Relativno veliki broj ljudi zna da devojke uvek kažu kako vole kada je momak duhovit i ima ono nešto, što se valjda prevodi kao dobar smisao za humor. Sad ostali deo populacije u koji uglavnom spadaju mladići koji imaju taj smisao za humor i sumnjive drugarice će reći da je to čisto sranje. Ali devojke se nekako drže tog humora kao bagrem zajednice sa gljivama (znači drže se). Pa sad, možda devojke stvarno kao prioritet imaju smisao za humor, ali caka je u tome šta pod tim podrazumevaju. Možda samo imaju očajan smisao za humor, pa ne mogu da pređu na tvoj transcendentalni nivo koji prevazilazi: ''kaži osam'' i ''xexe'' fore. Misterija za Moldera Foksa (u koga su po kile koksa, exexexe, toe taj humor, hehe).

Znala sam!

Sjedim za šankom čitavo veče cjevčeći ovu cijeđenu narandžu, a niko ni da me opsuje, niko da mi priđe. Pun kafić frajera, loču onu pivu i samo gledaju, niko ni piće da pošalje.

A, koliko sam se samo spremala... Prvo, frizura jutros u deset. Čitav dan nosim glavu k'o da je u njoj nitroglicerin. Steže ovaj pušap - sise hoće da mi oči izbiju. Tange vire iznad minića. A, bogami i ispod, hehe. Štikla od 12 cm mi je ostavila trajne posledice na kičmu. Depilirala noge, depilirala ruke. Uradila manikir. Za čije babe zdravlje?

U šta su se to pretvorili današnji muškarci? Pa, samu bi sebe spopala kako izgledam. Za koga sam se ovoliko montirala? Gledaj onoga! Visok, zgodan, obučen, vidi se da ima kintu. I samo blene. Blene... Ali, čekaj! Da li on to prilazi? Jeste! Eto ga pravo na mene! Priđi, šećeru, samo mi priđi...

Degustator purca, iliti mužjaka purice, tj. ćurke

I trgovcu dodje njegovih pet minuta. Nabavio si robu i platio je jer su te zilion njih pitali jel imaš to nešto i odlazili sa razočaranom facom kao onaj zec kad je otkrio da nema bureka od šargarepe a sad ti stoji i hvata prašinu, niko te ne pita za nju. Ili još gore pitaju, dive se, kažu da nije skupo i odu. Jedva se rešiš tih sranja u nekoj kompenzaciji ili ih pokloniš nekom, kad eto ga pavijan koji traži BAŠ TO, i stvarno bi kupio. Tada i nehotice ispliva sva frustracija i zloba nastala promašenom investicijom i uzme neslućene razmere.

Тешка реч дужине неке швабске кованице, још тежа мера којом сами себе кажњавамо. Ауто шамар који доводи до пада са мердевина, на позицију пуког дудлача курца. Решавање бесмисленог задатка изнова и изнова. Седење. Товљење гузице. Ваљање у издркотини лењости. Рука на курцу уместо на оловци. Скупљање златника у мултиплејер игри. Сваког петка и суботе очи упрте у јебену светлећу кутију уместо у неке сисе. Безвољност, мањак самопоуздања, поглед ка туђем дворишту док сопствено зврји празно. Стварање лажних амбиција које изјутра ветре са алкохолом. Чекање на одобравање других које не стиже, још много безвоље и лењости. Очајање јер су од тебе бољи људи који заправо мрдају гузицом, док ти у "Блицу" читаш код ког козметичара Кристина Ковач депилира пичку. Куповина миша са додатним играчким тастерима, јастучница са гаргојлом у двадесет и петој години. Твоје светле фармерке засране нутелом и вишњама. Рачунање колико је још страна остало до краја књиге, одлагање исте на страну и шатро остављање за сутрадан. Твоја потреба да бленеш и чешеш муда, док ти из уста цуре бале као потврда претварања у масног ништавног имбецила.

Karakterna slina. Rek'o pa porek'o. Ne drži datu reč. Postoji još izraza za takvo ljigavo stvorenje, ali nije zavredelo više pažnje.

I čest manevar akterki porno filmova, sa nepoznatim doprinosom u kvalitetu istog.

Izraz uglavnom ružnih ljudi koji misle da nisu lepi samo na slikama.

Razlog za zbijanje šale između porno glumica.

Ocena koju su izmislile nimfomanke.

To je kad završiš Gimnaziju i zaposliš se u struci.

Lik koji prilično često jebe, jer je tako u mogućnosti. On je pandan ribi koja se ne skida s' kurca.

Бити џентлмен значи бити истински мушкарац, бити Прави Џентлмен, доћи до одређеног нивоа понашања и живљења који подразумева интегритет и заслужено поштовање. Нешто чему би сваки примерак мужјака који је престао да сиса палац и отарасио се едиповских жеља да сиса кеву требало да тежи.

Посебно код нас на Балкану. А још посебније због постојања руралног мита о Балканцу као мачо Тарзану, јебачу и "фрајеру", који иначе не постоји. Ако игде има мање мачо мушкараца онда је то у нашим крајевима, стога балканци као стереотип уопште и не постоје. Фејк искарикирани шовинизам са примесама пичкопаћеништва се не рачуна у мачизам.

