Kreteni bez kojih se ne može
Apsolutno neopisivo čudna i umobolna stvorenja koja predstavljaju tebi bliske osobe, tvoje družbenike na spetljanoj zemaljskoj kugli. Nepobedivi mamlazi, izvor provala bez dna, ljudi koji su takvi kakvi su i baš tako im ništa ne fali. Ekipa za natprirodne avanture, kada bi one postojale. Kreature sasvim drugačijih shvatanja od tvog. A bez njih se ne može. Gospode bože, baš se ne može.
-Oće l' ovaj bus skoro?
-Nemam pojma, nešto ga nema. Evo, uzmi slušalicu, vidi šta slušam, baš je super. Jao, što sam se naložila na ovu pesmu!
-Šta je bre ovo? Rođena s vukovima? Pokušavaš da me ubiješ, priznaj!
-Što, baš je ekstra! Znaš, neke pesme te podsećaju na tvoju trenutnu životnu situaciju, pa prosto obožavaš da ih slušaš!
-Baš si kapetan očigledni. Nemoj da mi kažeš, ova pesma opisuje tvoj život? Hmmmm, kad razmislim, to je krajnje uznemirujuće.
-Bolje to nego ono drogeraško što si slušala danas kad sam došla kod tebe.
-Pobogu, dete, ti baš nemaš pojma. To su najobičniji Partibrejkersi, a neću da ti kažem koliko je to daleko od drogeraškog.
-Svejedno, glupa pesma.
-Nemaš pojma o čemu se govori u tekstu. Znaš, ako se obavi književna analiza, dolazimo do upravo tvog zaključka...
-Glupa pesma!
-Nije glupa pesma, bre!
-Jeste, samo se ponavlja jedno te isto, i to je dosadno. Glupa!
-Aaarghh, nemaš pojma! Imaš potpuno pogrešan...
-Baš me briga, neću da se svađam.
-A i mene zabole.
-......................................
-Izgleda da nas ispalio ovaj bus, a?
-Izgleda, nije ni čudo.
-Aj daj tu slušalicu, možda imaš neku normalnu pesmu, ahahahahaha.
-Važi, da dođeš sutra do mene?
-Samo nemoj ponovo da mi puštaš novi Dinčin CD.
Blejanje na Vuki
Ubrzo posle prve posete sajtu www.vukajlija.com posetilac postaje navučen na sadržaj pomenutog. Prvi dan je to istraživanje, dosta smeha, utisaka, i odluka da ćete ponovo doći. Nakon jednog ili više dana dok sedite za kompjuterom, a ni sami ne znate zašto, setite se ovog sajta kao ultimativnog leka za razbijanje dosade. Ova poseta prelama da dolazite svaki dan i redovno pregledate Vuku. Posle određenog vremena, pregledate Vuku bar 3 puta dnevno. Postaje vaša početna stranica, i kad god sednete za kompjuter prvo otvorite Vukajliju da vidite ima li šta novo. Slede toliko česte posete da vam se čini da koristite internet konekciju samo zbog ovog sajta. Navučeni ste. Dan ne može da prođe bez pregledanja Vukajlije, pa ukoliko dođe do nestanka struje, dobijate napad panike i nervni slom. Kako vam se sadržaj čini sve manjim, iako ga sve više ima, pravite svoj profil na Vukajliji. Pažljivo smišljate nadimak, a uskoro i pišete prvu definiciju ili pravite prvi poster. Osećate se kao šraf mašinerije a inspiracija dolazi sama od sebe. Od kako ste postali član, sve više stvari na Vukajliji se menja. Nikada vam neće biti kao pre, ali se nadate da su ljudi i dalje puni ideja koje će vas nasmejati, ali i održati ovu stranicu živom. Kako vam je ceo dan ispunjen Vukajlijom, poznajete svaki njen deo - od članova pa do tema na forumu. Znate kako da se ophodite prema svakom članu, i kakav mu je karakter, međutim ipak nije to to. Želite da sve bude kao ranije - ali nije.
Dolaziš iz škole sat vremena ranije nego što si to radio kada nisi znao za Vukajliju. Prva stvar koju uradiš je uključivanje kompjutera. Sedaš za stolicu sa iščekivanjem. Otvaraš Vukajliju i vidiš novu odabranu definiciju na naslovnoj. Nasmešio si se. Nema nijedne novo-odabrane sem gore pomenute od kako si poslednji put bio na Vuki. Otvaraš odabrane postere. Vidiš jedan koji ti se nije ni svideo toliko, ali mu daješ plus. Sledeći je onaj isti koji je stajao jutros u odabranim posterima. Pomišljaš da ima nade, i da su za sve moderatori krivi koji nemaju pojma da odaberu. Zato biraš glas naroda. Ideš u najpopularniji sadržaj za današnji datum. Nasmejao si se na nekoliko stvari, ali nije više to to. Par puta si ostavio komentar i to je to. I napokon kad su sve nade izgubljene pregledaš novi sadržaj. Ali ni tu ne nalaziš ništa zanimljvo, naprotiv, svaki drugi klik miša je korišćen za minus. I tako satima. Buljiš u kompjuter, pospan, ali ti je navika da češljaš Vuku. Zvoni telefon.
-E gde si brate, šta radiš ?
-Evo ništa blejim na kompu..Ti ?
-Ti si poludeo. Po ceo dan to radiš. Ponašaš se kao wow mentalci. Predpostavljam da buljiš u Vukajliju, a ?
-Ma čini ti se brate, samo sam poslednjih dana nešto zauzet.
-Poslednjih godinu dana, a? Kako god. Ajde ako hoćeš na fudbal kod škole, tu je i piva gajba i po.
-Pa hajde ustvari, ionako nemam šta da propustim ovde. Tu sam za pet minuta.
-Hoće Šoms.
-Sereš ? Mora da je se razočarao u onaj svet.
-Ne znam ali Boga mi kako je krenulo možda nas sneg spreči da odigramo fudbal.
Ubio se k'o Hemingvej
Koristi se da se dočara maksimalni stepen pijanstva. Dobro je poznatno da je gore pomenuti bio večno pijan. Ako je Čarls cugao između redova, onda je Ernest cugao između svakog slova, tačke i zareza.
- Kako je bilo sinoć na rođendanu kod Nade?
- Haos. Ludilo. Ubili smo se k'o Hemingvej!
- Taj rad.
--------------------------------------------------
- Kelner, dva mojita molim.
- Op, op, o'ladi malo Erneste. Nećemo se ubijamo u 11 izjutra!
--------------------------------------------------
- Oho, tetka Slavka. Nismo se videli od pre sto godina! Kako je teča? Juče beše bila neka slava?
- Bila, bila. Ubio se k'o Hemingvej.
- Hohoho, znam da voli popiti.
- Pucao je sebi u glavu.
Crnogorsko - srpski, bosanski, hrvatski jezik i književnost
Предмет који ће од ове године изучавати деца у црногорским школама, а који је по наслову зајеб'о чак и бисере попут "Дигиталног управљања динамичким системима".
- А да, што имамо сљедећи час?
- Књижевност...
- Што?
- Ма Црногорско - српски, босански, хрватски језик и књижевност!
- А што не кажеш тако јадо, н'о ти морам ријечи из уста извлачит!