Onaj koji se češlja maramicom.

Особа која тражи особу од двадесетак година са бар четрдесет година искуства.

U najgorem slučaju imate bar dva para i obično stoje na dnu fijoke ili negde pozadi da se, daleko bilo, ne bi pomešale sa ovim svakodnevnim, izanđalim, iz kojih vise končići i landaraju lastiši.

Nezavisno od toga da li ste ih kupili za “zlu ne trebalo” ili za “valjda će i meni nešto lepo da se desi”, znate da se nećete obrukati.

Osoba koja ujutru ne ustaje već se воздиже.

Kupuje se na trafici, ali nisu novine.

Најчешће изговорена лаж на првом састанку.

Било је колевка Срба, а онда су Срби проходали.

Veoma retka knjiga koju poseduju samo najbolji fudbalski klubovi na svetu i ljubomorno je čuvaju. Naši klubovi nikako da se domognu bar kopije ili sažetog izdanja iste.

Glavna faca na birou za zapošljavanje.

Racku lupaš onda kada nisi uspeo da lupiš recku.

Ironičan način da nekome stavimo do znanja da previše sere.

Изузетно зајебано порекло са нотом мистике.

Kad Crnogorac ne prođe fudbalske testove u Partizanu ili Zvezdi, pa se vrati u podgoričku Budućnost.

Пребило курцу ребра; "Отрсити се од посла"; Дојајно; Урадити све до краја, ал у мочуги.

За разлику од израза - јебало кеву, што значи разваљује, дало лекцију, итд. Јебало мајку је иронично и све супротно...

Ustanova koja vodi evidenciju ko je od građana Srbije završio fakultet, a ko srednju školu. Ujedno pomaže školskim drugovima da se sretnu i posle 30ak godina.

Конкретан предлог кад већ схватите да сте обоје сингл.

Реченица коју изговараш кад напокон увидиш прави разлог нечијег пренемагања, односно узрок нечијег мушења.

Biljka koja najbolje uspeva pored ogledala.

Једина акција која преостаје у одређеном српском дијалогу, у случају жестоке психичке јебачине.
Јел'-ти-то-мене-јебеш? лепо упаковано, са културом. Па, чекај позу да променим, бар да ми удобно буде док ми пенетрираш по психи.

Круна каријере сваког академског радника, његова лична Библија, врхунац његовог знања који осликава вишегодишњи рад и труд. Истовремено представља његов лични допринос томе да га све колеге и хиљаде студената замрзе за сва времена.

Суштина је у томе да редовни професор, који је прошао сва могућа и немогућа усавршавања, тренигне и стручне семинаре у једном тренутку доноси одлуку да напише сопствени уџбеник, уместо да преведе страни или настави да користи уџбеник одавно преминулог колеге.

Тим уџбеником планира да ућутка све завидне колеге које причају да је средио докторат преко странке, да натера распуштену студентарију да изговара његово цењено име са дужним страхопоштовањем, да наведе бившу жену да исече вене јер га је оставила и оптужила да је способан једино да паламуди о тој старој књизи коју зна напамет.

О његовом уџбенику има годинама да се распреда у свим академским круговима. Не може он да напише обичну књижицу од 200-300 страна, као што је то урадио његов колега који предаје на факултету у Косовској Митровици. Ипак је он велики дрмр, експерт у својој области, гостујући професор на више страних универзитета - све то мора да буде кристално јасно када се отворе корице.

Уџбеник мора бити толико добар да се због њега посвађа на крв и на нож са завидном колегиницом са предмета која пак тврди да је њено штиво квалитетније и лакше за интерпретацију. Због тог уџбеника ће јој ударити шамар на сред колегијума, пред свима обрисати дупе сликовницом коју она назива својим делом и одлучно одбити да је појебе када му то следећи пут затражи. Нетрпељивост ће пренети и на децу којима ће забранити да икада проговоре реч са њеном децом. Његово дело је тога вредно!

Будући да нема услове да измисли рупу на саксији и открије нешто ново, преостаје му једино увођење терминологије коју још нико није употребио и невероватних метафора које му падају на ум у тренуцима највеће инспирације.

Тешко јесте али уџбеник мора имати исту особину коју аутор проналази у себи - врхунску ненадјебивост.