Imaš li ti mamu?
Najkulturniji moguće način da nekome stavite do znanja da bi mu sad trenutno spomenuli malo mamu ili da se napravi uvod u niz sočnih psovki koje slede.
Prometna ulica, klinac pretrčava ulicu, u zadnjem momentu ispred jednog auta ga spašava slučajni prolaznik:
- Pa dobro šta radiš to bre mali jesi ti normalan? 'oćeš kola da te udare?
- Ma pustite me žurim u igraonicu počinje turnir, 'oću da stignem dok ima mesta da se sedne...
- Igraonica, turnir.... Mali da te pitam ja nešto, imaš li ti mamu?
- Da, imam! Što?
- Puno da je pozdraviš kad stigneš kući, jel ti jasno? Aj sad mršći odavde...
------------------------------------------------------------------------
Fudbalska utakmica:
- Suuuuuudiiiijaaaaaa!!!! Imaš li ti mamu?
Sudija začuđeno gleda pa odgovara:
- Naravno da imam!
- E da ti jebem i mamu i po uže familije, pa kako to sudiš kretenčino jedna bolesna, jebaću ti mamicu samo da te stignem posle utakmice!!!!
Ima kretanje k'o kandilo na liturgiji
Kaže se za lika koji u alkoholisanom stanju još uvek može da stoji, ali njegovo kretanje sastoji se u korak-dva napred i nazad.
5 sati izjutra, jedenje pljeskavice u random fast fudu.
-Brate, pa je l' ono... haha vidi ga Đemba.
-U kakav je mrtvosan, matoreeee.
-Gledaj što se klati napred-nazad, daj da mu pripomognemo dok se nije strmopizdio.
-Ma ja, oću, boli me kurac! Njegov ćale mi izlag'o babu da će da joj uradi put u selu ako glasa za njih. Ko ga jebe sad!
Kol'ko je izgravirano?
Прво и неизоставно питање у дискусији два десетогодишњака о неком аутомобилу и утврђивању његових карактеристика. Легенда каже да је максимална брзина сваког аутомобила за 20 км/ч мања од највеће изгравиране цифре.
Један од синонима за ово питање је и: кол'ко је ограничење?
- Јој наш каког аудија ашеспетицу вози моја тетка у америки!
- Колко је изгравирано?
- Стошесет.
- У које срање, бржи југо мог комшије, кодњега 180.
DNS
Osnovni uzorak za utvrđivanje krvnog srodstva, u Hrvatskoj.
Najčešće se koristi pri utvrđivanju očinstva, ako je žena bila švrljive prirode.
Ivan nema moje oči, nema moj nos, nema ništa moje jebemu, nije moj 100%, ko zna šta si ti sve radila, pizda li ti materina.
- Uradićemo DNK.
DNK?
- Pa, test. Viđeće se odma' jel' tvoj, ili ne.
DNK (Da nije komšijsko) se koristi preko Drine. Mi ođe imamo DNS (Da nije susjedovo).
Arvina Šabić
Veličanstvena, tragična i duboko elegična ikona savremene (balkanske) kulture.
Mnogi su njen album "Mamba crna", posebno naslovnu numeru osporavali i davali negativne komentare na you tube-u, a da se nisu ni na jedan trenutak posvetili analizi njenog djela.
Arvina Šabić, mlada i perspektivna umetnica iz Cazina (varošice poznate zbog Elvisa Mujanovića, to je Jovanin sadašnji a moj bivši prijatelj), predstavlja nam se u spotu "Crna mamba" kao idealni spoj modernog i tradicionalnog. S jedne strane ona je rečna nimfa koja se pojavljuje gotovo naga pored slapova Une, a sa druge strane vidimo je u moderno opremljenoj vili gde opet, samo u jednom detalju, otkrivamo da je ona ipak žena iz naroda. Taj detalj je, naravno figura crne pantere koju je kupila kod Kineza za 30 konvertibilnih maraka. Primetićete i da ona nosi sat, što je potpuno anahrono i za ruku aprijatno ali onda otkrivamo da je to D&G, znači ona ne samo da nije demode već je i napredna! Arvina nam se nameće kao biće suprotnosti, ona je rastrzana između Bosne i Evropske Unije, između Muslimana i Srba (vidi se da je mladić sa džipom Srbin), između Made in China i D&G...
