Skotrlja mu se,
Vugla sasvim nebitna.
Vriska laloška.

Zakmeča žamor:
Himmlische, dein Heiligtum!
Najzad odluka…

Seča linkova.
Arigato, profe bato,
Više ne pušiš?

- Apstinencija.
Sajonara, mejmuni!
Čitajte knjige.

Prestižno mesto čak iako si familija ili trener.
Ali ako nisi, onda dokonoj publici i novinarima popunjeno mesto golica pažnju i lik lagano stiče titulu "misteriozne ličnosti".

dodji,ker,mali ker

Био сам тад студент, тек уписао факултет. Прва генерација студената у мојој фамилији, није мала ствар. Још већа ствар била у то време да се из ужичког планинског села студира у Крагујевцу. Требало је пара, рођени, а ми их нисмо имали!

Нашао сам добру собу, код фине газдарице, баба Милке, мада је најбитније било да је била јефтина. Горе, одмах поред Палигорића, чувене градске кафане.

Кад сам први дан прошао поред Палигорића, замирисали ћевапи. Сваки сам састојак осетио, мајку му. И месо, и лук, и зачине, и ћумур на ком су се пекли... Како бих смазао двадесет, мислио сам се. Ал није се имало, често сам и у најосновнијем оскудевао, а и морао сам да учим, ни за дружење нисам имао времена.

Прошла прва година, ја најбољи у генерацији. Шта ћу, једини ми бег од беде био да учим. Добио и стипендију, ал и то мршаво, а морао и кући да помогнем, они су још мање имали. Била и једна Сања што ми се свидела, ал нисам смео да је питам, јер сам знао да нисам имао два или три сата дневно за девојку. И сваки пут кад прођем поред Палигорића, осетим онај мирис ћевапа, и зарекао сам се да ћу од прве плате да поједем тиx двадесет ћевапа.

Завршио пре рока као студент генерације. Одмах ме узели за асистента. Леп посао, мислим се. Плаћају те фино да учиш, то ми ишло од руке, буде и по која студенткиња... Милина! Брзо стигла и прва плата и, како сам је подигао са благајне, запутио сам се право у Палигорић.

Успут сам замишљао како ћу коначно да утолим глад, размишљао о салатама, кајмаку, како ми се мекани ћевапи топе у устима. А све то не иде без пива, разуме се. Сео и наручио све редно. Појео их.

Ништа. Ко да сам било шта друго у уста ставио. Пробао и сутрадан. Ништа. Више ми нису ни мирисали толико лепо кад сам пролазио поред Палигорића.

Постао сам и професор. Имам довољно за породицу, моје маторе, за друштво... Од тад не знам колико сам ћевапа појео, а још имам неки свраб у грлу, као неку глад, за оних двадесет ћевапа кад сам становао код баба Милке.

И онда сам схватио да је та глад могла да се засити само тад. Као што студенткиње од двадесетак и више година сада не могу да ми надокнаде ону Сању коју никад нисам позвао да изађемо јер сам знао да би ми то одузело времена.

Све у своје време, рођени. Све у своје време...

Само да ми је да овај свраб из грла некако оде...

Klabingov mlađi brat koji je mučenik takođe prošao trnovit put da ga prihvate u novoj sredini poznatoj po nepovevenju ka strancima.
Ali, eto, odomaćio se i sad se često može čuti za njega u kulinarskim emisijama od strane uber urbanih kuvar/vditelja. Takođe čest je posetilac sintaksi rečenice kao sleng gost iznenađenja sa varijabilnim značenjem.
Neretko ga laici pomešaju sa šlagom, stricem iz namačke, ali veruje se da je iskrena greška u pitanju.

