Neuspela Kirbi prezentacija
Кад ти позвони на врата да ти ували Кирби, а уместо тога увалиш ти њој.
Мочугу.
ЗВРРРРР! ЗВРРРРР!
- Аааа, јеботе, шта си лег'о на то звоно к'о камионџија на волан...
ЗВРРРРРРРРРРРРРРРРР!
- Ево, стижем... у курац...
(:остављање кантер страјка и гегање, у гаћама, до врата:)
- Добар дан, да ли имате домаћицу у кући?
- А?
- Домаћицу, је л' имате?
- Па зна да кува... а, извини, а шта теби треба уствари?
- Па ми смо из Кирбија, мени би треб....
- Како мислиш "ми", ја видим само тебе?
- Хихи, па да... ја сам уствари из Кирбија, треба ми..
- Е, да, извини сад, ја сам у гаћама, нисам стигао да се обучем.
- Ма ништа... хтела сам рећи, мени треба презентација.
(:Counter Terrorists Win!:)
- Е, докурца!
- Молим?
- Ма не кажем теби, убише ме у кантеру... чек' само секунд одо' до компа...
- Аха, ок..
- Јебига. Убили ме сад. И то у бази. Шта си рекла, шта теби треба?
- Презентација. Ми би код вас организовали једну пр...
- То они усисивачи, и то?
- Све ћу вам објаснити, да ли сте заинтересовани да закажемо презентацију код вас?
- Значи, усисивачи, и то, а? Е, нисмо нешто заинтересовани. Мислим, нисам заинтересован. Имам неки стари, бучан је, али ради још.
- Како мислите нисте заинтересовани? Па имате ли ви домаћицу у кући?
- Е, не мораш да ми персираш, дај бре... ма има домаћица, али има и усисивач.
- А, је л' живи ту још неко са вама?
- Дај, немој ми персирати, рек'о сам ти.
- Хехе, добро, је л' живи ту још неко са тобом?
- Па живи жена моја, ал' није ту, на мору је.
- Аха, а када се враћа?
- Е, девојко, пуно ти мене питаш, мислим сад већ оно... морам да журим, и то.
- Добро, ништа...
- Ај ћао.
- Здраво...
СУТРАДАН, ПОПОДНЕ:
ЗВРРРРРРРР!
- Ма даааај, ко је сад у курац...
(:остављање кантер страјка и гегање, у гаћама, до врата:)
- Добар дан, ми смо...
- Опет ти?
- Јао, извините, нисам знала да сам већ била код вас...
- Персирање...
- Ах, да, хехе, извини, нисам знала да сам већ била овде...
- Ма јесте, ниси знала. Шатро. Није ми жена још дошла са мора, ако си мислила њу данас да затекнеш, па да је наговориш за ту презентацију твоју. Него, ја опет у гаћама. Прекинула си ме, па зато. Враћа се у среду, али ти не вреди ни онда да долазиш пошто сам ја глава куће и нема презентација овде.
- Али, то је само сат времена...
(:Counter Terrorists Win!:)
- У курац!
- ??
- Ма убише ме опет. Које с' ти годиште?
- Молим? А што је то битно?
- Па ако ћеш већ да ми уваљујеш усисивач, ред је да знам.
- Па какве то везе има са мојим годиштем?
- Презентација, годиште. Годиште, презентација. Конташ?
- Не баш.. али, осамдесет пето, кад је већ тако битно...
- Битно, бре. Ај на кафу?
- Извини?
- Уђи бре, убиће нас промаја на ходнику овде.
- Па рекао си да не желиш презентацију...
- Ја? Ма не оно, не могу овако на ходнику да причам. Вињак?
- Па добро... не мора кафа, али да не стојимо на ходнику, стварно...
- Ма да. Јебо комшије, не морају све да чују.
... ...
- Може још један?
- Ух, хајде још само један, али само два прста... па да видимо ово за презентацију...
- Немој ти мени два прста, зна се како се пије у домаћинској кући.
- Хихи, па добро...
- После ћемо два прста... и тај курби, шта већ...
- Хихи... ал' си луд.. је л' ти оно ликер неки тамо?
... ...
(неће се наставити)
Obrnulo pun krug
Нешто је толико срање, да је постало урнебесно смешно.
Поента је да штослије испаљују фазоне тако старе, досадне и извикане да су се свима једном већ смучиле(пола круга), па се онда преживало, повраћало до невероватног степена гађења да би нам постало смешно то како се неко још труди да исприча са пуним еланом, и да развлачи говно...(цео круг)
Други случај је да нешто невиђено срање(пола круга) да уопште нема ни смисла(пун круг) што би нормалног човека довело до делиријума...
