Još jedna u nizu laži ženki na koje padaju naivčine koje pičke mirišu samo sa ekrana Toshiba Satellite-a. Klasifikovana negde u rangu sa "veličina nije važna" i "drugi si mi", u njoj se ogleda večita potreba ženke da se napravi boljom od prosečnog čoveka (i drugih ženki, kad smo već kod toga). Dok će normalan muškarac priznati očitu činjenicu da je fizički izgled važan pri susretu sa nekim koga ne poznaješ, ženka će tu činjenicu svojom perfidnom relativizacijom zabašuriti tako da se ne čini da je onog krezubog nesrećnika odjebala zbog trećeg oka od bubuljice na sredini čela, već zato što "nije bilo hemije" među njima. Padanje na dugokosog gitaristu zamišljenog pogleda je takav kliše, ne bi ona dozvolila sebi da se sroza na čisto fizički kriterijum odabira mužjaka. Ne, ona traži nekoga pametnog, prosvećenog, osećajnog, nekog ko će je razumeti i poštovati zbog onoga kakva je ona u stvari.

I zato se jebe sa razbacanim Šomijem iz Bataje, nesvršenim učenikom prehrambeno-hemijske, kinološkim entuzijastom koji uzgaja bul-mastife u iščekivanju Medjunarodne izložbe pasa u Kanjiži i strasnim ljubiteljem ciklusa filmova Žikina dinastija umesto sa tobom.

Jer joj izgled nije važan.

Модерна верзија хиљаду и једне ноћи. Послодавац дави, а ви будете удављени до изнемоглости.

Sanjao sam sinoć divan san ("I had a dream" Martin Luter King) - ulazim u Maksi i vidim rafove na kojima stoji plazma keks, pored njega afganistanski shit, bebi hrana u bočici, LSD u kapima, mleko u prahu, heroin u prahu, andoli, pored njih trodoni... i svi ljudi idu sa svojim korpama i uzimaju ono što žele i niko nikoga ne gleda sa prezirom i osuđivanjem. Na razglasu svira Pink Floyd, ja dolazim na kasu gde mi prelepa devojka u uniformi sa psihodeličnim motivima izdaje račun na neku beznačajnu sumu. Odlazim na Trg Republike sa svojom kesom punom raznih droga, policajac me doziva rečima: "gospodine, gospodine, oprostite, ispao vam je džoint". Ja mu se zahvaljujem i bratski ga delim sa njim. Opraštamo se i ja mu dajem nekoliko halucinogenih pečurki iz porodice psilocibe za uspomenu. On mene pozdravlja u stavu mirno dodirujući obod svoje šapke. Nasmejana deca igraju oko mene dok sunce sija iako je oblačan dan i kiša lije kao iz kabla.

Večiti seronja. Od deteta je bio serator. Svi uzmu lepo hemijsku olovku a on uzeo ono penkalo i zajebava se, musavi papir i tako. Ne zna ni on zašto. Od tada je ostao serator. Svi uzmu sladoled od čokolade, on jede mango. Svi treniraju fudbal, on trenira karling. Svi pojebu na ekskurziji devojčice iz razreda, on jebe Italijanku. Svi piju vinjak, on uzme pelinkovac. Svi kupe benzinca ili dizel, on kupi električni auto. Svi zovu decu Petar, Milica, Dule, a on Jutro i Hrast. Svi idu u kafanu, on ide da planinari. I kad ga sarane traži beli grob. Samo da bi bio seronja.

(Ovaj izraz sam stotinu puta čuo od svog druga A. Svaki put kad bi ga neko pitao o devojkama on je za sebe govorio: „Ma, ja sam Veselin.“ Izraz je pokupio u nekoj emisiji Laneta Gutovića, a ja za priču znam iz druge ruke...)

Veselin je, kako je on to objasnio, neugledno konjče bez pedigrea koje puštaju da odradi romantični deo, tj. predigru, da „ uveseli“ nezainteresovanu ždrebicu i spremi je za parenje. Onda, kada treba da dođe do akcije, puste rasnog pastuva, a Veselin ostaje sam sa svojim bolom u duši (i u preponama, verovatno).

Neretko se dešava da momak pikira devojku koja je jako povučena, ili hladna štreberka koju momci naizgled uopšte ne interesuju. Ona ga naravno odbije kao navalentnog i dosadnog, ali sada, sa probuđenom seksualnošću, sigurna u sebe i svoje kvalitete, za kratko vreme pronalazi drugog, frajera koji joj se dosada činio nedostupnim. To je benigni slučaj Veselina i normalna pojava.

Mnogo je gori slučaj (a dešava se češće nego što se u to veruje), kada devojka ne odbija momka, već je itekako zainteresovana, a momak se smota, bilo zbog nesigurnosti u sebe, bilo zato što devojku smatra polubožanskom sveticom koje on nije dostojan, bilo zato što od ljubavi očekuje previše ili što ni sam ne zna šta ’oće, ili od svega toga pomalo.
Tu se flert i platonska ljubav završe tako što devojku pokupi neko treći ko je ne smatra sveticom, najčešće pastuv koji ih je promenio dosta, pa mu ni ova ništa ne znači. Veselin je poslužio svrsi, pa mu ostaju bol u duši i pornići na internetu i „Moja je pesma lagana“ od „Valjka“ .

Ко је уписао факултет коју годину пре и после 2000-те, а играо је ову игрицу, вероватно га није завршио за мање од седам година. Било је ту и аматера који су играли само кампање, они се не рачунају. Многи су ради ње куповали мрежни кабл по цену да још два месеца не замене прегорелу сијалицу у вц-у и три дана да не окусе пиво. Таман кад је после 5000 одиграних партија сморила, Руси су развили хакерску кич надоградњу ВОГ, која је додала нову димензију и продужила зависност бар још годину дана.

1 - 4 razred.
Sveska uredna, u koricama posebnim, krajevi sveske spojeni spajalicom da se ne bi pravile 'uši'
5 - 8 razred.
Sveska izžvrljana, u svojim koricama je, po krajevima sveske uši, pocepani listovi, sveska ima duplo manje listova nego kad je kupljena.

1 - 2 godina.
Pocepane ili bez korica, prazna, pocepani listovi.
2 - 4 godina.
Sveska?

Kurva, prostituka. Uvek odlazi sa makar jednom nepoznatom.