Pitanje koje se u ovoj ili sličnoj formi postavlja skoro uvek kada neko okači reakciju ili poster sa pornićarkom. Interesantno, odgovor uglavnom ne kasni više od trideset sekundi.
*komentari:* Vukajlijaš 1: Haha, plus i patrik. A ko je dotična ''umetnica'' hehe? Jel zna neko?
22 sekunde kasnije Vukajlijaš 2: Umetničko ime joj je Martina Westwood ;) Vukajlijaš 3: Nije to Martina, ovo joj je sestra Jacylin Westwood, zar ne vidiš mladež iznad leve bradaje? Vukajlijaš 4: Koliko ja znam one su trojke i jedino najmlađa ima mladež, samo ne mogu da se setim sad kako se zove. Vukajlijaš 5: Lexi Westwood.
Pretnja koja prilikom sukoba sa gramatičarem srpskog jezika, može da obezoruža suparnika.
Ivan Klajn - Jeli bre Šipka, oćeš da ti ga dam malo po pičci tebi ja? A, a pičko jedna? Milan Šipka - Šta bre ti men... Ček, ček... Napomenuo bih da se ne kaže po pičci, nego po pički ili pak vagini, kako je već jeziku zgodnije tebra. A imao bih određene zamerke i što se same konstrukcije rečenice tiče. Postoji određena tendencija u svakodnevnom govoru da se subjekat transpozicionira na kraj iskaza. Ja se ne bih složio sa tim. A da ne govorim o tome što vam je jeli spojeno... Mislim nismo jeli, pili smo. Ivan Klajn - Šta bre ti meni transpozicionira šatro gistro. I odakle znaš da nisam odvojio jeli? Milan Šipka - Pa na Vukajliji smo Ivane. Ivan Klajn - Vujaklija se obrće u grobu. Milan Šipka - Možda je bolje reći okreće. Ivan Klajn - E, sad ćeš stvarno dobiti po pičci... I ti bre Filantropofobe, ne kaže se gramatičarem nego gramatičarom.
Klub koji tek od skoro ima ogromne pare, dok su prirodni klubovi oni koji već decenijama troše ogroman novac i uzimaju najbolje igrače od klubova koji nisu imućni. Tako su siledžija iz bundesligaškog školskog dvorišta koji svima otima najbolje sličice - minhenski Bajern, i klub koji za polovinu svojih trofeja može da se zahvali Francisku Franku - Real iz Madrida, u očima prosečnog fudbalskog navijača nešto vredno poštovanja i uzvišeno u odnosu na omraženi PSŽ.
Tako će i prosečan srpski navijač nekog od državnih projekata tada novorođene komunističke države, za koje mora da je ubeđen da su samonikli na Kosovu polju i finansiraju se upijanjem sunčevih zraka, sa gađenjem napisati da je Mančester siti, inače 65 godina stariji od Zvezde i Partizana - veštačka tvorevina.
2056. godina, komentar na sajtu Sportala ostavlja navijač Čelsija, sedmostrukog prvaka Evrope koji poslednjih desetak godina boravi na sredini tabele engleske lige:
- Fudbal je bre izgubio dušu, pazi ti bre, Svonsi osvaja drugu titulu Lige šampiona, ali i dalje je to mali veštački klub bez tradicije koji ništa nije značio dok je slavni Čelsi u Murinjovoj eri harao Evropom!
Svi smo mi nekad bili mali, i voleli okrunjeno. Da bude meko i nežno, da ne napada zubiće i pravi čudne ukuse u ustima. Da bude njanjavo, ko što smo i mi bili, kad smo bili nejač.
Onda su neki odrasli normalno, i ukapirali da su kao klinci ustvari propustali najbolje delove jela, a neki su odrasli kao pederčine. Da se razumemo odmah, ne pederčine kao homoseksualci, nego pederčine kao pederčine bez obzira na pol, seksualnu orjentaciju ili štaveć.
