Kupanje nedeljom uveče
Крај још једног викенда, припрема за нову радну недељу.
Жуто светло сијалице од 40 вати. Две собе под кирију на крају вагонске куће у радничком насељу. Купатила нема, клозет је на само 20-ак метара. Маторци шљакери у индустријском граду. Банана-жути кец са талијанским мотором. Црно-бели лампаш 'Руди Чајевец'. Искрин радио.
Купаш се једном недељно, јер тако си у могућности. Дајеш бактеријама времена да се развију у анти-тела. Навучеш понекад прехладу или бронхитис, али то ти је од промаје. Или ако ниси пресвукао поткошуљу после фудбала.
Заушке и богиње прележиш са пола одељења у исто време. Колена већ од среде попримају браонкасту текстуру. Гриње, полен, коштуњаво воће, јаја и млеко конзумираш у енормним количинима. Алергичан си једино на вапаје да уђеш у кућу.
Ћале и ја стижемо из села. ''Време спорта и разоноде'' се управо завршило, пичи нека џезијана. Звезда тукла Вележа у Мостару, Партизан узео бод на Кантриди, нишки Раднички бриљира. Кева одлаже сир и свеже поврће у Ободинов фрижидер.
- Ако мислиш да гледаш Калимера у 7:15, свлачи се. Вода се угрејала.
Стварно, на Кончаровом електричном шпорету се пушио лонац од 20 литара. Ћале намешта корито и узима лонче за посипање. Жмурим док кева сапуња главу.
Шампон од брезе лепо мирише, али уједа за очи.
Ево, и сада...
Banović Strahinja
Контроверзна личност српске историје. Зачетник џет-сета и скандал мајстор.
Док је још био клинац видело се да ће бити жива ватра. Као јако млад кренуо је да шпарта турске гузице, да их саставља са буздованима и шаље код Алаха на ратлук. Мазнуо је најбољу рибу у свом феуду и оженио се, но нису имали деце јер је Страхиња био у фазону да хоће још да живи и буде слободан, да путује и ужива. Кметски таблоиди су злонамерно причали да не може да обави посао како ваља. Како то обично бива, жена му се уплела у авантуру са контроверзним бизнисменом турског порекла. Избила је велика брука. Онако бесан и нагао, Страхиња крену у тоталну освету, уби турчина и врати жену к себи, но штета већ би нанета. Породица се умешала у њихове односе и ништа више не би као пре... Кућа више није била угледна, замак је пропадао, њихов брак се олињао. Ишли су чак и код брачног саветника али није дало резултате...
Разочаран и осрамоћен, Страхиња се упутио у велики град. Тамо се уселио у стан у центру, у насељу Дорћол и променио име у Страхињић Бана како га нико не би препознао и нашао. Свако вече друга женска, сваких месец дана нови коњ, нови буздован, журке, лудила... Ништа није помогло, рана је остала на срцу. Пропио се, пропао и на послетку умро у својој соби. Последње што памте је да је стално понављао к'о у бунилу: "Бем ти курву, боље да сам козу оженио".
Кажу да је био чудна сорта.
Omekšivač
Sudeći po reklamama, izuzetno jaka psihoaktivna supstanca. U kontaktu sa decom izaziva realistične psihofizičke halucinacije cvetnih livada, snežnih dolina i mirisnih polja, nakon kojih nastupa omamljivanje praćeno teškim snom...
Šalter
Место специјално конструисано за понизно сагињање грађана.
Да ли сте негде видели шалтер у људској висини? Као да су прављени за патуљке, а морални патуљци обично седе с друге стране.
