtal 1 na 1 je nerealno moćan prizor, ali grupno lešenje je jednostavno epika koja bi zasenila i javno spaljivanje hipstera na lomači na Trgu Republike.
(Predveče, Pizdinci, Romsko naselje.
4 vesela, mladolika Roma sede pored Tamića i komadaju neki bakarni oluk što su maznuli koji sat ranije. Na blatnjavom horizontu primiču se druge 4 senke. Jamezdin diže glavu da vidi ko ide. Instant šlog terapija kreće.)
Jamezdin: (glasnim šapatom) Avatare! Avatare, pička ti materina gluva! Avatar: Š'a je bre, š'a 'o'š? Jamezdin: Idu ona četvorica š'o smo im juče marnuli onaj karburator i potkovicu s' one crkotine! Avatar: U sunce ti jebem! Tofko, Tarzane, dolaz'te vamo!
4 zajebana, vilidž fensi stil Roma prilaze ovoj četvorki, vidno spremni minimum za svadju, ali je eskalacija u nešto više izgleda neizbežna.
Djontra: Alo bre, ti, kepec! 'Ste nam vi ćornuli ono srce od Tamić i kopačku od mo'e mazge? Tofko: Šaaa bre bilo? Ništa mi nismo dirali bre, alo! E! Djontra: Nemo' lažeš cigošu je'an, vidim da lažeš k'o mama tvoja! Tofko: Š'a s' rek'o za moju mamu? Pu, cigane jedan! :pljuje: Djontra: Alo bre jadov, sad ka'te do'vatim.. Aaaa, vid'! VID'! Tamo iza šupe! Uuu majku ti jebem neokupanu, eno nam ga iza karburator bre! Avatar: Sisaj bre kurac smrdljivi, š'o ste ga ostavili u svom Tamiću, a, a?! Djontra: U majku ti ciganjsku, saću te olupam! Drž' ga, Geleru!
(Nastaje opšta potera tima Djontra za timom Jamezdin. Kroz par minuta, Jamezdinovoj kompaniji ne ostaje gde da beže, sabijeni u ćošak, tuča neminovna.)
Škeljčim: Š'a je bilo pičkice, nema kuda, a? :naleće na Avatara: Avatar ('vata kurblu od FAP-a sa zemlje): AJDE AJDE MATER TI JEBEM, TIŠ MENE DA BIJEŠ! (Škeljčim zastaje uplašen od kurble, vadi neki zardjali skakavac iz I Balkanskog rata.) Škeljčim: A OŠ TAKO JEL!? Drž ga Mazute, mamu mu jebem! Gadjaj ga cigljom! (Mazut vata blokčinu od 10 kila i baca na random ka ovoj četvorici, spiči Tarzana po nozi) Tarzan: AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA SAĆU TI JEBATI SESTRU POSRANU! (vata neke bakarne kablove i počinje svom silom da bičuje Mazuta, ovaj vrišti k'o curica) (Jamezdin ušao u Tamić i u strahu i žurbi uspeo samo da da kontakt, upalio se radio, Ipče u zenitu svoje karijere i uspona krene da prži preko uzjebanih zvučnika, uz mešavinu dranja od koljaže)
(Kraj Romtal Kombata, utihnuli učesnici, Djontra i kompanija šmugnuli kroz visoko rastinje u nepoznatom pravcu na uvid pištolja koji je Jamezdin potegao, utihnuo Ipče jer su crkli zvučnici kad je Tofko odvalio glavom o haubu pa sjebo akumulator; sledi sabiranje bitke)
Tofko: U majku im jebem kalajisanu bre, cigoši raspali. Aaaaaa, kako boli! Opecam se rasek'o na ovaj lim! Tarzan: Aj' nf sfri, meni favi pova vivice i noga.. Avatar: Mene Geler nabo kobrom zguza, pogle ovo (skida gaće da pokaže). (ostala trojica) ALO BRE PAVIJANE JESI TI NORMALAN ZNAŠ TI KAKO TO SMRDI ALO BRE! Spakuj to! Jamezdin: U majku im jebem neobarenu, jesu ludi, al' smo im pokazali ko je Džipsi King ovde bre, opa! (Stiže Tuksam, Jamezdinov ćale, vidi situaciju, skonta šta je bilo) Tuksam: Da ti se Dževde tvoje najebem, šta ste radili, idijoti jedni raspali? Jamezdin: Pa ništa ćale.. Onaj karburator i potkovicu samo uzeli, a ovi odma oće da se biju, pa se morali braniti. Tuksam: Za ta sranja? PA TU NI NEMA BAKRA, PIČKA LI MATERINA OBA ČETVORICI; NIŠTA VAS NISAM NAUČIO GOVNA JEDNA! To ni onaj slepi Beharet preko puta neće da kupi, makar ne im'o za mekiku. Ajde sad svi se kupite odavde i mrš kod baba Zure da vam šamanizuje te rane, ako je ikako moguće, da ne pocrkate k'o mačići, nemam za masovnu sa'ranu da vam plaćam tu. Aj' sad mrš da vas ne vidim! Joooj Tošo da si živ, da vidiš šta mi rade ova drvad neopevana..