Oni bi ako mogu, da ne grizu. Da im mamica sažvaće i onda pljune u usta, samo da ne pregrizu, i ne osete neki jači ukus.
Kad udješ u kuću, i kreneš da jedeš sa nekim, i vidiš da leba polagano počinje da biva izdubljen umesto isečen, ili kolutiće korice po stolu, upoznao si pederčinu (još jednom, muško-žensko, nebitno). To čudo će da čerupa leba. Da skida kožicu sa pileta, i da se gadi na batake, da jede samo belo. Da sa pečenja skida slaninu, i da se hvata samo za meso. Da ljušti jabuku pre nego da jede. Uvek. Da ne jede povrće. Da od ribe jede samo riblje štapiće. Da voli kremaste i ljigave kolače. Samo njih. Samo da ne žvaće. Nikako da žvaće. Zube će koristiti da mulja.
Pogledaćeš malo detaljnije onda, i videćeš da ni oni sami nemaju koricu. Da su jezgro nečeg mekanog i okruglog, bez ikakve spoljašnje zaštite, bez ikakvog jačeg ukusa.
I na kraju ćeš se sažaliti na tu mlohavu masu i zamoliti Boga da mu oprosti i da ti da snage da mu ne opališ šamar.
Dokaz da ljudi vole da zajebu savršenstvo u nadi da dobiju nešto još bolje. A to se uvek završi tako što krajnji proizvod ispadne govno. Burek pica je kao da dva nobelovca naprave dete a ono bude retard, to je kao kada te riba pusti da je oskrnaviš u vadžajnu a ti budeš pajvan pa zahtevaš da ti da pristup u plinaru.
Ne kažem da se treba zadovoljiti prosečnim ali ipak treba prepoznati da neke stvari nisu stvorene da se menjaju jer su odlične takve kakve su. Umesto da jedeš burek ili picu koji su sami po sebi savršeni hoćeš da ga munjaš tamo gde mu nije mesto. Osim ako je riba muslimanka pa hoće da joj svekrva veša krvave čaršave na sušilicu za veš, onda je to okej.
- Mačkice sad kad sam te jebo kvalitetno mislim da je vreme da pređemo na sledeći nivo, šta misliš da ti ga krnem malo u čmar a?
- Molim? Znala sam da si majmunčina, pa ko normalan iznad trinaest godina skuplja pokemone i digimone. Hajde sad lepo goni se u pičku materinu, i budem li te ikad videla i da me samo gledaš poslaću ti braću sa Grmeča da te olome. A da, i samo da znaš nisi nikakav jebač, vrištala sam jer si mi nabio koleno u bubreg neiskusni ziljavi dečače. Ae paljba pička ti materina.
Verbalna anestezija, koja se daje sagovorniku ne bi li mu se olakšalo ono što sledi i učinilo što kraćim. Vremenski potkovana, ima suprotnu ulogu, da nemaču pojma usadiš životno iskustvo koje poseduješ i izdejstvuješ da razmišlja ispravno. Kao ti, dabome.
- Teto, a je l' to neko super crevo, ima li moći? - Nema sine, to je sonda, gurnem ti je u želudac i vidimo šta ti gamiže po njemu, a ti samo gledaj da ne povratiš. Začas prođe, nećeš ni osetiti. __________________________________________________
- Ćale, doneo sam odluku života. U ozbiljnoj sam vezi već dugo, sad tražim posao, rešio sam da batalim faks, ionako mi ne ide. - Tačno sam znao! Kud poslušah tvoju ludu majku pa te dadoh na Poljoprivredni, ti bre kravi nisi mog'o glavu i vime da razlikuješ. Al' de baš sine sad na trećoj godini? Daćeš je valjda, treća sreća, pa mora taj broj tri nečemu da služi, majku mu. A kako se zove? Valja li? Je l' zna da kuva, pere, pegla, ti ćeš plaćati račune. Nećeš ni osetiti, završićeš izboran, bez jednog bubrega, kojim ćeš pokriti troškove koje će ti ona gomilati dok ti jednog dana panduri ne dođu na vrata. Je l' to oćeš? - Ćale bre, nemaš brige, nije ona u pitanju.
