Uvođenje u svijet odraslih. U mom selu, muškarac si tek kad nešto prikolješ, a s obzirom na kultni status krmadi u našem narodu izbor je jednostavan. U Americi npr. ponosni otac svom sinu plati kurvu kad vrši inicijaciju u svijet odraslih. Jebi ga, kod nas su teška vremena, pa ako platiš da jebeš, nećeš da jedeš, a ti vidi jel' ti milije da ga umačeš koliko god, ili da cijelu zimu tvoji bližnji ršću čvarke i tove se slaninom.
Došao sam iz grada oko pola 6 ujutro, pomalo i pod saugom, tiho, i da nisam srušio fiksni telefon, gotovo nečujno sam se ušunjao u svoju sobu. Svukao lagano odjeću i taman kad sam se , onako, u gaćama spremio da uskočim u krevet, iza leđa sam čuo riječi: „Dobro je da si ustao na vrijeme, voda vri idemo klati, 'ajde!“
Okrenuo sam se, i vidio sjenku kako drži sablju dimiskiju, a grč na mom licu govorio je: „Nemoj mene matere ti!“. Malo sam razabrao u polumraku i prepozao ćaću koji je opet prepoznao da sam ja pijan k'o letva: „A jebem ti sunce alkoholičarsko, pa jesi makar danas mogao trijezan doći, polazi ako ne želiš da tebe vješam na čengele. MRŠ!“
Krmak je bio neobično jak. Čak je i moj otac, prirodno jak čovjek, morao nekoliko puta da ga ošine dok napokon nije ukrstio očima i pao. Dao mi je nož u ruke i znak očima, te uhvatio krmka za zadnje noge. Znao sam šta mi valja činiti, samo objektivna situacija mi nije išla na ruku. Svinja me bacala na sve strane kad sam počeo da je koljem, ko da sam na rodeu...
-„A JEBEM TI NED'LJU NE KOLJEŠ POLARNOG MEĐEDA, DAJ NOŽ I 'VATAJ ZA ZADNJE NOGE!“
Nažalost ni ova kombinacija nije urodila plodom pa je stari zab'o kolac i za njega sapeo zadnje noge krmka i tek tada ga likvidirao.
Svalili smo ga u korito i počeli da ga šurimo. Ćutke. Razočarani mojom brukom. Vidjevši mene kako se prenemažem dok šurim svinju stari je rezignirano konstatovao: „E moj sine, krmak je i sad življi od tebe. Ma , tačno mi dođe da sad i tebe ošurim sa njim.“ Podigli smo ga na čengele, što je malo odobrovoljilo ćaću kad je vidio veličinu krmka pa je zadovoljno, spenkujući ga po butkicama, izjavio: “ Vide ga sine, k'o Nađa Komaneči!“.
Zapao me je nezahvalan zadatak da izvadim drob. Sunce ti jebem pa u njemu je bilo više govana nego u kompletnom nevladinom sektoru. Kilometar crijeva. Dok sam slušao didovo pripovjedanje kako su oni kao klinci naduvavali mijur pa se loptali, malo sam nožem prokin'o drob. Na skali od 1 do 10, smrdilo je kao Bebi Dol. Sanirao sam to nekako i saprao izmet.
Poslije toga nije bilo više delikatnih poslova, čvarci, ladetina... Dodouše malo je bilo rizično sa čvarcima jer sam bio pijan pa je mati oblijetala oko mene bojeci se da se ne skram u kazan.
Eto sad sam propustio priliku ali već iduće sedmice mi je popravni, kod rođaka koljemo. Valjda ću učiniti ćaću ponosnim.