Propuštena prilika
Nekada davno, kada si bio kao mladi pastuv, i kada ti je griva vijorila na vetru u divljem trku po zelenim pašnjacima. Kada ti je svako jutro bilo novo i svaka rosa slatka. Kad ti nije bilo važno gde ćeš leći i s kim ćeš plesati, koliko noći nećeš spavati, a koliko dana ćeš provesti putujući u nepoznato. Kada je radost bila u istraživanju i novim iskustvima jer je ceo svet bio mlad u tvojim očima. Nekada davno, u prolazu, na nekoj žurci ili koncertu, upoznao si predivnu devojku. Devojku sa mesečevim sjajem u kosi i sunčevim zrakom u osmehu. Prošla je pored tebe i ti si se zapitao, samo za tren, da li da je slediš. Nisi.
Umesto toga, oženio si se skromnom komšinicom, curom iz kraja koja te je krišom gledala ispod oka dok je tiho rasla čekajući da se ti smiriš. Curom koja je odabrala da svoj život provede s tobom. Da trpi povremene pijanke, glasne prdeže i psovke, da ti pere smrdljive čarape i gaće sa smeđim flekama. Da ti rodi decu i da ih vaspita da budu dobri ljudi i vole svog oca. Da, onu decu na koju se ponosiš u kafani pred prijateljima, a treba ti pet minuta da im se setiš datuma rođenja. Curu koju povremeno ispod oka pogledaš procenjivački i odlučiš da se previše ugojila, opustila, prestala da se šminka i generalno ti više nije privlačna.
Tada pomisliš kako bi to bilo dobro da si oženio onu devojku sa mesečevim sjajem u kosi i sunčevim zrakom u osmehu. Da si s njom proveo ceo život u u divljem trku po zelenim pašnjacima. I pomisliš da si u životu propustio priliku. Tada znaj, zasigurno, da je tu priliku u svom životu propustila skromna komšinica, cura iz kraja koja te je krišom gledala ispod oka dok je tiho rasla čekajući da se ti smiriš i da je povedeš u novi život ispunjen srećom.
I od mladog pastuva čija je griva vijorila na vetru u divljem trku po zelenim pašnjacima, znaj, ostala je samo matora izanđala konjina.
Sumnjiv kao ciganska podsuknja
Muti nešto ispod radara. Ubeđen si u to, ali ne možeš da dokažeš.
Opšte je poznato da ciganke* sav svoj 'plen' trpaju po ko zna kakvim džepovima, prišivcima i štekovima ispod odeće, naravno, sve u nadi da ih niko neće pretresati ispod standardne uniforme od 'svega' par slojeva letnje odeće. Odevni insepšn fazon. A i ko bi zdrave pameti radio tako nešto, osim možda nekog cige. I ponekog pandura koji siroma', mora da radi svoj posao...
*reci њет rasizmu!
- Dobro veče momci. Jel, šta radite tu s tim bonsekom ispred trafike u 2 sata, m?
- Ništa čika policajac, eto drugar izgubio ključeve od bajsa, pa haj da mu pomognemo da vrati bajs kući, da mu ćale ne bi kenjao. Mnogo mu zajeban ćale, alkoholičar i kockar, juuuuu, nedobog nikome!
- Ma baš ste zlatni dečaci, nema šta. Nego, sumnjivi ste mi vi ko ciganska podsuknja, ajde lične karte na videlo bre! Kolega, mislim da smo izgleda konačno uhvatili onu bandu zvanu Gudački Kvartet, valjda će nam šef sada uvažiti molbu za službenog Punta a?
- Dažbog kolega!
Večiti derbi
5 000 000 tv gledalaca, 30 000 navijača na stadionu, 22 fudbalera na terenu, 14 njih na klupi, 4 arbitra, 2 trenera, 1 glavni sudija, nula od fudbala.
Kad bude okruglo vreme
Idealan tajming za prekid džabalebarenja i započinjanja ozbiljnih poslova. Najčešće se završava neuspehom i prolongiranjem do sledećeg sata.
- 21h i 45 min: student (udubljen u golišave slike maloletnice na facebooku):"a ok jos 15 min. počinjem da učim kad bude okruglo vreme"
-22h i 05min: "a dobro,imam vremena počeću u 23h"
- 23h i 10 min: "a jebiga,sutra je novi dan"
Na 3/4
Najgore moguće stanje pijanstva. Gore i od pola-pola. Tačnije, faza između pola-pola i totalnog pijanstva. Moć rasuđivanja svedena na minimum, a motorne funkcije još u normali.