Bledi ork. Najgrđi. Prvi među ružnima. Od njegove ružnoće i užasa koji izaziva se govno u tebi usere. Ledi se krv u žilama ali i želudačna kiselina i to u avgustu. Pored njega fudbalska reprezentacija Irske izgleda kao izbor za mis. Golum je za njega jebena Mila Kunis. Mnogo ružan lik. Nije naročito bistar i ne priča mnogo. A i šta da priča kad se eventualni sagovornici razbeže na samu pomisao na njega.
h: Buraz, večeras pravimo žurku! u: Ma nema od toga ništa, jebaće nam Blagoja majku. Opet ima da zove muriju i aukurac. Neću bre da se brukam pred ravama! h: Ništa se ne sekiraj, sve je pod kontrolom. u: Ma znaš šta... Jebi se, pravi šta 'oćeš ali kad utrči murija ja nisam odavde.
(21:00, gosti pristižu) u: 'De si Milenice! Ćao, ćao, upadajte društvo, piće vam je levo, jebarnici desno ukoliko ima zainteresovanih. U sve ti jeb... Azog: Dobro veče! u: V-v-v veče. A vi ste? h: Ne diraj čoveka! 'De si Azože mađijo! Smesti se tamo ali nemoj blizu do pičaka svega ti. Rasteraćeš i ovo malo što namolismo da dođe.
(23:00, žurka dobila na ritmu) (stan ispod) Žena: Blagoje... Blagoje budi se! Blagoja: Šta je sve ti jebem?! Žena: Blagoje, idi vidi ovi opet lome nešto gore! Blagoja: E? Saću da im jebem mamu a onda i tebi što me budiš!
(ponovo stan iznad) Blagoja: Otvarajte mamu vam narkomansku jeb... (Azog otvara) Da nemate možda prašak za pecivo? Zafalilo ženi... Doviđenja. h: Jel' vidiš?! Asam ti reko?! Hahahahah u: Hahahah kraljevski! h: Bravo Azože legendo! Cepaj levo u sobu, tamo ti je Milica, dobrano je popila možda te ne prepozna hnjo hnjo hnjo. I tako ti pričam buraz... Azog: Brate, ova pade u nesvest. h: Pa ugasi bre svetlo prvo, bokte jeb'o... Jaoooo...
I trgovcu dodje njegovih pet minuta. Nabavio si robu i platio je jer su te zilion njih pitali jel imaš to nešto i odlazili sa razočaranom facom kao onaj zec kad je otkrio da nema bureka od šargarepe a sad ti stoji i hvata prašinu, niko te ne pita za nju. Ili još gore pitaju, dive se, kažu da nije skupo i odu. Jedva se rešiš tih sranja u nekoj kompenzaciji ili ih pokloniš nekom, kad eto ga pavijan koji traži BAŠ TO, i stvarno bi kupio. Tada i nehotice ispliva sva frustracija i zloba nastala promašenom investicijom i uzme neslućene razmere.