Razvojni put Srba u Srbiji pod uticajem političke samoproklavane (a on naroda odabrane) političke elite. Svaka elita ima svoj kamen temeljac koji postavlja na zgarištu svega što je urađeno pre nego što su oni zajašili. Narod je zapaljiv na svim temperaturama i poseduje rušilačke manire. Hajka je omiljen oblik izražavanja jer stoka (narod) ne misli nego se tera. Elita smatra da je napredak ako popljuješ svoje prethodnike. U novije vreme je to nedovoljno pa ih treba utamničiti i kasnije diskretno pustiti jer se uredno ispostavlja da su optužbe neosnovane. Elita ne bi bila to što veruje da jeste, da ne veruje u sopstvenu superiornost. Brate, pevaju, plešu, sviraju, pišu pesme, recituju na svim TV kanalima...i samo fali neki porno snimak pa da se uverimo da su bogomdani da nas karaju. Elita uvek ima jedan zajednički imenitelj. Hobi. Kradu. I mi, neelitni stanovnici ove države imamo zajednički imenitelj. Baš smo budale.
I kome još znači što su se u Srbiji ljudi opismenjavali još u 8. veku? I kome da se kaže da su do 18. veka u Srbiji ljudi bili slobodni (osim kuluka koji se Turcima uredno odrađivao)? To ni sami sebi ne spominjemo, makar samo zbog toga da se podsetimo da nismo nikli "na demoktaskim izborima" i uz Vladu koja će da šljaka kao Bajern (ili već kako je rečeno).
Svet koji čita novine. Naslovi koji se proguraju u prvi plan odišu tugom, bedom, nesrećom i izopačenošću. Jučerašnja gadost koja je osvanula na naslovnoj strani mora narednog dana biti prevaziđena još većom i crnjom.
Uređivačka politika dnevnih izdanja se pomera od plasiranja informacije ka plasiranju nesreće, izopačenosti ili bljuvotine.
-Blic sam izbrisala. Ne mogu da podnesem da me od sabajle truju. -Vala baš. Valja preskočiti prvih petnaestak naslova da bi se došlo do informacije koja ima bilo kakav značaj.
Čovek koji je davno video da je umerenost go kurac, i da su to sve izmislile neoliberalne LDP seronje sa ciljem da nas omekomude. Radi i misli samo na veliko i gadi se onih što sve mere i pažljivo odsecaju.
-Kupuje akumulator za Golfa- -Gospodine po ovom katalogu za vaš auto ide ovaj od 55 ampera... -Ti će mi kažeš... Od sto ampera mi daj! -Ali nema potrebe, i skuplji je... -E moj ti, pa taj kad bude crko na 10% kapaciteta ima da vergla i pali, a kad je nov sa njim pređem 10 km na struju. Prethodni mi je trajao deset godina, nego ga sjebaše na mangalo kad su pekli prase pa eksplodirao... AKUMULATOR nikad nije preveliki.
-U lovu- -(Pucanj ravan NATO bombardovanju Lađevaca, ptice u krugu od 100m padaju mrtve, kerovi beže u rupe kod lisica, a gost iz Italije se userava u gaće)... -Hehe, ti si mislio čiči da pobegneš! -Pa jebeš mi sve ako si ti normalan, ko još gađa zeca sa 10/89 , samo uši su ostale od njega!?! Koji kurac vučeš taj top?! -AKUMULATOR I PUŠKA nikad nisu preveliki...
-Ženidba- -Slušaj, znam da si kreten, ali razmisli još jednom, ova Rajka ima bre preko 100 kila, mislim i da je jača od tebe, a ona Jasminka se još nije skroz oladila... -Rajka ima jednu sisu kao dve tvoje glave, a Jasminka je daščara. -Pa to ti i kažem, prevelike su, ne može ni da ide normalno... -AKUMULATOR, PUŠKA i SISE nikad nisu preveliki... -Ti si bre megaloman... -A ti si pičkica...
Sa tačke gledišta potencijalnog zeta, ukopanog u mestu kao mladi los kojeg je presreo čopor gladnih kurjaka, svesnog na čijoj se teritoriji nalazi, stvar koja je u rangu crnog humora.