Još jedna u nizu jezičkih genijalnosti, naše najplodonosnije spisateljice Marijane Mateus, koja je sigurno nastala dok je bila u voluminiziranom stanju, u kom ona uglavnom i piše svoja najveća remek dela.
Jezik supermarketa je, po imenu se da zaključiti, jedan poseban jezik koji se koristi u supermarketu, gde se samo zove prosto i jednostavno jezik, ali kada se koristi izvan te institucije, da bi se bilo šta opisalo, postaje jezik supermarketa.
Naravno, to sada i ne zvuči tako genijalno na prvi pogled, ali Marijanina genijalnost se sasoji u tome, što je prvo prepoznala postojanje tog jezika, a zatim ga uspešno implementirala u svoje knjige i napravila od njega pravi hit među svim ljudima koji su ponosni da sebe nazivaju jednim prostim imenom, decxko.

Просечна српска кућа у којој муж (обавезно газда, апсолутиста, деспот у породици) злоставља своју жену физички тако што је с времена на време макља кад је непослушна или је приморава на сношај (сви наравно знамо да је силовање у браку не само легално, већ и друштвено прихватљиво, тј. ако моја жена потпише тај папир код матичара, подразумева се да је сагласна да ми буде потпуни роб и не сме да се буни ако није хоћна, а ја у терању, нити њени ћале и кева смеју да се буне -- ја сам газда, има да јебем кад ми се пријебе), као и психички, рецимо претњама да ће јој пребројати ребра уколико се занесе и купи погрешну пршуту. Таман посла да се пожали некоме о томе, то би било уједање руке која је храни, а храни је из љубави. Наиме, сваки муж који разваљује жену од батина ради то све из љубави, посвећује томе труд и време, залагање које ниједној другој жени не би посветио. Жена, наравно, зна да је то из љубави и то јако цени, па су овакви бракови преподешени на дуговечност, златне и дијамантске свадбе. Муж зна шта је рецепт за дуговечност, а нема те жене која не разуме један добар шамар. Или два. Васпитна.

У несигурној кући се неретко узгајају и плодови ове љубави -- деца. Тата воли да виче на маму и да је бије пред децом, стављајући деци до знања да тако треба; уколико си мушко дете, не смеш ни случајно да будеш рибизла и педерко, па да разговором тежиш да пребродиш проблем у браку, или, недајбоже, да опереш судове кад је жена уморна, јер умор не би смео да буде у вокабулару жене. Тата воли с времена на време и децу да пропусти кроз шаке, што је, наравно, неопходно, јер и птице на грани знају да је батина из раја изашла, те да је песничење једини језик који деца разумеју. Дете треба, по потреби, убити од батина док не укапира шта сме, а шта не сме да ради. И таман посла да се неко ту нешто меша, типа комшије и социјалне службе, за дете је најбоље да расте у здравој породици, а здрава је породица она у којој су родитељи биолошки родитељи, они најбоље знају шта је добро за дете, какво црно усвајање и одузимање старатељства, какве пичке материне, то је за антисрпске педере из Западне Европе који су измислили сигурну кућу, парагон извитопереног система вредности.

Najubitačnija rečenica iz stila muvanja, prilaženja devojkama i uopšte komunikacije između batica koji umeju da pričaju specifični jezik supermarketa.

Rečenicu je nakon nekoliko dana u voluminiziranom stanju izmislila doajenka srpske pisane reči Marijana Kostić Mateus i prvi put je iskoristila u svojoj čuvenoj knjizi Anoaž, za koju je dobila duplu Noblicinu nagradu za književnost.

Izraz uglavnom koriste matori, prosedi, na Tadićku podšišani, flafičasti, korporativni menadžeri kada spopadaju berli ligl devojčice, dobacujući im ovu ubitačnu rečenicu iz fićka u kom stalno bleje na pauzi.

Poznati metalika bend iz centralne Srbije koji je pored klasičnih metalika instrumenata kao što su gitara i motorna testera, uveo još par karakterističnih instrumenata za svoje podneblje, a to su frula, dvojnica i harmonika.

Samom tom fuzijom instrumenata stvoren je jedan poseban zvuk uz koju se metalike vesele tako što na groblju okrenu krst naopačke i prospu krv po spomeniku, sve vreme igrajući kolo, dok kolovođa umesto neke krpe il' salvete vrti mrtvu mačku držeći je za rep.

