Fulam u Premijer ligi, Nikolas Kejdž među glumcima, Opel Kadet u srpskog seljaka, torta sa grožđicama i bademom tetke Leposave za posni Jovanjdan. Jedna od. Aritmetička sredina. Žvaćeš i smeškaš se kao "haha, ima petica, ima", ali znaš da nije to to! Ti ZNAŠ da fali jaja! I ovo nije fil, to su jebene žele bombone! Kvalifikuje se, ali za kup UEFA. Prođe, ali kao druga u grupi. Prijavi se za maraton i nosi broj 31. Stigne na cilj, ali osma. Ceo život se lomi da sjebe kompleks i piša po sirotinji, ali, šta god pokušala, beznadežno zakucava na pola stepeništa. Nema za tebe lifta do vrha i nikog nije briga što si kupila ploču Smešin Pampkinsa za četri evra u Bugarskoj. Nisi pokazala ništa. Ti si broj u masi. Glasačko telo. Deo intelektualnog tržišta. Publika u "Sve za ljubav". Niko te neće pamtiti, odrasti i nauči da živiš sa tim.
Mnogo koristan izraz. Primer štednje, jer su u nekim situacijama reči sasvim redundantne. Od koristi je raznim ljudima u raznim prilikama.
**
(student koji nešto vrda na usmenom ispitu)
- Dakle, kolega, tvrdite da je Čoser bio renesansni pesnik? - Taj rad! - Vi niste ni pipnuli knjigu, je l' tako? - Taj rad... - Ništa, kolega, evo Vam indeks, vidimo se u narednom roku. - Taj rad.
--------------------------------
(čovek nije nešto religiozan, ali poštuje tuđu religioznost)
- Hristos se rodi! - Taj rad!
--------------------------------
(osobu apsoluno boli tukidid, tj. narodski rečeno, potpuno je indiferentna prema onome što druga osoba palamudi)
- Ne možeš da veruješ, uzeo sam Di Marcio hambaker za bridž poziciju od nekog lika za samo 20 evra, sad ću da ga ugradim na strat, nemaš pojma kako će dobro da se čuje! Nego, žao mi da sečem, moraću da kupim novi pikgard, ne znam samo da li da tražim polovnjak ili da idem po prodavnicama, ili kod majstora. Šta ti misliš? Da nosim kod majstora? - Taj rad.
--------------------------------
(a sad malo interno)
- Onaj La_Haine je baš neki nadrndan lik, a? Sigurno ništa skoro nije jebo, šta misliš? - Taj rad.
Ili
- Kako smara ova Majav. Samo nešto morališe. - Taj rad.
Ili:
Ovaj Predražinjo je sigurno 2-3 čoveka koliko ga ima onlajn. - Taj rad.
Pravilno pročitan naziv pića sa etikete. Neki ga još uvek pogrešno nazivaju i vinjak. Inače omiljeno piće starijih generacija poznatih pod imenom "jagnjeće brigade". Prvo par vinjačića, pa da ručamo, pa par pilsića i na kraju sklapamo posao. Proizvodi se po posebnoj tehnologiji u specijalno proizvedenim kadama širom Srbije. Uzmete nešto etil-alkohola, nešto veštačke boje.Piće nikako ne sme odležati u buretu. Pogotovo ne hrastovom. To bi mu samo ubilo ukus. Na kraju se dodaje poseban sastojak: Voda, česmovača najčešće. Ovaj sastojak utiče najviše na kvalitet ovog pića. Ime Rubin je dobilo po tome što sutra dan ne biste žalili ni jedan ceo rubin samo da vas prođe mamurluk.
Naziv jedne pank pesme koji je dušu dao za zajebavanje ljudi preko sms-a, onda za trolovanje po B92 sajtu, zbunjivanje režije na DM satu, Farmi, i naravno kao status na fejsu ako volite.
SMS upućen devojci...
Zašto me mrziš što volim Šešelja? (po mogućstvu ćirilicom)
Povratni SMS...
Dušo, nisam u toku, kad je to bilo?
----------------------------------- B92...komentar na temu: "Soroševa muda su slana."
komentar...Jesu, i ja sam ih probao... komentar...Zašto me mrziš što volim šešelja? (zamislimo da moderatori objave) komentar...Ti si silovao u Ruandi! komentar...Pazi na pravopis. ------------------------------------ Facebook...
status...Zašto me mrziš što volim Šešelja? prijatelj 1: Od kad si ti postao smrdljiva radikalčina! prijatelj 2: Bravo, ujkin, Srbija je uz Voju! prijatelj 3: Znao sam da si Vendi, pičko!
Zamišljam jedan takav primer: Sa 14 godina mobilisan, 1914. godine. Cerska bitka. Ranjen. Valjevska bolnica. Kolubarska bitka. Povlačenje preko Albanije. Tifus, dizenterija. Bolnica u Africi. Svuda oko njega smrt. Povratak u jedinicu. Proboj solunskog fronta. Ranjen. Juriš do Beograda, 500 km. Izgubio u I Svetsko ratu tri rođena brata, sestru, oca i još mnogobrojne iz šire familije. Onda, dalje do Slovenije. Ostanak na granici sa Italijom još nekoliko godina. Ranjen. Vrbovan u obaveštajnu službu. Ženi se i ima šestoro dece, od kojih troje umire u ranom detinjstvu od bolesti.. Putešestvije po celom svetu do izbijanja II svetskog rata. Ponovo u ratu, pada u zarobljeništvo. Logor ‘Mathauzen’ preživljava sa 40 kg telesne težine. Vraća se kući i saznaje da mu je žena poginula u bombardovanju savezničkih aviona, pred oslobođenje. Ponovo se ženi. Četiri godine traga za decom i pronalazi jednog sina i kćerku u hraniteljskim porodicama. Vraća se sa njima kući. Ponovo radi za obaveštajnu službu, do penzije. U međuvremenu, njegova deca završavaju visoke škole. Dobija unuke. Uživa u prepodnevnim šetnjama Kalemegdanom i odmaranju na klupi. U stanju je da dugo gleda ušće Save u Dunav, satima. Posmatra dve vode koje se pred njim sastaju i seća se svog boravka u zemljama odakle izviru. Misli mu se zapliću, pogled zamuti. Ništa oko sebe ne čuje. Onda ga prene oštar udarac u klupu. Trgne se i vidi lice mladog dečka, kao što je bilo njegovo kada je prvi put mobilisan. Junoša u jednoj ruci drži limenku piva, kao i njegovo društvo, preko glave im navučene kapuljače, jedva im razaznaje lice u sumraku. Pomisli u trenu da je on je njihovim godinama u ruci držao pušku i šajkaču na glavi. Razjapljenih usta, sa pivskom penom na uglovima usana, onaj što je šutnuo klupu, urla na njega: - Š’a si zin’o fosil? Čekaš grobara? Bolje ne čekaj, skoči sam dole, i hi hi hi... Celo društvo se kida od smeha. On se samo prekrsti, promumla nešto sebi u bradu, lagano ustane i pođe kući. Umire u snu u 98. godini, umalo da doživi i bombardovanje. Na njegovom grobu bi trebalo da piše:
Ironičan način da nekome stavimo do znanja da previše sere.
- Znači sinoć izađemo, prevrnemo se od alkohola, navatamo neke bliznakinje, ono, ludilo. Obe dvocevke, haos smo napravili! - E, matori, izvini što te prekidam, sačekaj samo da donesem gusle. - Šta?! - To bez gusala nema šanse da se opiše.