Obećao je tata svojoj mezimici da će biti prijatan prema tebi, te će se suzdržati od klasičnih i pomalo arhaičnih "Koje su tvoje namere?" tipa pitanja. Ali nije matori lisac sisao vesla, zna on koga ti natežeš kad god ti se štrokavi miško digne, pa će ti zato oružjem u vidu podjebavanja vratiti milo za drago, sladeći se dok od tebe, naizgled opuštenog lika, trema pravi običnu sojku.
Ona: Tata, mama, ovo je moj dečko. On: Drago mi je gospodine, gospođo... Tašta: Dobrodošao! Možeš slobodno da me oslovljavaš po imenu. Tast: Mene možeš slobodno da oslovljavaš "Gospodine". Ona: Tata! Tašta: 'Ajde idite vas dvojica u sobu dok mi postavimo večeru.
- Znači ti si taj zbog kojeg sam ja morao danas da propustim lov. - Žao mi je ako ste zbog mene... - Pa što si došao ako ti je žao? - Pa ja... - Hahahah... Šalim se bre, ionako mi se nije ustajalo jutros. Sinoć sam se zapio sa nekim prijateljima. - Hahah... - Šta je smešno? - Ništa. - Pa šta se smeješ onda? Je l' ti smešno to što mi se sad ceo dan povraća ili što neću biti u prilici da skinem kapitalca? - Ništa, ništa. - Zezam se bre, šta si se ukrutio? Nego, je l' čuvaš ti ovu moju malu? Da je čuvaš sad, kasnije kad ostarite i kad tebi dođe iz guzice i glavu možda bude kasno pa ti ode kod komšije. Hahahahaha... - Nadam se da neće. - Što si tako ozbiljan, nisu ti smešne moje šale? - Pa jesu, nego... - Što se ne smeješ onda? Šta, ti samo voliš da se smeješ drugima, je li? - Pa ne, ja samo... - Opusti se bre, momak, ne ujedam ja. Idemo da jedemo.
Nenadmašno ispaljivanje nafuranih klinki pred širom narodnom masom.
LIK: A vidi što si se utegla. Loviš nekog sponzora? KLINKA: A što je to tebi važno? Kupio si auto? LIK: Mala si ti da ga voziš. KLINKA: Ja mala? Kurac ti mali. LIK: Ma suviše si ti mala. KLINKA: JA MALA??? LIK: Pa jesi... jebe te nerast. - Tih smeh u okolini - KLINKA: Pa šta ako sam ja mala? Pa šta ako me jebe nerast? - Gromoglasan smeh u okolini - LIK: Pa ništa... jebe te nerast. KLINKA: PA ŠTA AKO SAM JA MALA I PA ŠTA AKO ME JEBE NERAST??? - Okolina počinje da se valja od smeha a ona se okreće okolo pitajući se zašto se ljudi smeju - KLINKA: AJDE TI MENI ODGOVORI, ŠTA SA TIM ŠTO SAM JA MALA I ŠTO ME JEBE NERAST??? - U okolini već počinju da plaču od smeha dok ona ponavlja pitanje par puta - LIK: ( k'o Hemfri Bogart povlači polako dim cigarete i mrtav 'ladan odgovara) Nego mala... znaš li ti šta je nerast? KLINKA: Kakve veze... a šta je nerast? LIK: Pa kako bi ti objasnio... znaš, to ti je muško svinjče koje vuku po kućama da kreše... KLINKA: ŠTA??? STOKO... KRETENU... IDIOTE... SELJAČINOOOO!!! Dobacivanja iz mase: - Majo, jebe li dobro taj nerast? Treba mi za krmaču. - Ima moj stari na selu jednog nerasta. Ako ti zatreba, javi se! KLINKA: (okreće se besno prema masi) STOKO JEDNA... SELJAČINEEEE... (besno izlazi napolje posrćući na štiklama)
Opomena onome čije psihofizičke sposobnosti cenimo daleko manje nego svoje.
-Evo ti lopta, upropastiću te k'o djus-vodka maloletnicu, nećeš pet koševa dati! -Kako misliš?! -Lepo, kući ćeš ići pocepane majce, poljuljanog ponosa i otežanog disanja sa potrebom da se poveriš mami! Igraj!