Nakon tog krvavog pira, bodu se alkoholom direktno u venu slušajući remikse EKV-a i Blagodeth-a unazad.

Два највећа зла за Србе после вампира и промаје. Ова два народа нас јебу још од давнина (Американац је крив још док није ни постојао) и у томе ни данас не оклевају.

Још за време насељавања на Балкан, Срби су побегли од Американца и Швабе из Беле Србије, јер су нам били близу, и тада су дошли у Црну Србију (само нису знали како се зова ова где су дошли, данас знају). Кроз историју, до данас, Американац и Шваба су били главни организатори систематског саботирања Срба. Они су нам се приближавали кроз историју, јер су се плашили да се Срби случајно не сложе.

Сваку новотарију штетну по Србе, измислили су Американац и Шваба. То што ти мислиш да је нешто измислио Енглез или Швеђанин није тачно, то су подметнули масони да људи мисле да нису Американац и Шваба. Али ми знамо. Ми смо научили да препознамо кад су нешто Американац и Шваба направили и од тога се држимо подаље.

Наравно, и поред свег зла, ту је настао и порок. Кола, пре свега. Опште је познато да је најбољи ауто онај који Шваба направи (Американац ту заостаје, барем по мерилу Срба). То можда изгледа лицемерно, да говоримо како су они наши највећи злотвори а онда да узимамо њихову технологију. Заправо, ми намерно узимамо њихово да бисмо се приближили непријатељу, да бисмо користили њихово оружје. Штавише, посебни агенти Србије (познати као гастарбајтери) одлазе да живе међу Швабом да би научили његове обичаје и сазнали њихове тајне, доћи до њих изнутра. После долазе у своју отаџбину да приповедају шта то има Шваба.

Американац и Шваба су измислили масоне, наркомане, гејеве (homo sapiens homo - homo germanum et americanum; слично нашем буљашу homo sapiens homo - homo serbicus), Ватикан, металике...

Мисли се на старе певаче, свакако, ово ново није музика.

10. година - матори га дали на хармонику, ваљаће му да зна неки инструмент у друштву
11. година - види се да је мали таленат за музику
14. година - видео да није за школу, батаљује то и почиње да се креће по кафанама. Када музика прави паузу, он моли да нешто одсвира. Дају му, није проблем, и они су тако почели. Сви виде да мали разбија и да је пред њим каријера. Почиње да пије.
17. година - курва из кафане коју је до тада доживљавао као светицу слама му срце и одлази са камионџијом. Јавља му се материјал за прву песму. Од разочарања пије више него што би требало.
18. година - пише прву песму која одмах постаје хит и улази у уши људима где год да је отпева. Срећа му се осмехнула, јер је баш у његову кафану ушао Раде из ПГП - а, и то баш у тренутку кад је овај отпевао своју песму. Потписује први уговор.
21. година - већ има пар песама које се врте по радију. Крећу и прве турнеје са другим звездама у успону. Јебава певаљке и квалитетне рибе, нема више Циганки из кафана и курви, али се и даље сећа оне прве, макар као инспирације.
26. година - организује самосталне концерте у домовима културе, које увек напуни до последњег места. Јебе шта стигне, све квалитет.
34. година - Организује концерте само у великим просторима и малим стадионима. Пиће већ почиње да му представља озбиљан проблем. Ожењен је и има децу, али и даље јебава све шта стигне.
40. година - Јетра му је пропала, менаџери полако почињу да траже друге, јер је постао нестабилан. Као ноторни алкохоличар, касни на концерте или долази пијан, отказује наступе и вуче се по новинама са свакаквим курветинама, што лоше утиче на његов имиџ код публике. Више не гледа шта јебава, само да увече није сам.
50. година - Умире од цирозе јетре, рака плућа или срчаног удара. На сахрану му долази пола СФРЈ, сахрањен у Алеји великана. Сви памте његове песме, сви заборављају његов живот. Жена наслеђује огромне паре од ауторских права, па му и она прашта то што су је годинама сви гледали као паћеницу.