Neki prosti ljudi, prostačine, bi ovu pesmu čitali kao ljubavnu ali je svakome sa osnovnom školom jasno da se radi o rodoljubivoj pesmi. Ovde Bosna poručuje da će se prikloniti evro i evro-atlantskim integracijama ali i upozorava taj zapadni svet da je opasna i da će ga izludeti baš kao prava mala pantera, kao crna mamba. To je prava poruka Zapadu - hoćemo sa vama ali znajte da smo jači od vas, poruka koju moraju poslati i Bosna i Srbija!
Uzevši u obzir kakvu plemenitu poruku ova pesma nosi, komentarisati glas i stas umetnice prosto je neukusno!
Voditelji dječijih emisija
Jebeno zanimanje. Ljude koje ne treba potcjenjivati. Treba imati konjske živce dok komuniciraš sa derištima uživo u programu, živaca da ne opsuješ mater derletu kojem moraš par puta ponoviti nešto da bi uopće obratio pažnju na tebe, ili dok ga samo slušaš kako razvlači riječi dok pokušava da nešto kaže. S jedne strane je razumljivo da se mora spustiti na nivo prosječnog osmogodišnjaka, ali nije to tako jednostavno i zabavno. Plus što moraju od sebe praviti budalu dok su na TV-u pa su možda i svjesni toga (jer i kada pokušavaju biti smiješni- slabo da su), moraju hvaliti sponzore svako malo, imati strpljenja i osmijeh na licu, iako im je možda dan loš kao što svima može biti.
Koliko je njihovo zanimanje jebeno, toliko se može vidjeti kako djeca odmalena uče nefer igranje kako bi dobili igračku kao nagradu. Frustrirajuće zanimanje.
Interaktiva igrica „Hugo“: scena dječiji uređena, zeleni stiropor koji predstavlja travu sa nacrtanim cvijećem do pola zida, od pola zida plavi striropor- nebo, narandžaste ptičurine po njemu na čijim krilima piše „BH Telecom“, sa strane kartonsko drvo sa onim istim ptičurinama kojima je mrsko letjeti uz pokoju nataknutu KiKi bombonu, do drveta improviziran bunar od bureta u kojem se nalazi hrpa razglednica i pisama dječurlije koja žele da učestvuju u igri, u koji će voditelj pasti pred kraj emisije da izvuče igrače za narednu emisiju. Na suprotnoj strani se nalazi sto u obliku gljive za kojim će stojati voditelj.
Uz najavnu muziku ulazi voditelj u studio: obučen u neki šareni, blesavi komplet, našminkan kao klaun, pozdravlja debilnim glasom sve gledaoce i raduje se još jednoj emisiji s „našim mališanima“, nada se da su svi oprali ruke kada su došli kući iz škole, piškili pa opet oprali ruke, ručali, ispisali domaću zadaću, jer je tek tada vrijeme za igru; također se nada da su im stigli navijači i da će to večeras biti ludo i nezaboravno veče.
V: Ćao, ćao mališani!! Vaš Mario Ario Rio Io O je opet s vama u još jednoj emisiji „Hugo“! Nadam se da ste do sada došli kući iz škole, oprali ruke (pokret rukama kao da pere ruke), ručali, ispisali domaću zadaću, i spremili se da oslobodite Hugolinu i njene male Hugiće! Ja sam spreman, a spremili su me naši dragi sponzori bez kojih ni vi, ni ja, ni čitava država, ne bismo sada mogli spašavati Hugolinu, i zato ćemo im se zahvaliti: BH Telecom kao generalni sponzor, Čokolino, i KiKi bombone! Naši dragi sponzori su omogućili nagrade svima vama, i zato im trebamo biti zahvalni do kraja života! Hvala vam naši dragi sponzori! Prije nego počnemo sa oslobađanjem Hugoline i malih Hugića, pogledajmo jedan džingl!
(Nakon par minuta)
V: Ah, tu ste, dobrodošli nazad... ja sam se malo zanio jedući ove KiKi bombone koje su jaaaaako ukusne i trebate ih jesti jer su ovo najbolje bombone na svijetu... :kamera približava kesu bombona: ...No, dobro, idemo do našeg prvog igrača... To je Tarik iz Tuzle...
(Pokušava se uspostaviti telefonska veza sa Tarikom, čuju se neki šumovi, glasno disanje, šuštanje u slušalicu)
V: Halo, Tarik!
T: Halo.
V: Dobro veče Tarik! Čuješ li nas?
T: :disanje u slušalicu:
V: Halo...
T: Halo.
V: Tarik, tu si! Šta ima Tarik?
T: Ništaa...
V: Hoćeš li nam reći nešto o sebi?
T: :disanje u slušalicu:
V: :šuti i bogara u sebi:
T: Ja sam Tarik... Dolazim iz Tuzleeee... Imam osam... osam godinaaaa, i (guta pljuvačku) idem u Osnovnu školu „Centar“ u Tuzliii iiii....