Џентлмен није господин, господин може да буде свако ко искешира довољно за Хуго Бос одело или је спреман да прода бубрег не би ли му италијан фегетлија по мери сашио сако и упарио кравату са гаћама. Да су господа џентлмени, имали би пуну скупштину истих, али нажалост ако би смо скупштину називали по томе ко у њој обитава, могли би комотно да је зовемо и штала.

Прави џентлмен мора да буде оличење равнотеже у свему. Да балансира на десној нози док левом шутира кретена у дупе, у једној руци да има књигу док другом показује средњи прст систему, једним оком да гледа напред а другим да мерка конобарицу. Мора да буде свестрана особа, способна за све али не и спремна на све. То разликује дилеју која покушава да пробије главом зид од џентлмена који заобиђе зид, узме пнеуматски чекић, сруши га а онда се врати и прегази преко њега. Џентлмен у животу ради оно што воли али тиме не угрожава друге, не смета и не смара о томе. Веома је важно не бити смарач, не досађивати својим ставовима када нико није питао за њих, не дробити увек о истим темама и не силити са духовитошћу. То је одлика Правог и ту се добро оцртава она равнотежа што сам је споменуо. Бити наметљив када треба али не стално, имати смисла за офанзиву и дефанзиву, тактичност је џентлменска врлина.

Још пар ствари морам да споменен у вези џентлменовања, једна је веома важна, а то су жене. Истински Прави поштује жене, ту се разликује од Балканца који је и даље заљубљен у своју маму јер она зна да ујутру воли прженице са бабиним џемом и кафу са једном и по кашичицом шећера и најрадије би се оженио мамом или женом која је подобро емулира. Дакле, поштовање према женама је основа односа са њима. И да се не схвати погрешно, да нагласим, поштовање а не лизање дупета ради добијања приступа међуножју супротног пола.
Да би неко био Прави Џентлмен, мора, нажалост тако је, да има само једну жену. Зашто? То је једноставно питање са компликованим одговором. Да би се разликовао од остатка мушке популације и да би остао концентрисан на важне ствари не сме да ландара к'о муда за вепром. Од тога боли глава, није хигијенски а нема ни смисла. Концентрација је важна јер се тако фокус преноси на друге важне ствари у животу, а то жена може да постигне са Правим. А и супер су жене, понекада дају смисла бесмислу, понекада одузимају смисао свему али зато увек, увек пријају.

И задња ствар у ионако предугачкој беседи је поштовање. Поштовање не као усађен рефлекс учтивости који бесмислено подсећа на некадашње идеале и обрасце понашања већ поштовање као одраз здравог разума и културе. Да дам један баналан пример: Уђеш у ГСП, седнеш, до тебе два старца дрве о томе како је омладина искварена, дрогира се и генерално курцу не вреди, онда те један од њих погледа "устај коњу, ја сам четресшесте био на радној акцији" погледом. Е сада, таквој багри не треба устати да му живот овиси о томе, није лепо бити фин према дебилима који те без упознавања окарактеришу лоше, бесмислено је и нимало логично. По мени, не би било културно устати таквом човеку јер реакција на некултуру треба да буде сам још већа некултура, бахатост а ни физичко насиље не би било на одмет. Што опет доводи до једног обрасца којим би џентлмен требало да се води. Ко тебе каменом ти њега никако хлебом него пиштољом или бомбом. Не око за око него глава за једну длаку са дупета. И по мени, то је скроз исправно и поштено. А треба да функционише и у другом правцу, ко теби џак ораха, ти њему два џака ораха догодине када твој орах роди. Џентлмен је бољи према онима који су добри према њему и гори према онима који су лоши према њему.

Толико.

Pljuvati dok pričaš.

Devojka koja je spavala u 100 kuća i ništa nije ukrala.

Lik koga je blam da pridje bilo kojoj ribi na žurci, pa nabije dupe uza zid sa pivom u ruci i prezrivim osmehom na licu, kako bi svima pokazao koliko ga baš zabole za neke tamo ribe.

Ukoliko je opušteniji nego obično, lupkaće nogom u ritmu muzike.

Pesma iz Prvog svetskog rata nastala u čast srpskih vojnika koji su se povlačili preko Albanije. Kompozitor je izgleda ili imao izrazen osećaj za sarkazam ili je stvarno verovao da je njima, gladnim, promrzlim i žednima baš bilo do neprijateljskog austrougarskog valcera.

Palac - sredstvo za uključivanje kompjutera.
Mali prst - sredstvo za "overavanje" nogara od stolova, stolica, kreveta, točkića od TA peći, pragova...
Ostala 3 prsta - da imaju neku funkciju, imali bi ih i Nindža kornjače.

Nova, evoluirana verzija cugopola. Osoba, na koju je red da igra, baca kockice i time sebi određuje koju pesmu Ere Ojdanića će izvoditi i koliko dugo, dok se ostali okupe oko nje i ubacuju joj stiropor u usta. Pobednik je onaj koji se najmanje zacrveni dok šutira stolice i psuje sve što nije narodno.

Devojka koja puši kurac sa dva prsta.