Календар са сликом голе жене, који и по десет година виси на зиду аутомеханичарске радионице.

Dušmani koji buše dečije lopte koje im ulete u dvorište.

Једино место где странци играју како Срби свирају.

1. Никако га не гледајте у очи, зато јер га нећете прочитати по погледу
2. Никако га не прозивајте поред билијарског стола.
3. Уколико Вам се ипак омакне, сами сломите неколико штапова, да их он не би сломио о Вас. Кугле брзо потрпајте у рупе.
4. Никако га не ударајте први рукама, зато јер ће Вам 100% уврнути руку.
5. Никако га не ударајте први ногама, зато јер ће Вам поломити обе.
6. Уколико имате пиштољ, не вреди Вам - сигурно није напуњен.
7. Уколико којим случајем је пиштољ напуњен - Стивен ће Вам га сигурно избити из руке црном билијарском куглом коју сте заборавили да убаците у рупу.
8. Никако не узимајте његову ћерку или сестричину у таоце - то ће Вас скупо коштати.
9. Боље искочите први из воза, него да Вас он баци кад воз буде пролазио преко високог моста.
10. Покушајте да молите за милост - можда се само окрене и остави Вас пониженог.

Čest pridev za nekog našeg prvog nešto.
Za neke pozicije stvar je jasna, dok je za druge mrtva trka...

Kad bez ruku, pomoću čiste sile pokušavaš da ga usmeriš dok pišaš..

Osoba koja ne mrda usnama dok cita u sebi!

Izraz koji, sasvim slučajno, pokopa i najvećeg patriotu ili nacionalistu. Dokaz da ni mi Srbi, u svojoj najdubljoj podsvesti, sebe ne doživljamo delom sveta.

Jedini pravi super heroj. Poseduje samo jednu jedinu moć: biti na pravom mestu u pravo vreme. Ta moć ga svakodnevno dovodi na naslovne strane mnogih dnevnih novina. Ponekad je ipak zloupotrebi, ali i super heroji moraju od nečeg da žive.

Улица којој никако не пристаје да буде једносмерна.

Свако познаје једног носиоца. Било да је његова титула буквална или метафоричка, она порекло води од само једног појма - алата, и првенствено наглашава његову зајебаност. Ако је неко "Миле", онда је само то и ништа друго. Као такав, аутоматски асоцира на шаторског певача или бају који читаву јесен круни кукуруз. Међутим, ако уз "Миле" метнеш "Тестера", исти тај човек добија одређену дозу мистике која сваком локалном омладинцу улива паклено страхопоштовање. Примера је бесконачно - Шоне Бургија, Митар Мистрија, Мома Чекић, Бане Шрафцигер, Боба Мацола, Деља Бушилица, итд.

Mesto gde se uspeh ne prašta, gde je ponos postao mana, a inat zaštitni znak. Mesto gde stari žive od sećanja, a mladi od danas do sutra. Mala zemlja koja se polako ali sigurno raspada po brdovitom balkanu: njen narod slep, a bogat sa dva pisma; zgažen sto puta, a i dalje se ne okreću jedni ka drugima, već protiv. Uporni da uče na svojim greškama.

Živi u ubeđenju da je ceo svet mrzi, iako dobra većina i ne zna gde je. Godinama "zamrznuta", koju su počeli da odkravljuju. Na aparatima živi od stare slave. "Samo sloga Srbina spasava" nije izmišljena jer smo složni - da je tako, taj slogan ni postojao ne bi.

Glavni grad Beograd - država u državi. Jug Srbije i dalje tužan. Na istom je i Kosmet, koji uz sav trud nije njen jer, nije zemlja čija je, neg' čije ovce pasu. Na severu Vojvodina koja polako diže ruke.

Mesto gde cveta lutrija, a kladionica je svaki treći lokal, odma' do banki, pekara i roštilja. Narod lenj, navika posle godina vladavine najvećeg "bravara", da se ništa ne radi a dobro živi. Iako toga više nema, a navika još je tu. I, uvek je tu "biće bolje sutra", nikada danas... i tako zauvek...

Beli sto iza koga se na zidu naziru sponzori,na astalu poređani mikrofoni, neki žuti sokovi i užegla vodurina koju niko ne pije već godinama.U sredini šef stručnog štaba, s leve strane portparol u fensi odelu sa kravatom,a do njega poluzombirni fudbaler zajapurenog lica (obučen u bojama voljenog kluba),kao s Marsa bačen, nasumice odabran da konferenciju za štampu uveliča svojim stereotipnim komentarima koji obično imaju sasvim drugačije značenje nego što se nama čini.

Ljubav na prvi dvogled.

Kada vam neko prepričava svadju sa osobom s kojom ima konflikt, ima težnju da sebe predstavlja u lepšem svetlu. Ništa čudno. Ono što stvarno iritira je dočaravanje svađe u upravnom govoru, pri čemu ta osoba ima glas filmskog junaka iz tridesetih godina, dok njegov protivnik, glasić neke nabeđene kučkice.

Ja ne pitam za juče ni sutra, dok te grlim u naručju svom,
Postoji samo sadašnje vreme i ja i ti u vremenu tom.

Svakodnevna pojava, koja u zavisnosti od područja gde se odigrava, ima skroz različite posledice.