V: Dobro, Tarik, reci nam ima li kakvih navijača kod tebe?
T: Imaaa....
V: Da ih čujemo!
(prolamaju se dječiji glasovi; vrištanje; neko se glupira; ćaćino navijanje kasni za ostalima)
V: Jao, pa mnogo si navijača doveo! Super, oni će nam svi pomoći da oslobodimo Hugolinu... Jesi li spreman Tarik?
T: ....
V: Halo, Tarik, jesi li spreman da oslobodiš Hugolinu?
T: Jeesam...
V: Odlično, reci koji ćeš broj od 1 do 4?
T: Dvaaaa...
V: Pod brojem dva: Hugo Taxi... Idemo, pritisni peticu i započni igricu!!
T: (pritišće dvije tipke telefona istovremeno)
V: Daj mi pet, Tarik! (pokazuje u kameru pet prstiju)
T: ....
V: IDEMO PETICA!!
(Tarik končano stišće peticu i započinje igricu.)
Dok se na početku redaju traumatične scene otmice Hugoline i njihovih malih Hugića, voditelj pita Tarika da li mu neko pomaže, na šta Tarik odgovara sa: „Ne pomažeee... Hoćeš li mi ti pomoći Marioooo?“, na šta mu Mario odgovara sa: „Pa u redu, može mala pomoć.“, misleći u sebi: „I Bog je odustao od tebe.“
(Za vrijeme igre)
V: Idemo desno! Šestica, šestica!
(Tarik prekasno pritišće 6. Hugo pada u vodu sa balvana.)
V: Opaa, ode jedan život Tarik. Kasno si stisnuo šesticu, ali nema veze, imaš još dva života, moraš biti malo brži, OK?
(Tarik šuti.)
V: ....OK. Idemo ponovo... Lijevo, stisni četiri! Četiri Tarik!!
(Tarik uspijeva pritisnuti 4 na vrijeme, i Hugo skače na balvan.)
V: OK, idemo sada šest... šest!! ŠEST!
(Tarik dvaput pritišće 6. Hugo se zapliće međ' neko granje, i ostaje visiti govoreći: „Sreća pa nosim tregere.“)
V: Tarik... trebao si šest jednom stisnuti... Idemo još jedna šansa.
Tarik ne progovara. Čuje se neko šaputanje s njegove strane veze, igrica je nastavljena, tipke se pravilno pritišću na vrijeme, Hugo skače k'o lud po balvanima, ne sapliće se, igra Moonwalk po balvanima- ćaća je očito preuzeo kontrolu nad igrom.
Voditelj i dalje daje upute, ali više nisu ni potrebne. Hugo jebač stiže na obalu, odlazi u pećinu u kojoj je vještica zarobila Hugolinu i Hugočurliju, povlači kanaf broj 2 i oslobađa ih. Igra je završena, Tarik je pobijedio.
V: ...Bravo, Tarik, super si odigrao! Čestitam! Tvoja nagrada je Ekšn men sa punom opremom koju je omogućio naš sponzor BH Telecom, i koji je također opremio Ekšn mena, i tebe i tvoje roditelje i bez kojeg ne bismo imali hljeba u ovoj državi. Je l' ti se sviđa?
T: Sviđaa... A je l' mogu ja dobiti one puzle od 1000 komada?
V: Ti bi puzle... Režija, šta kažete?
(U sebi: Ti puzle? Ne moš šes' stisnut' kak' treba a da sklapaš puzle Bog ti pamet dao, jedino ako te ćaća nije naveo da to tražiš, ipak je on igr'o, i njegova je nagrada...)... Režija se slaže da dobiješ puzle jer si oslobodio Hugolinu i male Hugiće! Jesi li zadovoljan Tarik?
T: Jeeesaam... Je l' mogu da pozdravim?
V: Naravno, samo malo brže jer nas čekaju još dva igrača...
T: Pozdravljam maaamuu, tatuuu, seeeku, nanu, djeda, svoju drugu nanu i djeda, tetku i tetka u Doboju, rodice Aaaamelu, Seeelmu, Belmu, rođake Bakira, Aaamira, svoje prijatelje Amera, Deeenisa, Alena, svoje prijateljeeee iz raaaazreda, učitelj'cu, svoje navijaaaače, sve koji me poznaju, vas u studiju i režiji, i Hugu, i Hugolinu, i male Hugiće...
V: Hvala puno Tarik, i mi tebe pozdravljamo! Da čujemo još jednom navijače!!
