Slobodan Milošević je umro pre neku godinu ali šta je sa njegovom dušom?
Postoje dve teorije:

1. Slobodan je otišao u Pakao. Tada bi Slobodan slikom svoje voljene supruge Mirijane uplašio samog satanu i tako uz njenu pomoć i u onom svetu zauzeo tron.

2. (manje verovatna teorija) Slobodan je otišao u Raj. Tada bi Slobodan od Raja napravio Pakao.

Šah-mat u ukrštenim rečima.

Mesto gde se uspeh ne prašta, gde je ponos postao mana, a inat zaštitni znak. Mesto gde stari žive od sećanja, a mladi od danas do sutra. Mala zemlja koja se polako ali sigurno raspada po brdovitom balkanu: njen narod slep, a bogat sa dva pisma; zgažen sto puta, a i dalje se ne okreću jedni ka drugima, već protiv. Uporni da uče na svojim greškama.

Živi u ubeđenju da je ceo svet mrzi, iako dobra većina i ne zna gde je. Godinama "zamrznuta", koju su počeli da odkravljuju. Na aparatima živi od stare slave. "Samo sloga Srbina spasava" nije izmišljena jer smo složni - da je tako, taj slogan ni postojao ne bi.

Glavni grad Beograd - država u državi. Jug Srbije i dalje tužan. Na istom je i Kosmet, koji uz sav trud nije njen jer, nije zemlja čija je, neg' čije ovce pasu. Na severu Vojvodina koja polako diže ruke.

Mesto gde cveta lutrija, a kladionica je svaki treći lokal, odma' do banki, pekara i roštilja. Narod lenj, navika posle godina vladavine najvećeg "bravara", da se ništa ne radi a dobro živi. Iako toga više nema, a navika još je tu. I, uvek je tu "biće bolje sutra", nikada danas... i tako zauvek...

Traženje knjiga po kući par dana pred ispit.

Odgovor momka koji nikada nije imao devojku na pitanje da li ima devojku.

Želja navijača Novaka Đokovića pred svaki njegov meč.

Да се смува риба пре једне деценије и раније, биле су муке и мучења. Упознавање није било као сад, већ оно, случајно ако се сретнете у граду или на некој журкици. Евентуално по паркићу или она гледања по школи на одморима.

Пронаћи њен број је била велика јебада, а кад нађеш и узмеш, било је потребно једно десетак дана док смислиш шта да пошаљеш, а да не испаднеш сељак. Елем, прво је било цимање. Цимнеш ти њу, после пар дана она тебе. Сав си срећен, свршаваш у гаће и није ти добро. После месечак дана цимања, спреман си да прећеш на следећи корак. Да јој пошаљеш поруку, не оно шта радиш, шта има, ај на кафу и слично, већ скроз друга прича.

''Како се зовеш'', ''Е, јеси ти данас носила ону црвену лепу јакницу'', ''Свиђаш ми се, ја сам твој обожаватељ'' и сл. То је било скоро ништа да би ти она одговорила. Морао си да скупиш муда и да јој следећи пут приђеш кад је видиш, иначе, бато, нема ни голог курца од тога.

Петак вече, крај школске седмице, цео град је на једном месту где се увек сви окупљају. Ту је наравно и она. Са другарима грицкаш семенке и пијеш неки негазирани сокић, кулираш, гледаш неколико минута, размишљаш, размишљаш и само мислиш о томе шта да јој кажеш кад јој приђеш, тј. ако јој приђеш, ако скупиш муда. Иоле, скупиш некако храброст, избацујеш последњи семен из уста, и онако, шмекерски јој прилазиш. Пун си себе, и ако испушиш, заболе те патка, испао си шмекер и пришао си риби. После кратке спике, одлазиш од ње, спуштене главе и разочаравајућег погледа, цео свет се срушио, ортаци већ почињу да те дркају, али ти ту не завршаваш своју авантуру. Прву ружну девојку хваташ за руку и цепаш јој језик у грлу. Ту, испред њених очију. Ко је јебе кад је фукса.
И тако, испаднеш највећи клошар и никад те више није погледала, ал' боли те курац, смувао си ипак нешто.

