...врло квалитетна срБска "лежерна"("casual") марка,одличног дизајна и изгледа и прије свега јединственог домаћег свекориштеног имена -"матори"...као што и сами произвођачи кажу,ова марка није за свакога,само за људе са "ставом"....можда и недовољно позната ширем аудиторијуму...

Kada unajmiš dva privatna detektiva da prate jedan drugog.

Ове речи се користи углавном у клошарским друштвима. Сви једва чекају викенд, да би одиграли тикет. На тикет се не уплаћује више од 100 динара, добитак је увек изнад 10 хиљада динара(такорећи нереалан). Углавном пре почетка свих могућих утакмица, паре су већ расподељене како треба да се потроше, тако да је све спремно, осим само да убодемо тикет. Мада врло брзо већ после друге, ако не и прве утакмице пуцамо тикет, и наравно "остајемо" без патика, тренерки, матичних плоча, нових тастатура итд. Излазимо из кладионице са неверицом како смо могли да пукнемо, кад је све било "сигурно". А наравно и по вероватно педесети пут наступа заклетва, како више никад нећемо ући у кладионицу.

Почиње од Митровдана, па траје негде до Ђурђевдана, ради се о томе да колко вина добијете за сопствену славу, имаћете сасвим довољно да га распоредите за ношење на друге славе.

Najbolji izgovor za uvaljivanje odlaska u kupovinu. Dođeš gajbi s posla oko 18.25 h, mrtav umoran, usput si u autobusu fatamorganisao izuvanje cipela, pranje nogu i zakasneli ručak, da bi te ukućani dočekali nestrpljivo k'o kurirsku službu samo da ti uvale još jedan "mali" zadatak, onako "usput" i "časkom".

Највећи просјаци на свету. Од сваког купца траже по мало.

Ako nekoga zovu Kiza, taj neko mora da je neki zajeban lik (uglavnom iz kraja)... To je nepisano pravilo! Da je neki Zoran dobar dečko, zvali bi ga Zoki...
Isto važi i za nadimke "Ćozla, Pirke, Ćime, Dandža, Ledu i slicno..."

Želja svakog mladog a bogami i starijeg čoveka koji gleda crtaće za starije. Inače jedna od najpoznatijih i najpreopznatljivijih porno glumica ikada (objašnjenje za ženski deo koji je uglavnom neupućen i od kojih ću dobiti minus ali šta je tu je ipak je to Lisa Ann)

Nebitno da li je u pitanju Sony ili PC igraonica, umetnost psovanja se uvek ceni. Uopšte neće biti važno ako ste loš igrač, bitno je da psujete kvalitetno. Čak će vam i najzaluđeniji gejmeri oprostiti što ne znate da sastavite inventar za Kentaura ako povremeno opsujete mrtvu majku ovima iz Blizarda kad ne radi tastatura. Psovački monopol obično drži grupica starijih likova koji su kod klinaca poznati kao "oni ludaci sto puše Malboro" ili "ona trojica što su jebali ćerku Zidanu". Vrhunski psovač postajete kad usavršite tajming pa psujete samo u pravim trenucima, a ne stalno kao neki prostak.

Израз код клинки које се ложе на неког старијег лика из краја или школе кад их он погледа. Тај нема ни појма да она постоји, али она је убеђена да јој он у ствари шаље неке скривене поруке. Када му поглед негде одлута и то буде у њеном правцу, свим другарицама се хвали како ју је "он" погледао. У друштву, пошто само она и другарице знају његово име, можете чути само "ОН ме је погледа", "ОН је јуче везивао пертле", "да знам, и ОН је тамо био"...

Закон Србије каже да се средњошколске екскурзије могу организовати у иностранству тек у 3. и 4. средње, тако да, ето шансе да се гомила тинејџера прошета по Европи и упозна се са благодетима ( читај: одвали се од алкохола ) Грчке, Италије, Француске, Шпаније или Чешке.

Екскурзију разредни старешина најављује почетком године обавештењем да се иде за месец дана и да све то кошта само четрдесет и кусур 'иљада, плус дневнице од неких 30, 40 евра. На ђацима је да расподеле два гратиса, они се међусобно покољу око тога, па разредна на крају узме ствар у своје руке и подели гратисе на 20 и кусур дела. Следи неких месец дана набављања пасоша, вађења виза и дркања око разних других папира, као разлог незнања приликом испитивања ђаци се правдају са: "Спремам се за екскурзију", иако клинац само лади јаја док се ћале и кева ломе да потегну везе и изваде пасош на време.

Дан уочи пута у кофере се пакују грицкалице, сокови, 15 пари чарапа, 16 пара гаћа, гомила мајци, панталона. Опште расуло у кући.

Полази се са неког паркинга у 5 ујутру, ноћ пре тога кол'ко год да се трудиш, нема шансе да спаваш више од пола сата. Путује се цео дан, стаје се неколико пута, на првој бензинској пумпи троше се прве паре - одељенски пушачи купују по бокс "Марлбора", кол'ко да потраје прва два дана.

Стиже се у хотел око 8 увече, тачно на вечеру, ту ће разредни старешина свима да подели по улазницу за дискотеку која је уједно и жетон за бесплатно пиће.

И ЕТО! Напокон, после ко зна колико хиљада километара пута, врхунац екскурзије - прилика да се сви колективно масакрирају од пива, балантајнса , Џонија или Џека; ћалетова препеченица је своју улогу одиграла још у хотелској соби. Одељенске фаце ноћ ће провести ваљајући се у својем избљувку, али то је фора , шта би иначе препричавали својим ортацима кући? Напије се и по нека риба, закрљају се неки из одељења, разредне старешине не подигну ни глас на њих, навикли су, јебига.

И тако све, пута 6. Кинта се спрца до трећег дана у најк шопу, на алкохол и сувенире. Други дан се пије у соби, трећи дан у дискотеци, четврти у соби , пети у соби, док се шести дан пије опет у дискотеци и то најжешће зато што се сутра пали кући.

Деца се враћају кући са гомилом снежних кугли у којима су разни Колосеуми, Ајфелове куле и Криви Торњеви, разгледницама из Паралије, сомбреровима , новим патикама и дресовима Јувентуса, Милана, Олимпијакоса или Панатанаикоса.

Када се препричавају утисци редослед је: шљокали смо, шљокали, зезали се, шљокали, куповали, шљокали, зезали се, шљокали у соби, куповали, шљокали. На питање: "Па добро, какав је Колосеум?" одговара се са: " Па ништа посебно... али знаш как'е сам тике уз'о у Риму тај дан, 50 евра, џабе!"

Likovi koji te nešto pitaju a ni sami ne znaju zašto te to pitaju. I kad te pitaju sami odgovore na ono što te pitaju. Pa onda koji me kurac pitaju kad sami odgovaraju ?