-Dobar dan. Vi ste imali one šešire razne, cilindre, polucilindre i to? -Da imao sam SVE vrste šešira, uvoz iz Ćeške, "Begej" Zrenjanin mi nije bio ravan. -A gde su vam? -Ne držimo više. -PA KAKO ne držite više stalno sam to gledala kod vas!? Pa jel ima negde na drugom mestu? -Nemam pojma. Lično ne verujem ali pogledaj za svaki slučaj. -Jao pa šta da radim sad? Studiram dizajn i za sutra MORAM da imam cilindar... -Nema ne vredi. Jedino... Al ko će sad da ide tamo... Ništa. -Šta? -Ma odneo sam neku staru robu u vikendicu na Crnom Vrhu, ako nije neki tamo ostao... -JAO molim vas, mnogo bi mi značilo, evo platiću put i ja ću da vas vozim. -Ma tamo samo traktor i džip može da prodje, nemam ti ja vremena da se cimam sad, večeras su oni cigani u "Moja kuhinja-moja pravila" ahahaha, jel gledaš? Za desert ima sto posto da naprave Cigansku tortu haha, ukradeš dva jaja i... -A da idemo zajedno do tamo? Da ti JA pravim društvo? M? -Koji ćeš mi kurac? Ako se zaglavim nema neke vajde od tebe. -Ti si bre glup malo? Da IDEMO JA I TI TAMO, jebeš me u fulu, vratimo se sutra ujutru? -DA TE JEBEM i dam ti cilindar? Neće moći. Odvedeš kravu kod bika-platiš, krmaču kod vepra-platiš, kerušu kod kera-isto, a ja treba da skačem džabe i još doplaćujem. Još treba da ložim vatru i čekam dva sata da mi se guzica ne smrzne. Jok ja. A i znam ti oca nije fora. -Ali meni treba... -Alo mala. NE DRŽIMO TO VIŠE! Lipši, boli me kurac.
Pojava zbog koje mislim da se u Srbiji izbori održavaju svake godine, mada je skoro pa tako. Period kada se niži stranački kadrovi razmile po svojim mestima kao virus zabavištem i krenu da nas maltretiraju glupim pitanjima i truju predizbornim parolama u koje više ne veruje ni konzilijum sastavljen od ekipe lik iz Laze-karta do Banjaluke riba-neko ko je do jaja glup.
Po ceo dan su tu, samo menjaju obeležja i pričaju jednu istu priču sa zamenjenim likovima, zovu telefonom, presreću ljude po ulici i kao najekstremniji oblik dolaze na kućnu adresu. Najgora stvar u celoj priči je što ni oni sami ne znaju u kojoj su stranci a ni ko je sve u njihovom taboru a o statutu i programu stranke da i ne govorim. Mnogi tvrde da nasilje nije rešenje ali kod mene Jehovini svedoci više ne dolaze.
Ljilja: Milorade, neko zvoni! Milovan: Zabole me, da je neko moj već bi ušao. Ljilja: Pa otvori, molim te, ruke su mi od testa! Milovan(u brk): Eee da nije testo za pitu sad bih ti ja rekao... (otvara vrata) Ajde, ulazi, jesi kod onog mog konja došao? Samo igrice igrate, jel jebete vi nešto? Stranački kadar: Khm, izvinite gospodine...Stamenković, jel da? Milovan: Ne, Stamenković je sprat ispod...jeste vi iz banke? S.K: Neee gospodine, ja sam Vaš komšija, tu živim blizu Vas nema ni 14km... Milovan: Aha, onda jesam hehe, jebiga dosadni ljudi ti bankari lepo kažem imaću pare a oni kad pa kad pa kad...pusti to, ajde ulazi i kaži šta ti trebam? S.K: Hvala, vrlo ljubazno od Vas. Ovako, ja sam iz DžDžDž stranke i za početak da vam dam pamflet, blokče, hemijsku i upaljač. Milovan: Hvala, baci tamo na gomilu pored papuča. Ček, ček, daj mi upaljač ovamo. S.K: Gospodine Stamenkoviću, dali biste Vi glasali za našu stranku? Milovan: A dal bi ti jebo moju Ljiljanu? S.K: Izvinite?! Milovan: Šta se izvinjavaš, nisi je jebo stvarno. A i da jesi kurac bi ti to izvinjenje pomoglo ho ho ho...poenta je, mićo, da ti moju Ljilju nisi video pa ne znaš ni dal bi je jebo, kad bi smeo naravno. E, tako i ja ne znam ništa o tvojoj stranci, kakav vam je plan i program? S.K: Ahaaaa, hahahaha, baš ste duhoviti Gospodine, a šala nikad nije na odmet! Pa vidite, bla blapenzije,bla blaputevitruć trućsocijalna politikanja njaEUbla blaobrazovanjetruć trućradna mesta........ Milovan: Dobro bre, sinovac, izlizala ti se ta pesma, mogao si i na ripit da je staviš. Kaži mi kakav odnos tvoja stranka ima prema subvencijama za poljoprivredu i kakav bio bio odnos tih subvencija za brdsku i ravničarsku poljoprivredu? A interesuje me i šta mislite o odnosu cene krompira i čipsa, uticaju vremenskih prilika na centre za reciklažu hartije i poslednje ali ne i najmanje bitno-šta mislite o legalizaciji prostitucije? S.K: Pa...ovako Gospodine...ja mislim da su to kompleksna pitanja... Milovan: Šta me briga šta ti misliš, šta stranka misli o tome? S.K: Pa ne bih znao gospodine ali sam siguran da imaju spremna najbolja rešenja i kadrove. Milovan: Znači da vam dam glas na osnovu parčeta sjajnog papirića, upaljača i hemijske? Napusti objekat i zatvori vrata dupetom. S.K: A, Gospodine, moooolim vaaas...? Milovan: Sam si tražio. Ljiljana!!! Ovaj kaže da kupuješ kore za pitu!
Gorštaci se plaše malo čega. Život na planini i direktan kontakt sa prirodom uz naporan fizički rad i određenu dozu surovosti stvaraju nadljude koji se od šale pentraju na klicu jele visoke trideset metara, vukove dave golim rukama, a za divljim veprom trče sa mesarskim nožem isplaženog jezika i sa dvije kobasice u očima.
Za takvu sortu ljudi ne postoji protivnik u duelu prsa-u-prsa od koga bi zazirali, ali se užasavaju od podmuklog ujeda otrovnih zuba za nogu, jer od toga ne mogu da se brane snagom. Kažu da su u straha velike oči. Strah od zmija ima one najveće, buljave. Toliko velike da se zmijama pripisuju osobine koje one nemaju.
U narodnim pričama, zmija može da se premeće (pravi kolut naprijed) i u tom slučaju je brža od konja. Poskok, najotrovnija zmija našeg podneblja, je dobio ime po vjerovanju da može poput potezne mine da iskoči iz trave i da te poljubi francuski. A, tu je i "zapunjivanje". (Pitao sam nekoliko starijih ljudi šta, pored ujeda, zmija radi u tom postupku, ali niko nije znao da mi kaže. Uglavnom, kad te zmija "zapune" - ima da te nema!)
Cijelo to usmeno predanje dovodi do toga da za vrijeme kosidbe, po najvećoj vrućini, možete da vidite sijaset kosača u toplesu, sa Maradoninim šortsem i neizostavnim stilskim detaljem - dubokim čizmama modne kuće "Tigar" Pirot.
- AAAAAAAA UPOMOĆ!!! - Š-šta je, sunce te jebalo?!? Je li z-zmija? Ako je zmija, ne idi 'vamo! - NIJE ZMIJA! MEDVJED!!! - Međed? Pa, što odma' ne kažeš! Neka tebe, sinovac, tu, a ja odo' tamo da mu opet jebem mater!
Kao mali naišao si na nešto veoma interesantno i ti bi da ostaneš još, ali tvoji žure a ti im daješ do znanja da nećeš krenuti sa njima, pa koje? Nema! Ali ubrzo skontaš da i ti itekako polaziš...
-Ajde sine, moramo da krenemo. -Ali mama vidi kuče kako je slatkoo, hoću da ostanemo još! -Pa dobro, samo ti ostani, odosmo mi. (U glavi) : "Tooo!" -------------------------------------------------------- (5-10 sekundi kasnije) "A čekaj, kako ću ja znati kuda oni idu? Kako ću sam?! Šta ako..." -MAMAAA! Čekajte me, stižem!