U toj fazi se čine najveće budaleštine, pazari robija, zaprosi šoder, posvađa sa naj ortakom, pljuju panduri, piješ bez kinte, a i boli te kurac šta piješ ili čije piće si uzeo.
''Na tričetvrt'' je stanje koje će te sprečiti da uradiš nešto normalno, a na glupost uvek i bez blama podstaknuti.
-Au mamicu ti tvoju, pa kako si uspeo da onako razbucaš auto?
-Jebi ga ćale, popilo se, i šta da ti kažem...
-Pa mrtav pijan si vraćao auto čitav kući. Kake si droguštine pio sinoć?
-Ma špricer ćale, i poneko pivce, al su me ubedilili da krenemo kući kad sam bio na tričetvrt.
-Uf, pa kud na tričetvrt? Jesi ubio nekog usput?
-Nem pojma, sa'ću zvati ove moje. Možda se neko seća. Mada sumnjam...
-E sine moj, sve najveće gluposti u životu sam naradio u tričetvrt fazi. Na 3/4 sam tvoju mamu zaprosio, tebe naprcao, vratio se na po puta iz Nemačke... Jebo me pas, kud se nisam bar jednom naroljo ko čo'ek!
Narodni poslanik
(Politicus mammalia taurus).
Vrsta čovekolikog goveda, rasprostranjenog na području Srbije. Ove kopitare odlikuje velika netrpeljivost prema pripadnicima istog krda, izuzev u situacijama kada treba izglasati sopstvene plate veće od 1000 €, kada pokazuju izrazitu organizovanost i kooperativnost.
Rešavanje stambenog pitanja
Period trajanja 40+ godina u kom ćeš shvatiti da svaka akcija ne zavisi jedino od tebe.
Prvi korak : nisi stasao za ženidbu, ali si ipak dovoljno odrastao da shvatiš da se ćaletovi problemi sa alkoholom i devijantnim ponašanjem neće rešiti sami od sebe. Tužan si zbog toga, ali ti je ipak drago što si to shvatio na vreme (trebalo ti je 15 godina manje nego kevi). Javlja se potreba za samostalnošću, sigurnošću i mirom u četiri zida. Jedini način da se odvojiš je da nadješ posao ili upišeš fakultet.
Drugi korak : dolaziš do neoborivih zaključaka da se u iznajmljenom stanu nikada nećeš osećati slobodno kao u svom. Pošto su kod kuće problemi eskalirali, gubiš svaku nadu da ćeš dočekati dan kada će stan tvojih roditelja postati zvanično tvoj. Pre će biti propijen, prokockan, spaljen, stavljen pod hipoteku, oduzet... Bližiš se tridesetoj, težiš braku i porodici, želiš da se osetiš kao svoj na svom - treba ti stan.
Treći korak : miriš se sa činjenicom da su liberalni kapitalizam i bankarstvo uredili svet na taj način da pristojan stan moraš da otplaćuješ u proseku 25 godina. Dižeš kredit, u ugovoru stoji da je povoljan.
Četvrti korak : proklinješ zemlju u rasulu, nestabilnu ekonomiju, rast kamata...Radiš dvanaest sati dnevno, pušiš 57, ćelaviš, boriš se, grcaš...Vraćaš se umoran u svoj polu - isplaćeni dom i shvataš da te je rodjeno dete upravo poslalo u pičku materinu i otišlo u svoju sobu.
Peti korak : proklinješ zemlju koja ima naviku da zarati svakih pedeset godina, makar sa četiri zemlje istovremeno. Ostao si bez posla, kao i većina drugih stan si pretvorio u skladište brašna i šećera, star si, umoran, nemoćan. Vraćaš pogled u nazad, razmišljaš šta si postigao, gde je sve krenulo naopako, zašto te žena više ne voli, zašto te deca ne poštuju kao čoveka i roditelja. Sve za šta si se borio staje u 52 ne sasvim tvoja kvadrata. Moliš Boga da njih i sve što živi i postoji u njemu ne raznese granata, bomba, protiv-tenkovska raketa ili neka druga ratna strahota.