Sportski fenomen koji može da doprinese dovoljno doze pozitivne energije da se ostavi srce na terenu. Glavni akter ovog događaja je trener koji nosi ogroman rizik pred svaki meč. On mora da ima prevelik autoritet nad svojim izabranicima kako bi oni stekli strahopoštovanje, hrabrost i odlučnost na predstojećem meču. Obično taj razgovor i dogovor u svlačionici utiče na samu igru na terenu narednih minuta.
Trener: -Zdravo momci. Jesmo li svi tu? Da možda ne fali neko? Golman: -Jesmo kurac svi. Nema Ljubiše i Dragoslava. Trener: -Pa majke im ga nabijem, ceo život kasne! E, kurac će moj posle utakmice da idu na ćevape kod Mila u kafani! Špic: -Tako je šefe! Trener: -Šta se ti javljaš, bre, jebem te u usta! Nisi dao gol ima jedno tri meseca. Znaš kad ćeš da dobiješ premiju od drva za ovu zimu? Kad na kurcu nikne nokat! Ljubiša i Dragoslav: -Šefe, izvinjavamo se što kasnimo, sečakali nas ovi ispred autobusa što su došli, jebem im sve po spisku. Udariše nas tu dva, tri puta, i mi šta ćemo, krenemo na njih! Trener: -Tako bilo kažeš? E, pa danas na terenu ima noge da im slomite! Jeste čuli? Neću da vidim vaše srce, nego njihovo na terenu! Jasno? Nemoj da mi je neko ušao na poluvreme u svlačinocu bez žutog! Je l' svima jasno? Tim: -Jasno šefe! Trener: -E, tako. A sad, marš na teren da ih polomimo! . . . Dnevnik 2: -U selu kraj Pičkovca, desio nesvakidašnji događaj. Naime, igrači treće lige, brutalno su napali svoje protivnike na terenu, jureći ih drvima, sekirama i svom artiljerijom koju su imali. Protivnički igrači su počeli da beže, međutim navijači domaćeg tima im nisu dozvolili da pobegnu daleko. Sačekali su ih kod obližnjeg dragstora gde nam vlasnika lokala nije pričao o detiljama. Sa lica mesta Nataša Jeremić. Studio? . . . Trener: -Dobar ovaj dnevnik. Vidiš ženče šta znači dobar trenerski razgovor pred meč? Tri boda k'o kuća! Murinjo mi, bre, nije ravan! Žena: -Dragojlo, gasi, bre, taj televizor i ulazi u krevet. I nemoj da jedeš govna mnogo! Trener: -Evo, ženče, odmah!
Mutirana vrsta, nastala spajanjem dvocolaša, poljoprivrednika i oktobarskog komarca psihopate. Od bontona su čuli samo za ton, na televizoru. Pod uticajem đubriva, poreklom iz Vinče, ruke su im sada pod šljušturama, a brke stavljaju iza ušiju dok jedu.
Uvek nasmejani i orni da vam ga zavuku samo tako. Krompir, ne nešto drugo.
Radnik - Dobroćudna vrsta prodavca. Nasmejan i istrošen, ovaj redovni posetilac niskobudžetnog solarijuma je uvek spreman na šalu i smeh. Ne podvaljuje nikada. Poseduje šake veličine omanjeg tramvaja, tako da se može desiti da zaradiš upalu pluća kad zamane po kesu.
Đango, Bica i Đeljana - Lokalni Romulanci, najčešće prodavci papirnih proizvoda. Najbliže ličnoj higijeni im je lična karta. Zalepe se za prolaznike kao muva zunzara za poljski wc, i pokazujući da ih škola nije mazila, pokušavaju uvaliti svoj proizvod. "Dva za sto, tri za 150, gospodžo!"
Hemičar - Voće i povrće kod ovog uglađenog čike izgleda kao nabrekle sise mlade seoske radodajke, ogromno. U bliskoj saradnji je sa vinčanskim institutom, odakle nabavlja osiromašeni uranijum i slične fluorescentne materije za pospešivanje rasta biljaka. Kupovina kod njega može biti i poslednja. Od jagoda se dobija sida, od zelene salate izrasta treći kurac, a šta bude od krompira, nikada nećemo saznati.
Psihopata - Lud je od droge! Parališe pogledom i uporan je kao prostata u 80im. Kao ni proliv, ne možeš ga otresti. U stanju je da te do kuće prati i da papriku u rč nabije, ne bi li kod njega pazario. Jebeni Lesi koji želi kući, kao tinejdžerka kurca.
Gotovo, urek'o si se. Rečenica koja predstavlja kratak fitilj dinamita loših stvari. I jednom kad opali nema stajanja. Posle izgovaranja ovog čuvenog klišea, sve loše što može i par stvari koje prkose realnosti, će se dogoditi. Najuriće vas svita ludih Mongola koji su slučajno u tom trenutku sišli sa planine, i poveli svoje leteće koze samoubice. Kola neće da upale, a do malopre im je bio pun rezervoar. A da. I na zadnjem sedištu je verovatno neki serijski ubica.
-Brate, nemoj da skačeš s te visine sa skejtom, polomićeš se živ! Posle moram ja da te nosim do bolnice, a ovo je Guči košulja! -Ma oladi bate, šta je najgore što može da se desi?
U tom trenutku mu se odvrće zadnji točkić, pertla mu se zaglavi pod prednji, dune vetar i prebaci mu majcu preko glave i on pada sa skejta lomeći skoro sve kosti koje ima. A da, i koze ga napadnu. Jebene koze.