Курсаџијa: Шта би урадили кад би знали да је сутра смак света?
Курсаџија2: Ја бих побего у Франкфурт!
- хахаххахаххаххахахаххахахха
- Шта који курац?? Брате, ово смо чули пре сто година!
- Ххахахах обрнуо човек пун круг!
--------------------------------------------
МОГША!!!
--------------------------------------------
http://www.youtube.com/watch?v=gkod_vyorEg
Gimli
Sirovina od čoveka. Ne obazirući se na visinu, pravi Balkanac. Debeo, ima više dlaka nego kalorija koje je uneo u sebe. Jede isključivo rukama. Ukoliko mu se neko zameri, izvući će sekiru koju čuva u gepeku auta i razjebati sve kao Burzum emo cavu.
Tebra, uzmi viljušku. Mojne si Gimli.
Ljubavni rečnik muškaraca
Prilikom pričanja o svojim ljubavno-jebačkim poduhvatima, muškarci se služe posebnim jezikom za čije potpuno dešifrovanje su neophodne godine susretanja sa istim.
Evo prevoda nekih od najpopularnijih fraza iz tog rečnika:
Ne pominji mi više tu kučku - Ona je raskinula.
Zajedno smo raskinuli - Ona je raskinula.
Ja sam raskinuo - Ona je raskinula.
Nisam više sa (ime 1), sad sam sa (ime 2) - Ja sam raskinuo.
Nije bila ništa posebno - Pijan sam smuvao skrndelja.
Ukapirao sam da mi se ne svidja - Kaširala me
Poljubili smo se na blic i ukapirali da nije to to - Kaširala me
Ne znam zašto sam uopšte hteo da budem sa njom - Kaširala me
Krnuo sam joj žvaku - Dala mi je broj telefona.
Vatali smo se - Poljubili smo se.
Jebao sam je - Vatali smo se.
Ubio sam je od kurca - Jebao sam je.
Vodili smo ljubav - Izraz ne postoji.
Devojke iz elektro škole
One su bile devojke sve dok jednog prvog septembra nisu sele u učionicu sa jedno 30 likova koji su nekad bili deca. Posle oko godinu dana ovih tridesetorica postanu nešto kao Alibabinih 40 razbojnika samo što ih je manje pa devojke moraju da se prilagodjavaju situaciji. Posledice su sledeće:
-kad im ispadne sveska, knjiga ili nešto treće šutiraju ga do kuće
-pertle vezuju samo dok sede na stolici
-odazivaju se na "brate"
-na dvosmislene izjave neuspešnih šmekera odgovaraju pesnicom u nos i flašom u glavu
-nisu sigurne kako se zove najnovija Avonova maskara ali znaju koliko su koštali svi transferi u engleskoj drugoj ligi
-nikad ne zaboravljaju uloške jer nemaju od koga da ih pozajme
-ostatak odeljenja ih posle par godina smatra za ortake koji su malo drugačiji, ali niko ne može da se seti zašto
Zozovača
Poznata vrsta rakije koja se u stvari zvala "Guslar", a ovo ime je prepoznatljivo u narodu, jer je njen tvorac izvesni Miroslav Živadinović Zoza a.k.a Ludi trovač. Čovek nije smatrao ništa loše ako etil zameni metil alkoholom (jebo jedno slovo), e sad što od jedne čašice možeš oslepeti, a od nekoliko crkavaš ko otrovan pacov, to je već druga priča. Zoza je uspeo ubiti 43, dok je otrovao još 56 ljudi.
Urbana legenda je da je pri loženju kazana i pečenju "Zozovače" pevušio pesmu "Poison" od Alice Cooper
- Gle, nema venac!?
- E, pa venac dobiješ sutra!
Šta studiraš?
Неизоставно питање међу данашњом омладином приликом упознавања, најкасније десетак минута од почетка истог. На топ листи питања резервисаних за упознавање, дешава се да претекне и "како се зовеш?". Једноставно, код већине студирати значи бити самосвестан, урбан, једном речју цар, аутоматски паметнији од других, па макар и ако си уписао Мегатренд у Малој Моштаници, истурено одељење у основној школи. Небитно где, шта, због чега и на који начин си уписао, па и да си већ трећи пут друга година.