(Navijači vrište, režija prekida vezu prije nego su se izvrištali do kraja)
V: :duboko udiše i izdiše: ...Eto to je bio Tarik, a sada idemo do našeg sljedećeg igrača...
Trudničko
Пауза коју узимамо после доброг ручка.
Завршен је недељни ручак.
Ћале: "Ајд сад да одеш и опереш ауто."
"Ма, пусти ме ћале, види колико сам се надуо, узимам трудничко."
Roditeljsko nagađanje u vezi sa bebinom budućom profesijom
Dešava se u zanosu, kad beba uradi nešto što podseća na radnju iz neke profesije.
- Auu, ljubi ga majka, biće trubač!
- Što?
- Duva mi u sisu!!
Četiri jahača apokalipse
Prvi jahač je jahao belog konja, i zvao se Lucifer, al' su ga ortaci zvali Laki. Drugi je jahao crvenog konja i zvao se Svetovid, a zvali su ga Sveto. Treći je jahao vranca, zvao se Oziris, kraće Ogi. A četvrti je jahao zelenka, i zvao se Tanatos, zvani Tanani. Oni su bili najbolji ortaci. Stalno su pijančili, i blejali po podzemnim kafanama. Svaki od njih je imao svoju specijalnost. Laki je bio maher za privođenje bludnica. Sveto je bio mnogo opak momak, i stalno se tuk'o. Ogi je bio glavni za nabavku 'rane i pića. A Tanani je bio glavni. Najzajebaniji od svih njih. Kud on prođe, tu trava ne raste. Uglavnom, blejaše oni jednom tako kod Lakija na gajbi, i pogledaše film "2012". Kad viđaše ona čudesa, počeše se spremati, jer treba za koji dan da naprave smak sveta, i to onaj pravi.
21.12.2012
Laki dolazi u Ameriku. Zavodi sve maloletnice. Nastala opšta havarija kada su roditelji saznali. Sveto snabdeva teroriste oružjem za masovno uništenje. Australije više nema. A ni pola Amerike. Ogi vršlja po Africi. Gladnih i bolesnih na sve strane. Tanani operiše na Siciliji. Bavi se svim i svačim. Od naručenih ubistava do šverca malaričnih komaraca. Pola Evrope opustošeno zbog njega. I sve je išlo po planu, dok Laki nije čuo da na brdovitom Balkanu, u nekoj zabačenoj zemlji Srbiji ima dobrih riba. Ubrzo nakon dolaska, Laki sav usplahiren poziva sve ostale jahače, da što pre dođu po njega. Nakon par sati stižu i zatiču Lakija utučenog, depresivnog, bez volje za životom.
- "Šta je bilo Laki, ko te je tako sjeb'o?"
- "Ma dođem ja ovde, a ono đevojke sve ljepša od ljepše. I ja priđem jednoj, krenem nešto da joj šapućem, kad me ona odjeba i ode sa nekim ćelavim matorim.Priđem drugoj, čak joj i ponudim da jaše mog belca, a ona će meni na to: "Pihh, da jašem konja sa tobom?! Ma ti nisi normalan. Da imaš audi Q7 možda bih i razmislila."
I tako svaka. Nijedna me neće ovde. Pobogu ja sam slatki Lucifer. Sotona, Belfagor! Trebalo bi da mogu bilo koju dušu da prevarim."
I ponovo briznu u plač.
I tako krenuše jahači po ovoj zemlji čudnoj, i svaki se razočara. Sveto nije mor'o da započinje kavgu, nego su ga čim je doš'o prebili neki dizelaši. Ogi se grdno razočar'o jer za njega nema posla ovde. Svi su i gladni i gadni. A Tanani shvativši da je ovde apokalipsa odavno stigla, poče razmišljati o političkoj karijeri u ovoj predivnoj zemlji.
Ča ča ča
Skraćenica za predgrađe Beograda (Borča, Ovča, Krnjača).
U nekim ruralnim krajevima naziv plesa.
Sad to tako zovete
Način starijih poznanika da razgovor skrenu na uvijek zanimljivu temu seksa.
- Đe si, malikane! Šta radiš?
- Evo me, tetak. Ma ništa, evo pošo do jedne drugarice da joj popravim komp.
- Ahaa, sad to tako zovete. (uz mangupsko namigivanje)
Pijani Rus
Pleonazam koji se veoma često provlači po domaćim medijima.
Pijani Rus skočio sa zgrade.
Pijani Rus ušao tenkom u kuću.
Pijani Rus ovo, pijani Rus ono...