Skotrlja mu se,
Vugla sasvim nebitna.
Vriska laloška.
Zakmeča žamor:
Himmlische, dein Heiligtum!
Najzad odluka…
Seča linkova.
Arigato, profe bato,
Više ne pušiš?
- Apstinencija.
Sajonara, mejmuni!
Čitajte knjige.
PF23
Rečnik / autori
WE
wellthatisgr8
na Vukajliji od februar 2012.viđen pre 9 dana
0 definicija0 odabranih0 poena
Prestižno mesto čak iako si familija ili trener.
Ali ako nisi, onda dokonoj publici i novinarima popunjeno mesto golica pažnju i lik lagano stiče titulu "misteriozne ličnosti".
Uslov za misterioznu ličnost :
- (stalno mesto u loži): gospođa koja može da čuva male Đokoviće ali ne i da zapadne za oko Noletu. Mora da ima minimum dva doktorata iz pedagogije ili psihologije i da zna svetske jezike;
- (rezervno mesto): frik koji se razume u sve medicine ali preferira šamanizam, okultizam i nutricionističke marifetluke.
dodji,ker,mali ker
Bio sam tad student, tek upisao fakultet. Prva generacija studenata u mojoj familiji, nije mala stvar. Još veća stvar bila u to vreme da se iz užičkog planinskog sela studira u Kragujevcu. Trebalo je para, rođeni, a mi ih nismo imali!
Našao sam dobru sobu, kod fine gazdarice, baba Milke, mada je najbitnije bilo da je bila jeftina. Gore, odmah pored Paligorića, čuvene gradske kafane.
Kad sam prvi dan prošao pored Paligorića, zamirisali ćevapi. Svaki sam sastojak osetio, majku mu. I meso, i luk, i začine, i ćumur na kom su se pekli... Kako bih smazao dvadeset, mislio sam se. Al nije se imalo, često sam i u najosnovnijem oskudevao, a i morao sam da učim, ni za druženje nisam imao vremena.
Prošla prva godina, ja najbolji u generaciji. Šta ću, jedini mi beg od bede bio da učim. Dobio i stipendiju, al i to mršavo, a morao i kući da pomognem, oni su još manje imali. Bila i jedna Sanja što mi se svidela, al nisam smeo da je pitam, jer sam znao da nisam imao dva ili tri sata dnevno za devojku. I svaki put kad prođem pored Paligorića, osetim onaj miris ćevapa, i zarekao sam se da ću od prve plate da pojedem tix dvadeset ćevapa.
Završio pre roka kao student generacije. Odmah me uzeli za asistenta. Lep posao, mislim se. Plaćaju te fino da učiš, to mi išlo od ruke, bude i po koja studentkinja... Milina! Brzo stigla i prva plata i, kako sam je podigao sa blagajne, zaputio sam se pravo u Paligorić.
Usput sam zamišljao kako ću konačno da utolim glad, razmišljao o salatama, kajmaku, kako mi se mekani ćevapi tope u ustima. A sve to ne ide bez piva, razume se. Seo i naručio sve redno. Pojeo ih.
Ništa. Ko da sam bilo šta drugo u usta stavio. Probao i sutradan. Ništa. Više mi nisu ni mirisali toliko lepo kad sam prolazio pored Paligorića.
Postao sam i profesor. Imam dovoljno za porodicu, moje matore, za društvo... Od tad ne znam koliko sam ćevapa pojeo, a još imam neki svrab u grlu, kao neku glad, za onih dvadeset ćevapa kad sam stanovao kod baba Milke.
I onda sam shvatio da je ta glad mogla da se zasiti samo tad. Kao što studentkinje od dvadesetak i više godina sada ne mogu da mi nadoknade onu Sanju koju nikad nisam pozvao da izađemo jer sam znao da bi mi to oduzelo vremena.
Sve u svoje vreme, rođeni. Sve u svoje vreme...
Samo da mi je da ovaj svrab iz grla nekako ode...
Klabingov mlađi brat koji je mučenik takođe prošao trnovit put da ga prihvate u novoj sredini poznatoj po nepovevenju ka strancima.
Ali, eto, odomaćio se i sad se često može čuti za njega u kulinarskim emisijama od strane uber urbanih kuvar/vditelja. Takođe čest je posetilac sintaksi rečenice kao sleng gost iznenađenja sa varijabilnim značenjem.
Neretko ga laici pomešaju sa šlagom, stricem iz namačke, ali veruje se da je iskrena greška u pitanju.
- Dobar dan, izvolite.
- Ćao, možeee... Parče pice, pomfrit, kokiška i sladoled.
- Toping na picu?
- Kečap?
- Toping na pomfrit?
- Kečap.
- Toping na sladoled?
- Šta?!
- Imate širok izbor topinga...
- Ae daj te mrvice i to tečno sa ukusom jagode.
- I koka kola...
- Oćeš i na nju da mi stavljaš toping? A!? To oćeš!? A da te topingujem malo po faci a? Pola sata mi se tu keziš, znojiš se na tu picu i gledaš me tim kurvinskim očima! ŠTA JE!? ŠTA ME SVI GLEDATE!?
---------------------------------------------------------------------------------
- Koji ti je kurac tebra? Šta se dernjaš, nismo u kraju.
- Hehehe nisam platio!
- Blamiraš me, brate, keve mi blamiraš me...