Они који питају "шта студираш" уместо "шта радиш у животу", одричан одговор доживљавају попут неке врсте шока, јер њихови умови немају опцију за могућност прихватања таквог одговора.
Након петоминутног разговора где сам показао да познајем падеже, општу културу и површно историју.
Ана, Бојана и ја.
Ана: "Е, да, човече, у праву си, Бој на Косову је био 1389.! Ја све убеђена била да је 1500 неке. А шта студираш?",
Ја: "Ништа!",
Ана: " (уз "немој да ме ложиш" кез) Ма, дај, немој да нас зезаш! Бојана, он каже да ништа не студира.",
Бојана: " (исти кез) Ма, пусти га, ложи те." ,
Ја: "Најозбиљније, не студирам, радим. Шта вас две студирате?",
Ана: "Не верујем ти, али нема везе. Ја сам на Мегатренду, северноафрички менаџмент, сад обнављам прву.",
Бојана: "Ана, он нас ложи, сигурно нешто студира. Е, а ја сам на вишој пословној, никако да се изборим са другом." ,
Ја: "Хм... Ма, боли вас уво за факс, битно вам је да су вам гузице у БГу и да не морате прстом да мрдате, је л' тако?",
Ана: "Сељачино! (а у себи "Није да није...")...
Skandinavija
Životni stil. Jebeš i piješ tj. piješ i jebeš način života.
1: "Smučilo mi se više, ne mogu, odustaću od faksa i odoh u Rusiju, ili možda u Norvešku, jebem i pijem, šta će mi više od života."
2: "Prsate plavuše, alkohol, skandinavija tebrex, skandinavija....isto kao Robi."
1: "Da, da......Isto kao Robi....isto kao Robi."
Izlazi iz mog groba
Legendarna rečenica iz filma Maratonci trče počasni krug, koja može u životu da se koristi u situaciji kada ti je žena grob, a ti si došao kući ranije s posla i uhvatio švalera koji je već uš'o u nju.
- Kume, šta to radiš kume?
- Ništa kume, vežbamo za film. I ti ćeš to da radiš, samo sutra.
- More izlazi iz mog groba.
Bela smrt
Simo Hayha.
Finski snajperista. I neviđeni baja.
Piše se Simo Hayha, sa 2 tačkice iznad oba A. Ortakinja koja zna malko finski mi je rekla da se to čita kao "e", s tim da se to "e" izgovara slično kao kada stegnete stomak i onda vas neko opauči po njemu.
Sve u svemu:
Simo je finski vojnik koji je učestvovao u Finsko-sovjetskom ratu. Zašto je on neviđeni baja? Zato što je imao 542 potvrđena ubistva sovjetskih vojnika, i još preko 200 nepotvrđenih. Jedni koji su mogli da mu prismrde su nekoliko Sovjetskih snajperista iz II svetskog rata (Sidorenko, Zajcev, Surkov, Oklopkov...), ali (!!) dok su oni imali nekoliko godina da rokaju Nemce i skupljaju "recke", Simo se borio samo u Finsko-sovjetskom ratu, koji je i poznat kao Zimski rat. Zašto Zimski? Jer je trajao jednu zimu! Dakle Simo je od perioda 3 ipo meseca, koliko je trajao rat, skupio više "recki" od najboljih sovjetskih snajpera koji su ratovali 4 godine.
Još razloga da ga nazivam neviđenim bajom: Simo nijednom nije koristio snajpersku pušku sa teleskopskim nišanom, već je pucao bez njega, oslanjajući se samo na sopstveni vid. Smatrao je da koristeći teleskopski nišan podiže glavu više nego što je neophodno i time postaje veća meta sovjetskim snajperistima.
Dakle, mali Finac (visok 1,6m) sa običnom puškom (mada je tu i tamo koristio mitraljez) je sejao takav strah među sovjetskim vojnicima da su ga prozvali "Bela smrt", ucenili njegovu glavu na neviđenu sumu i poslali cele grupe snajperskih timova u saradnji sa artiljerijom, kako bi samo njega ubili.
Pri kraju rata je pogođen u lice, od strane sovjetskog snajperiste. Metak mu je razvalio vilicu i obraz, ali je Simo ipak uspeo da ubije lika koji ga je pogodio. Dočekao je kraj rata u bolnici, i njegovo rodno selo je pripalo Sovjetskom Savezu po mirovnom ugovoru.
Umro je 2002. godine.
Krvav posao ili ne, voleo Sovjete ili ne, podvig je stvarno neverovatan.