Шта је, морала Јуровизија у Швецку доде па да чујеш за њу, а?
Наш ти да сам ја тамо боравио? Дабоме да не знаш!
Павијан покојни се закачи с ликом неким, разумеш, и онда морали да палимо. И де ћемо, Киза покојни имо неку шему за Швецку, узми сошку и пали из Југе.

И стигли ти ми тамо.

Земља ко земља, ал одма ме сморили они бледуњави педерчићи и оне ружне женетине. Причају шатро да се тамо добро живи, као нађеш шљаку чим запалиш и те форе. Лажу бре! Петнес дана ми тражили шљаку, неће Снус те запосли ако чује одакле си, разумеш? Јонда се Киза снађе за неки ноћни клуб, убаци нас тамо као секјурити. Ма није било проблема, оно све фин народ. И оне се швецке жене ложиле на нас, разумеш, ал ко у то думочи! Нашо ја једну нашу, Босанка, разумеш, и код ње се увалио на гајбу.
Него ми гледамо: Што ми бре да радимо за њих? И кренемо ми полако заштиту да им уводимо, разумеш, као добар дан, добар дан, не праве они проблем. И држали брзо цео крај један у Гетеборгу, ма нико проблем да направи. А кинтаааа, само капље!
Ту ја ову моју Босанку откачим, бежи реко, крај и те форе, она полудела! И одем у хотел са једном Кубанком азиланткињом да живим, та је била мрак! Кад неам шљаку око заштите, само са њом цео дан и ноћ, разумеш?
И било нам добро, живели ко бубрег у лоју, нема ко да нам смета, ми се ту повезали и са Ђомлом што држо остатак града, ма мица тракалица бре, разумеш!

Ал дођу пубови једно јутро по мене у хотел. Лупају они, ја не отварам, развалили врата, мене одма на патос, разумеш, ја њима "Шта је, пандурчине, мора вас десет на једног Оловку!" И приведу они мене, фина им и милиција била, да не веруеш, господа бре! Не ко ови наши клошари да те одвале од батина! Јок, дају ти цигаре, кафу, узму ти изјаву фино, испитују, ал све културишка, па дал ти треба адвокат и те форе. Ја гледам, неверуем, разумеш! Питају дал си ти рекетиро Јевреја маторог, па Бјорна, разумеш, ја све као нисам, немате доказе, ал ме задржали у мардељу.
Одма сутра на суд, ја као нисам и нисам, и мој адвокат немате доказе, ал они доведу сведока, кад оно - ко је сведок? Гледам и неверуем! Она Босанка што сам јој дао педалу кацам дошо до пара! Решило женско да ме сарани!
Ал адвокат мој био добар, све је пита има ли она доказе, па дал је љута на мене, и то, и извуко се ја. Ал нису ни они блесави, видели Снуси колко су два и два, разумеш, и истерали ме из Швецке на десет година јер сам био онај... Илегалац!

Вратио се онда овде, разумеш, пун пара од шљаке, свако вече на сплавове, народњаци, лудило! Него прође и то, ал ајд сад...

Ал добро сам ја и прошо, разумеш! Ови Киза и Павијан што остали тамо, неки дошли што почели да раде и бело, почистили целу екипу за петнес дана! Ја ту мало шљако, после пао, сад животарим помало, шљакам на ситно, није лоше, живи се, разумеш!

Швецка... Е, слепци једни! Ви то само на телевизији можете да видите!

Подстрекачи рађања, развоја и битисања болесних умова. Клице перверзија, порока и различитих психоза. Нико у њих не сумња. Наизглед безазлени, весели текстови уз које деца плешу и које радосно певају. Али...

Izuzetno pažljivo, po za sada nepoznatim standardima, birana grupa tinejdžera koja bi trebalo da predstavi kako izgleda život jednog prosečnog srpskog klinca, kao i njegovu radost kada se sretne sa dotičnim proizvodom. Međutim.

