Dan kada ćemo se svi oženiti/udati i dobiti decu.
Dan kada ćemo završiti fakultet.
Dan kada ćemo biti na mestu naših roditelja.
U suštini-dan svih prognoza ovog sveta. Ujedno i najvažniji dan u našim životima.

Za razliku od misli vodilje, ova misao vas ukopa u jednom stanju i ne da vam da mrdnete dalje, postepeno pretvarajući ovu stagnaciju u katatoniju.

Ništa drugo nego svojevrsne pripreme za život.

Roditelji tada, u stvari, uče svoje potomke da glume, pretvaraju se i lažu, da ne odbijaju ponuđeno ali ne uzimaju sve što bi i koliko bi im srce iskalo, da suzbijaju svoje nagone i zapostavljaju svoje želje, a da pritom neprestano strepe od svevidećeg pogleda i od kazne ukoliko se ogluše o ova ustaljena pravila.

Univerzalni format za razloge u Srba.

Imaju ga osobe koje su u stanju da jedu u abnormalnim količinama a da ni grama ne dobiju.

Žaljenje za nepovratno izgubljenim trenucima. Odlikuje se s jedne strane tugom zbog njihovog iščeznuća, a s druge radošću zbog njihovog postojanja.

Postoji nekoliko vrsta:

- žal za sopstvenom mladošću, koja, eto, prođe, a niste iskoristili sve što vam je pružala, a sad znate da vam se takvi modeli ponašanja više neće opraštati a dugo će se pamtiti;

- žal za mladošću svojih roditelja, ili uopšte starijih generacija, koji su imali priliku da učestvuju u neponovljivim događajima i žive u godinama kad su svirali Pink Floyd, Sex Pistols, Nirvana ili Dr Iggy (svako žali za svojim idolima);

- žal za mladošću svojih potomaka ili novih generacija, čiju mladost u ovom slučaju prvenstveno sažaljevate, gledajući ih kako odrastaju u nekim novim uslovima, zaluđeni nekim novim igrama i s nekim novim, poremećenim, vrednosnim sistemom. Bar se vama to tako čini.

Moja baba vec par decenija.

Ono što jedeš kad postaneš tata.

touristica domestica serbium

Балкански ендем. Појам који се опире сваком дефинисању.

То је кад ставиш гоблен са зарозаним дететом на шпански зид, десет сантима од ламперије.
То је кад ставиш миље на сваки сточић, столицу, преко телевизора и уопште, на све што има погодну хоризонталну површину.
То је кад на телевизор ставиш успомену из Јошаничке Бање, благослов владике Николаја и пластичну гондолу из Трста.
То је кад у регалу изложиш целу производну линију "Кристала" - Зајечар, гостинске шољице "од акропоља", Нови завет, "Чујте, Срби!" и књиге из "Новости".
То је кад носиш "ребак" мајицу, упасану у фармерице са каишем затегнутим око ребара.
То је кад знаш да је "италијанка" фризура која не излази из моде.
То је кад возиш "голф 2" као момак.
То је кад на њега ставиш налепницу у облику мрље.
То је кад су ти Лидија Вукићевић и Снежана Савић врхунске пичке.
То је кад на девојци не примећујеш адолесцентске бркове.
То је кад не примећујеш да ти девојка личи на Леонида Брежњева.
То је кад јој фали горња лева јединица.
То је кад је ожениш у месној канцеларији, па прославите под шатром.
То је кад је у шатри изнад младенаца тоалет-папиром на тепиху исписано: "СРЕЋНИ МЛАДЕНЦИ".
То је кад са шатре висе балони и папирни украси.
То је кад продаш голфа и купиш пасата лубеничара, ауди јаје, опел кадет или форд ескорт јер си жењен човек.
То је кад са женом гледаш "Курсаџије" или "Сељаке" и кидаш се од смеха.
То је кад цитираш Крстића&сина, Топаловиће или Радашина.
То је кад пијеш пиво испред продавнице.
То је кад су ти сисе продавачице које су се отегле до пода изузетно узбудљиве.
То је кад те пале дебеле девојке.
То је кад се налактиш на шипку поред ортака - мајстора у аутобусу, све значајно шмекајући снаше.
То је кад свастики при поздраву шеретски гурнеш средњак у шаку.
То је кад ти дођу кум и кума "здецама".
То је кад кукате на политичку ситуацију уз ракију.
То је кад закључите да "опљачкаше овај народ", да "нема народ пара" и "да 'оће да се врати социјализам".
То је кад установите да тај Запад нема тог дружења и те зајебанције, живиш, радиш, а и само радиш.
То је кад закључите да нема боље од Србије.

Konačno naći oslonac za odbacivanje.

Davljenik u dubini svoje ideje.

Ono sto student radi u nedostatku volje za ucenjem.

Civilno služenje vojnog roka u javnom preduzeću "Vodovod i kanalizacija".

Pojam potpuno nepoznat današnjim hejterima i seratorima, suprotan pojmu "psihotične napaljene klinke".
To su one devojčice koje su ismejavane zbog atipične odeće, različitih stavova, ili su samo takve prirode, pa same sebe distanciraju od društva.
Ako se ikad budu prolepšale, taj jezivi osećaj nesigurnosti će da ih jebe u mozak, odbiće svakog živog dečka, a ni same neće znati zašto.
Proklinjaćete dan kad ste upoznali jednu takvu devojku, biće vam jako čudno što ne dobijate odmah sve na tanjiru i što će te morati da se trudite kao niko da je zavedete.

Prilika da pojedeš ono što drugi nisu hteli da pojedu.

Mnogo loša igrica sa fenomenalnom grafikom.

Zavisno od pola, oprema koju cete poneti sa sobom kada idete kod devojke/decka na vikend izgleda otprilike ovako:

ONA: dva para gacica, jos jedan par gacica, dve majicice, pidzamica, jos jedna majicica, trenercica, helanke, majicica sa dugim rukavima, ma ipak jos jedna majicica za spavanje, pantalonice, carapice, kupka, sampon, dva dezodoransa, parfem, mini dezodorans u stiku, pasta za zube, cetkica za zube, neka intimna ne-znam-ni-ja-za-sta kupka, kremica, dnevna kremica, nocna kremica, kremica za ruke, mleko za telo...

ON: cetkica za zube.

Naziv od milja za mito. Najbolji drug svakog opštinskog, republičkog, carinskog, ama bilo kog državnog službenika & funkcionera.

Posle upaljaca, najkradenija stvar na svetu. Kradja hemijske olovke je toliko uobicajena i ustaljena radnja da se izvodi potpuno nesvesno (neki kazu i nevoljno, ali ja tim kradljivcima hemijski ne verujem cak ni kad dokazuju Pitagorinu teoremu), na Vase oci ce Vas najbolji prijatelj pokusati da Vam ukrade hemijsku koju Vam je poklonio otac za diplomski/prijatelj iz Amerike/uspomenu iz Prcnja. Sacuvati svoju hemijsku teze je 8,74 puta nego ziveti od prosecne plate u Srbiji.