И после пет месеци је видиш како се вози са неким ликом у бембари и ту ти се стварно сруши цео свет. Ту пукнеш и кажеш: ''Ма све су, бре, курве''.

Fenomen poznat još od antike. Neko ti kaže nemoj misliti o npr. konju a ti baš tad zamisliš konja. U nedostatku resursa, osim batina i prangija, omiljeno oružje naše policije. Ti dođeš da podigneš ličnu kartu, a posle 5 dana stigne poziv za prekršajni sud zato što si remetio javni red i mir, dok si pokušao samo da objasniš sinu nekog tamo spektora da ne može pre tebe da udje koliko god njegov ćale imao veza. Na kraju te ubede da si kriv za ponašanje omladine, da zbog tebe država nema para i da zakon nije isti za sve. Samo za robove važi, a oni sigurno nisu robovi.

Када приликом сваког паљења цигаре заклањаш упаљач да га ветар не угаси, чак и у затвореном простору.

Toлико посвећен свом народу, држави и религији, да се одрекао и правописа.

Grad u čijem nazivu stoji jagoda, poznat je po Palmi, a umesto botaničke bašte ima ZOO VRT...

Otvoriš kapiju i pustiš ih na ulicu.

Бескористан укућанин. Паразит. Дрво.

Припадник породичне заједнице који ама баш ништа не ради. Лади јајца по цео дан. Око њега све успешно запослена браћа, инжењери, архитекте, доктори, судије. Он ништа. Лелемуд по сваком питању. Може се похвалити како је обрнуо најновију игрицу, а то што нема посла, о том потом. Више користи има дрво посађено у башти, макар даје листове, они кисеоник, а овај само црпи родитељске приходе и воли да заузме мисионарску позу, спавајући к'о заклан.
Прави балван.

Плански корачати оним отисцима у снегу које је ћале оставио за собом идући јутрос на посао.

Vanvremenski metod koji se koristi da bi izgledao pametnije nego što ćeš ikada moći da budeš. Odlikuje se neverovatno komplikovanim izrazima i kompleksnim rečeničnim sklopovima u bilo kakvoj vrsti komunikacije. Teška upotreba latinizama, anglicizama pa čak i arhaizama (i ostalih -izama) je dobrodošla.
Kod ljudi izaziva hronično podizanje obrve jer ne razumeju o čemu pričaš, ali makar im deluješ pametno jer si koristio mnogo "dugačkih reči". (To je zato što oni, kao i ti, nemaju predstavu šta zapravo konstituiše inteligenciju.)

Svađa u kojoj teško možete da pobedite, a i ako nekim slučajem pobedite, ostaćete bez devojke.

Odgovor koji dajemo na pitanje kada smo toliko krivi da nas ne mogu oprati ni Sava ni Dunav.Odgovaramo sa tolikim zaprepascenjem i cudjenjem,gde su bas nas nasli da pitaju tako nesto,a u glavi nam se vrzmaju 3 stvari:
1-totalno smo zajebali situaciju
2-ne mozemo jos dugo ovako
3-kako su uopste saznali?

Fakultet sa neograničenim brojem ograničenih ljudi.

Нисам ништа покушавао, али намеравам.

Vreme kad počneš da pratiš tursku seriju, kad provališ novu onlajn igricu, kad se niotkuda zaljubiš, kad ti dođe da središ sobu pošto si ceo semestar samo pravio haos, kad gledaš ponude za letovanje iako znaš da ne ideš nigde, kad konačno kreneš u teretanu koju planiraš već mesecima, kad počneš redovno da kuvaš iako to pre nikad nisi radio, počneš čak i da pišeš knjigu, i imaš ideje za snimanje filma i tako inspirisan poželiš da ispitni rok traje zauvek.