Ni traga od toga. Reklame su kopirane direkt iz Amerike, ne same lokacije, jer nisu snimane na Menhetnu ili u srcu Londona, nego su stvarno snimane kod nas, ali tu sve što je realno prestaje, a pojavljuju se čudno čupavi klinci obučeni u neke dukseve na kružiće i razne gluposti, gomila skejtera iako klinca na skejtu nisam vid’o cirka deset godina, Džastinbiberoliki klinci sa istom onom devojačkom frizurom i plačipičkastom facom, kakvi ne bi opstali ni trideset sekundi u prosečnom odeljenju sedmog razreda u našoj zemlji i na kraju je sve to začinjenom nekim malim crnčićem, koji ne vozi skejt, ali ga uvek zagrli neka klinkica koje sve, uzgred budi rečeno, izgledaju potpuno normalno, osim što ih nalaze sa nekim najnevinijim seks-ću-imati-samo-sa-drugaricom-i-to-u-četrdesetoj facama.

Naravno, ovaj tip reklama ne bi bio potpun bez nekog tehničkog dostignuća koje je trenutno u trendu i njime se slikaju, uvek perfektno, ludo, flafičasto namešteni kada onaj koji slika i deluje totalno gej, škljocne.

Smoki je smoki i ješću ga kakva god da je reklama, jer zakiva kol’ko je dobar, a vi što pravite čokoladice potrudite se da te čokoladice budu malo ukusnije i uložite kintu na tu stranu, a ne na ove baršunaste reklame o nekoj nepostojećoj generaciji Emo-gej klinaca u Srbiji jer kao i kod piva, ako vam je proizvod sranje džaba vam reklama.

Он је дете града.
Он има осећај за уметност, нарочито авангардну и урбану. Он носи арафатку, и то не само зато што је модерна, него зато што нешто значи. Он носи СМБ кепи, јер се слаже уз арафатку и такође нешто значи. Он носи и браду, јер и то нешто значи. Он свира. Он не мора да свира, али воли фјужн.
Пада у космополитски севдах уз Депеш Мод. Србија му је мала, али му је Београд велеград.
Он је неконформиста у границама укуса. Он је тако изнад свега. Он разбарушује косу тако да му шишке строго и усклађено, али необавезно, падају до обрва.
Он тера косу на урбано.

Obicno se cuje od starije populacije (dede , babe , pradede , prababe i td.) .
Tim izrazom zele da naglase kako se pre 40-50 godina neke stvari nisu radili , i nisu se smele raditi . Ali , u nekim slucajevima ne zele ni da prihvate savremene uredjaje , poput kompjutera , mobilnih telefona i slicno .

Čudovište koje se u jednoj od epizoda serije Noćni Čuvari Plaže ganja sa Mičom Bjukenonom po mračnim ulicama Los Anđelesa, usput se hraneći lokalnim tinejdžerima. Ostalo je nerazjašnjeno da li je zver stigla na Zapadnu Obalu putujući ekonomskom klasom preko Londona i Njujorka ili zapravo potiče sa nekog kalifornijskog brda koje nosi isto ime kao i bivša država.

Rasprava koja nastaje kada pozicija tvrdi da je pita sa sirom ustvari burek sa sirom, a opozicija tvrdi da je pita sa sirom obična pita sirnica, a burek je samo pita sa mesom i ništa drugo.

Групе напорних сероња тек изашлих са инструктаже код Јеховиних сведока који ће ти прићи на улици, смарати те пола сата ако им допустиш, увалити сто штампаних кураца који се плаћају, сузним очима описивати муке које кућни мишеви преживљавају не би ли преживели у твом стану и отићи тек ако обећаш да ћеш доћи у суботу испред Владе обучен у зелену салату и са венцем младих ротквица око врата где ћеш се са својим новим другарима затворити у кавезе седамдес са четрес сантима и тако демонстрирати против гажења мрава по улицама.