Šesti korak : rat se završio, rušenje je završeno, vreme je gradnji i sticanju. Tvoja i deca ostalih umornih sugradjana su stasala u gotove ljude, spremne na nove ideje i pokrete, rešena da menjaju i unaprede. Ne trebaš više nikome, sada si samo matoro, živčano zakeralo. Smetaš. Trebalo bi da odeš.
Sedmi korak : starački dom. Tvoj brod je uplovio u poslednju luku, no ne maš na šta da se požališ - dobri su prema tebi, ljubazni. Okružen si ljudima koji su tvoja generacija, koji te razumeju i sa kojima imaš zajedničke teme. Stan si otplatio, našao si svoj kutak, sklonište i mir. Ali više u njima ne uživaš.
Nulta tačka
Apsolutna sredina ljudskog postojanja koja teži ekspanziji u širinu ili dubinu. Nema plusa i minusa, nema pravilnog i nepravilnog kretanja, tačnog i pogrešnog smera - jedino putovanje u zagrljaj horizontima. A kada shvatiš da smisao nije u stizanju već u samom putovanju, onda u velikoj meri možeš biti siguran da na kraju nećeš imati zbog čega da se kaješ, ne jer usput nećeš posejati pogreške, već iz razloga što te na kraju čeka ono za čim si oduvek tragao i što će u svakom slučaju izgledati daleko drugačije nego što si zamišljao - TI.
Nulta tačka je pupak, jedna glava, dve ruke - više ti ništa nije ni potrebno. U jednom pravcu je Andromeda, u drugom je takodje Andromeda. Obe se šire i rastu, jedna daleko iza Mlečnog puta, dok druga prožima tvoju unutrašnjost. Kojoj god da pristupiš, nećeš pogrešiti. S toga, nemaš čega da se bojiš.
Život na Andromedi
Ljudi koji nemaju svoju Andromedu su hendikepirani za čitav jedan svet, galaksiju, svetlosnu godinu, siromašniji za jedno vredno osećanje, stanje duha, vremensku zonu..Za čitav jedan podsistem unutrašnjosti bića. Osudjeni su na najstrašniju kaznu - da ostare.
Andromeda je nedeljivi deo svih unesrećenih i nesnalažljivih, neprobojna samoća u službi opstanka u društvu, štit, oklop i zaklon, kamena tvrdjava sva u lišaju i mahovini, načeta ludost u službi zdravog razuma. Svakoga ko poseduje Andromedu odlikuje i tračak sujete, jer svakome je njegova Andromeda najlepša. Uredjena po sopstvenom nahodjenju a opet mistična i iznenadjujuća, ona se širi i skuplja oponašajući pluća univerzuma, i treba je posećivati samo u trenutcima kada za njom najviše čezneš i žudiš. Druge ne smeš povesti tamo, jer lepotu tudje Andromede nije lako uvideti - na letimičan pogled deluje blistavo, a opet, ta blistavost materije i duha neiskusnom posmatraču može delovati zastrašujuća.
Neki su vekovima gubili vreme tražeći put za Indiju, nalazeći jedino prokletstva ljudske pohlepe i tragičnu patnju postojanja. Ja sam tražio sopstveni put, koji će me odvesti na samo moje mesto, u jedan zaseban univerzum, gde leže sama ideja i početak pupčane vrpce..Mlečnim putem, sa lastama i raspevanim prolećnim pticama ispod pazuha. Tamo jedino mogu biti svoj, sam sebi prekor i sud - mali Bog svog malog univerzuma.
