U mislima optimista, u životu realista
Najbolja kombinacija. Čovjek koji se ne boji sanjarenja, ali stoji čvrsto na zemlji. Svojim realnim i objektivnim postupcima, postići će želje i ciljeve generisane krajnjim optimizmom.
Voliš dugo istu djevojku. Unatoč tvojim fizičkim kvalitetima, od toga nema ništa, jer ideš s njom u razred, a i ti si samo bubator iz prve klupe. Maštaš o njoj, jer te osjećaji prema njoj hrane. Ona je tvoj ideal. Prva ljubav.
Odlučuješ da uzmeš stvar u svoje ruke (ne da drkaš, već da promijeniš nešto) jer shvataš da ju nećeš osvojiti pišući joj zadaću iz matematike.
Svjestan svojih fizičkih kvaliteta, posuđuješ zippo od drugara, kupuješ cigare, izlaziš u grad. Glumiš malo šmekera, uz malo truda osvajaš neku djevojku, koja ti se i ne sviđa, ali nije bitno. Potrudiš se da tvoja ljubav indirektno sazna za to. Nije mnogo reagovala na to, ali nije joj ni bilo svejedno, jer više ne sliniš za njom.
Drugi mjesec, druga djevojka. Sad je već bolje izdanje. Naučio si neke stvari. Praviš se hladan pred svojom voljenom. Drugaru prodaš priču da si povalio malu, on to naravno, odmah raširi. I ona čuje za to. To ju je već žešće bocnulo, jer tvoja djevojka ima veće sise. Ti to sve primjećuješ, jer nije ona hladnokrvna kao ti.
Opet si u akciji. Već si za tri mjeseca, promijenuo tri djevojke. Niko te više ne smatra bezlazlenim. Drugarice joj nabijaju na nos priče o tebi. Ona te više ne gleda kao druga, ima tu i neke hemije.
Koristiš njenu ljubomoru, snalaziš se u situaciji i bum.
Zimsko jutro, idila. Miluješ njenu kosu, rasutu po svojim prsima, uživaš u toplini njenih grudi i svjestan si da te više ništa u životu ne može zaustaviti, jer tvoj je duh, duh optimiste, a tvoj razum realno rastura svaku prepreku.
"Kenja mi se" ortak
Drugar ciji je stomak enigma za sve doktore.Gde god da se krene,u bilo kom trenutku,njemu se sere.Kenjao je na svakoj benzinskoj pumpi na ekskurzijama,pa cak i u Vatikanu!Sa sobom uvek nosi maramice za svaki slucaj,ali njegov problem ide toliko daleko,da se cak par puta vracao bez gaca kuci...
Primer br.1
Teren za fudbal,vise ekipa se skupilo,igra se vec satima.
X:"Ajde brate da se potrudimo da dobijemo ove,necu da se 'ladim 3 partije posle,malopre smo cekali 45 minuta!"
Y:"Brate cekaj,kenja mi se!"
X:"PA MALOPRE SI ISAO KUCI DA SERES,JEL SI BRE TI NORMALAN????"
Primer br.2
X:"Jel si spreman?Ajde krecemo,cekaju nas ovi na stanici...
Y:"Stani,stani,stani,samo 2 minuta,kenja mi se uzasno!"
X:"Pa jel nisi mogao malopre dok sam se ja spremao da seres?"
Y:"Jbt,sad mi se prisralo!"
Primer br.3
Profesor:"Ajde pozurite,ostatak odeljenja je odavno otisao,cekaju nas kod "Sikstinske kapele"!"
X:"E tebra,picite vi,ja moram da ostanem,kenja mi se,stici cu vas.."
Y:"Decko,tebi nema leka...."
Itd...
Dabogda nemao, pa dobio kad ti uopšte više nije potrebno!
Godina 1984, još nam visi Titova slika u predsoblju, a ja već postao gimnazijalac!
U džepu imam 20 dinara, i već dva sata razmišljam kako da usnulog ćaleta(sada pokojnog) opljačkam za još dvadeset dinara, pa da imam dovoljno za dva čaja(sa limunom!) u "Korani".
Posle munjevite akcije privlačenja tatinom buđelaru (tu moju akciju i danas izučavaju na fakultetima za nindže), dolazim do drugih 20 dinara, tako neophodnih za moju kompletnu sreću u životu.
Tragove tog svog zločina sam uklonio tako dobro da ni svi holivudski forenzičari zajedno ne bi mogli da snime o tome ni 15 sekundi u nekoj epizodi, toliko je to malo dokaza bilo ostalo!
Izlazim napolje sa dilemom kako da to najpametnije utrošim...
Dva su puta predamnom. Jedan je do naselja Aerodrom(4km), a drugi do Stanova(6km). Kola naravno nemam, a ni pare za autobus, samo za ta dva čaja(i to ako nisu poskupeli!). Na kraju one dalje destinacije me čeka ONA, ne tako lepa, da zajedno idemo u grad, a deluje kao da bi rado zastala u nekom od usputnih parkića. Možda se budemo i po'vatali!
Na kraju one druge i bliže destinacije je prelepo i prepametno žensko stvorenje u koje sam pomalo zaljubljen, ali sve deluje da će pre bilo čega morati makar 3-4 kanistra čaja da se popije sa njom, i to u dužem vremenskom razdoblju.
Namaknem kapuljaču, kiša je lila k'o iz kabla, pa odlučnim korakom krenem prema ružnijoj koju ne volim!
......
Godina 2010, živim u Luxembourg-u, jednoj od tri najbogatije zemlje na svetu.
Tita nema, u predsoblju mi visi kalendar uplata "Paribas" banke. U novčaniku par EURO novčanica i pregršt kartica sa četvorocifrenim limitima. Ispred kuće dva auta i džip.
Živim sam samcit u ogromnoj kući, najbliža familija je 2100km daleko, a čak i kiša ne pada.
Skoro je 7 sati i za nekoliko minuta će prelepo stvorenje koje se otvoreno loži na mene ("senzibilna skandinavska ženstvenost") da me zove da idemo zajedno na neki heavy-metal fest u jedno obližnje seoce.
Tamo nema čaja, samo Paulaner i Bofferding pivo...Neće ni da poskupi, a i da poskupi, niko to neće ni da primeti.
Sigurno će da me spopadne i to ne po parkovima, nego u mom ili njenom krevetu. I ona živi sama...ima i ona dva auta.
Jbg...samo što sam došao i istuširao se, a na Sky TV počinje Eddie Izzard da priča fazone...a ona ionako mnogo priča gluposti, stvarno nemam volje da nju slušam.
Gasim telefon na minut pre poziva.
