To je onaj osećaj kada pešaci čekaju zeleno svetlo na semaforu. Automobila nema a crveno svetlo nikako da se transformiše u zeleno i niko nije toliko jebeno moćan da pređe ulicu. Ljudi i dalje čekaju, neizvesnost je u njihovim glavama. I tada, tada dolaziš ti, sa moćima pobesnelog vepra i mudima velikim poput turskog topovskog đuleta...
Bez ikakvog razmišljanja prelaziš ulicu. Masa koja je do tog trenutka čekala, kao penzioneri u banci Inteza, kreće za tobom iako tebi na leđima ne piše "Come with me if you want to live", ne znajući da li ih vodiš u propast ili koji već kurac.

Pozadina jedne Francuskinje.

Tokom I svetskog rata komandovao je 2. bataljonom, 10. kvadrovskog puka, tokom odbrane Beograda, 1915. godine.
Kada se vojska povukla iz Beograda i započelo je potpuno povlačenje iz vojske i naroda, što će kasnije biti poznato kao "srpska golgota", on i njegovi vojnici su ostali da obezbede odstupnicu, i da svojim životima uspore napredovanje Austro-Ugara i Nemaca.
Kada je već bilo očigledno da je prestonica izgubljena, a kada je moral vojske bio potpuno uništen, major Gavrilović je svojim govorom pozvao svoje vojnike na taj poslednji juriš... poslednji prkos nadmoći protivnika... I skoro svi su izginuli...
Ali je kranje osvajanje Beograda udružene snage Nemaca i Austro-Ugara koštao skoro 10 000 vojnika.
Sam Gavrilović je bio teško ranjen, ali je preživeo...
Doživeo je kraj Drugog svetskog rata, koji je proveo u nemačkom koncentracionom logoru, kada se vratio u Beograd, i grupa idiota ga ubila zato što je bio u gardiskoj uniformi... jer nije imao ništa drugo da obuče.
Ironično, mnogi "komunistički" zvaničnici koristili su njegov govor, uz cenzuru, naravno, izbacujući "Živeo Kralj!".
-----------------------------------------------------------------
Kao mali naleteo sam na zapis govora u nekom starom broju Vojske (časopisa tadašnje VJ, mislim da se sada zove Odbrana) i odmah sam ga zapamtio celog, i nikada mi nije izašlo iz glave...
Ne posmatram na celokupnu stvar kao "veliki patriota", niti sam monarhista i antikomunista, čak naprotiv, samo sam hteo predstaviti jednog čoveka koji sam po sebi nije učinio toliko veliku delo. Veliko delo su učinili njegovi vojnici, i svi koji su se borili za odbranu Beograda... Ali oni su verovali u njega, i kroz svoj govor on podseća danas nas na one koji su se borili, i koji su poginuli.
Sećajući se Dragutina Gavrilovića, mi se u stvari sećamo 2. bataljona, 10. kvadrovskog puka. Ali opet, to je samo naziv, broj....
Mi se sećamo ljudi, a Gavrilović je na neki način personifikacija njih..

Ono što jedeš kad postaneš tata.

Najlepsa godina zivota.Dovoljno si veliki da se ne drzis za maminu suknju non-stop i dovoljno mali da ne moras u skolu(cak ni predskolsko). I bas te briga, za sve.

1. Ко шутне лопту у поток, набијамо га на стативу, па са све стативом у дупету нек иде на Шкипића ћуприју да чека лопту.
2. Ко шутне лопту у шуму, сам иде по њу, ако га нешто изеде, сам је крив!
3. Ко шутне лопту у двориште оног баксуза сам иде да се расправља с њим! Ако је баксуз не да, нек иде сам у Чачак да купи нову.
4. Гол постигнут са брежуљка на горњој аут-линији важи се као два гола.
5. Немој некоме да је пало на памет да јури судију стативом, досадило нам је више да дељемо нове.
6. Судије су поштене, тим чији навијачи поново буду јурили судију трактором по терену - биће дискфалификован.
7. Не једите са оне трешње код доњег гола, обично сви добију пролив од ње.
8. Милун је рек'о да судије више не беже на његову шљиву, све су гране поломили.
9. Моле се одговорна лица која косе и одржавају терен, да га након тога прегледају, немамо више ханзапласта за играче.

ПС: Провалили смо вам онај штек за ракију у лисичијој јами!
ПС на ПС: Није лоша!

Књига у којој се објашњава како да се лепо понашаш, а у којој се нуди хиљаду опција како да испаднеш смешан, или да мисле да немаш муда, или да делујеш као манијак или чудак.

Бацимо поглед на неколицину правила:

ПРАВИЛО: Особа нижа по положају се не обраћа особи вишој по положају док јој се ова не обрати.
ПОСЛЕДИЦА: Враћамо се у период класног раслојавања. Ако си кмет, има да ћутиш и трпиш и ником да се не обраћаш.
____________________

ПРАВИЛО: Разговор са мушкарцем обавезно започиње жена. У присуству жене је пожељно смешкати се и гледати у очи.
ПОСЛЕДИЦА: Стојиш поред жене, ћутиш, гледаш је у очи и кезиш се као манијак, а она се усрала, гледа како да побегне од тебе, мисли да ћеш да је силујеш.
____________________

ПРАВИЛО: Ако је степениште широко, мушкарац иде испред жене низ степенице, а упоредо уз степенице. Ако је степенише уско, предност треба дати женама.
ПОСЛЕДИЦА: Пењете се уз уско степениште, а ти пустиш комшику да иде испред, па она помисли: ''Гарант хоће под сукњу да ми гвирне. Манијак!''
____________________

ПРАВИЛО: Ако при уласку у лифт приметите још некога у ходнику, треба задржати врата и понудити им да уђу у лифт.
ПОСЛЕДИЦА:
- Госпођице, улазите у лифт?
- Не, хвала! (У себи мисли: Боже, хоће човек да ме у лифту напаствује!)
____________________

ПРАВИЛО: Приликом вожње лифтом, треба стајати лицем окренут ка другој особи.
ПОСЛЕДИЦА: Она стоји и гледа се у огледалу, а ти стао иза ње, исто се гледаш у огледалу. Она мисли: ''Шта хоће овај лудак и што ми дише заврат?''
____________________

ПРАВИЛО: Мушкарац је тај који треба да зове конобара, али никако махањем или дозивањем, већ очима.
ПОСЛЕДИЦА: Ти колуташ очима пола сата и бечиш се конобару, а он те не констатује, пошто гледа у сисе оној риби што седи поред шанка.
____________________

ПРАВИЛО: При доласку на посао се обавезно поздрављамо са осталима. Током разговора са колегом се можемо интересовати за његову породицу и љубазно поставити питање.
ПОСЛЕДИЦА:
- Колега, шта Вам ради жена?
- Шта те боли курац шта ми ради жена?
____________________

ПРАВИЛО: Чак и када смо убеђени да наш саговорник не говори истину, никада му не треба рећи ''Лажеш!'', већ прећутати или евентуално рећи ''Можда се вараш''.
ПОСЛЕДИЦА:
- Јеботе, опалио сам синоћ ону комшику. Како је добра јебаљка, не би ми веровао. Трипут смо се креснули!
- Можда се вараш.
- Ти мене зајебаваш?

Tri lika u glavi koja su stalno u svađi.