Uplaše se za mene kada otputujem. Kažu lik mi ubledi, brada naraste kao trava u žitu, u očima zasijaju iskre žudnje i zvezde kojima još nisu nadenuli ime. Ne primećujem - otisnem svoj brod na nekoliko nedelja, podignem bela jedra, prekinem sidro, uživam u slobodnom letu i padu, plovidbi u beskonačno, namerim krmu ka nepoznatom pravacu, ćutanju, drugujem sa mislima koje ne trebaju ograničenu reč, zvukovima koje daruju instrumenti koje sam jedino za sebe izmislio. Nema gladi, hladnoće, sujete, prohteva, zahteva, jasno odredjenih pravila, tebe, mene, civilizacije..
Tabula raza. Družim se sa crnom materijom, uzbudjen posmatram supernove, u stomaku osluškujem vetrove sa sunca, i sve ono što mogu doneti iz daleka. Ne zanima me Mars, Jupiter je tačka koja bledi, a Zemlja samo početna stanica sa koje sam krenuo davno, vrlo davno.
Na Andromedama nema ratova jer nemaš sa kim da ratuješ, nema greha jer nemaš kome da ga počiniš..Nema crne mame i crnog tate, crvenih slova i zlobe sitnih duša, krv se uspava i ne razmišlja o smrti u ograničenosti vremena i postojanja, udišeš vazduh sa večnih okeana i planinskih venaca. Tamo je sve istinito, stvari dobijaju druge mere, oblici nova značenja, um neslućene dimenzije a ljudska sudbina jedan novi smisao. Ne postoji ni jedan vid barijera ni iskušenja - samo pobeda.
A onda nekako prokrijumčare zgusnuti snop svetlosti kojim te traže, i skokneš do njih - čisto da vidiš šta ima.
- Kevo vratio sam se.
Muk. Čekanje. Pomirujući osmeh.
- Sedi prvo da jedeš, nisi ništa uzeo u usta danima, a onda se sredi pa idi malo medju ljude. Zaboraviće te.
- Koliko sam bio odsutan?
- Eonima. Nešto kraće nego obično.
Dokaz dobrote proizvođača sokova
Sok od narandže (1l) - 100% narandža - 0,80€
Kilogram narandži - 1,80€
Još ako uzmemo u obzir da za 1 litar soka treba nekoliko kilograma voća, dolazimo do zaključka da su oni oličenje plemenitosti, dobrote i čist primjer altruizma.
Ćaletov šamar
Najčešći flešbek na detinjstvo. Ubedljivo najviše boli od svih batina koje ćeš dobiti u životu. Ako ih ikada i dobiješ. Ne bole samo obrazi, već i klinački ponos, duša. Jer, znaš da si pogrešio, bio kriv ili nevin, ćaletova teška ruka ti ne gine. Trenutak pred udarac, dilemu da li će najzad popustiti i oprostiti, prekida snažan potisak vazduha velikog dlana prema tvom majušnom licu. Ruka samog Boga. Nastaje jaz. Najkraći jaz ikada. U deliću sekunde kroz glavu ti prolaze najkontradiktornije misli ikada: Zašto sam promašio zicer na fizičkom; Da li sam ugasio svetlo u kupatilu; Da li da kažem za četvorku iz matematike; Da li je Maja iz VI 2 provalila da mi se sviđa; DA LI ĆE DA BOLI?
Hoće, boleće. Boleće kao sam đavo. I ti to znaš najbolje od svih. Boleće prvo obraz, pa jagodice, usne. Uho. I ono boli. Oči se naglo magle... Gotovo su krvave... Bol te polako preuzima...A ti ćutiš. Nemaš snage ni srca da izustiš bilo šta...Pokušavaš da zadržiš suze za sebe, jer si dečak, muškarac, budući vojnik...Ali ne ide...
Osramoćen si. Ponižen. I to pred nekim strancem. I mlađim bratom...Gledaš kevu u predelu brade...Ne možeš u oči nikako...Ćale te je jednostavno u trenutku - Uništio...
Ali hvala Mu, zbog njega si ispao ČOVEK.