- Ae ne seri, evo ti sladoled. Imaš i toping... hehehe
Još jedna u nizu jezičkih genijalnosti, naše najplodonosnije spisateljice Marijane Mateus, koja je sigurno nastala dok je bila u voluminiziranom stanju, u kom ona uglavnom i piše svoja najveća remek dela.
Jezik supermarketa je, po imenu se da zaključiti, jedan poseban jezik koji se koristi u supermarketu, gde se samo zove prosto i jednostavno jezik, ali kada se koristi izvan te institucije, da bi se bilo šta opisalo, postaje jezik supermarketa.
Naravno, to sada i ne zvuči tako genijalno na prvi pogled, ali Marijanina genijalnost se sasoji u tome, što je prvo prepoznala postojanje tog jezika, a zatim ga uspešno implementirala u svoje knjige i napravila od njega pravi hit među svim ljudima koji su ponosni da sebe nazivaju jednim prostim imenom, decxko.
- Batice pogledaj ovu klinkicu. Totalno je jestiva a još više hot.
- U odlična je. Daleko je od toga da joj istekne rok trajanja.
- Ma naravno matori da je daleko, ova je tek stigla na rafove.
- Kako bi je rado šopingovao.
- Pa idi je ubaci u korpu matori, zrela je kao jabuka. I ne zaboravi da uzmeš fiskalni.
- Ma mrzi me da čekam na kasi.
- Čekaj malo ne razumem ove naše zadnje dve rečenice i nekako mi nemaju smisla.
- Ma nema veze, bitno je da smo kul i da pričamo jezikom supermarketa a to je sada in.
- I to što kažeš.
Prosečna srpska kuća u kojoj muž (obavezno gazda, apsolutista, despot u porodici) zlostavlja svoju ženu fizički tako što je s vremena na vreme maklja kad je neposlušna ili je primorava na snošaj (svi naravno znamo da je silovanje u braku ne samo legalno, već i društveno prihvatljivo, tj. ako moja žena potpiše taj papir kod matičara, podrazumeva se da je saglasna da mi bude potpuni rob i ne sme da se buni ako nije hoćna, a ja u teranju, niti njeni ćale i keva smeju da se bune -- ja sam gazda, ima da jebem kad mi se prijebe), kao i psihički, recimo pretnjama da će joj prebrojati rebra ukoliko se zanese i kupi pogrešnu pršutu. Taman posla da se požali nekome o tome, to bi bilo ujedanje ruke koja je hrani, a hrani je iz ljubavi. Naime, svaki muž koji razvaljuje ženu od batina radi to sve iz ljubavi, posvećuje tome trud i vreme, zalaganje koje nijednoj drugoj ženi ne bi posvetio. Žena, naravno, zna da je to iz ljubavi i to jako ceni, pa su ovakvi brakovi prepodešeni na dugovečnost, zlatne i dijamantske svadbe. Muž zna šta je recept za dugovečnost, a nema te žene koja ne razume jedan dobar šamar. Ili dva. Vaspitna.
U nesigurnoj kući se neretko uzgajaju i plodovi ove ljubavi -- deca. Tata voli da viče na mamu i da je bije pred decom, stavljajući deci do znanja da tako treba; ukoliko si muško dete, ne smeš ni slučajno da budeš ribizla i pederko, pa da razgovorom težiš da prebrodiš problem u braku, ili, nedajbože, da opereš sudove kad je žena umorna, jer umor ne bi smeo da bude u vokabularu žene. Tata voli s vremena na vreme i decu da propusti kroz šake, što je, naravno, neophodno, jer i ptice na grani znaju da je batina iz raja izašla, te da je pesničenje jedini jezik koji deca razumeju. Dete treba, po potrebi, ubiti od batina dok ne ukapira šta sme, a šta ne sme da radi. I taman posla da se neko tu nešto meša, tipa komšije i socijalne službe, za dete je najbolje da raste u zdravoj porodici, a zdrava je porodica ona u kojoj su roditelji biološki roditelji, oni najbolje znaju šta je dobro za dete, kakvo crno usvajanje i oduzimanje starateljstva, kakve pičke materine, to je za antisrpske pedere iz Zapadne Evrope koji su izmislili sigurnu kuću, paragon izvitoperenog sistema vrednosti.
- Ćerko, šta ti je to na oku?
- Ništa mama, šamarčić mali, nije me baš ubijao.
- Pa, jesi bila zaslužila?
- Ma, jesam...
Najubitačnija rečenica iz stila muvanja, prilaženja devojkama i uopšte komunikacije između batica koji umeju da pričaju specifični jezik supermarketa.
Rečenicu je nakon nekoliko dana u voluminiziranom stanju izmislila doajenka srpske pisane reči Marijana Kostić Mateus i prvi put je iskoristila u svojoj čuvenoj knjizi Anoaž, za koju je dobila duplu Noblicinu nagradu za književnost.
Izraz uglavnom koriste matori, prosedi, na Tadićku podšišani, flafičasti, korporativni menadžeri kada spopadaju berli ligl devojčice, dobacujući im ovu ubitačnu rečenicu iz fićka u kom stalno bleje na pauzi.
- Alo devojčice, totalno si jestiva, a još više hot.
- Ma odjebi bre konju matori.
Poznati metalika bend iz centralne Srbije koji je pored klasičnih metalika instrumenata kao što su gitara i motorna testera, uveo još par karakterističnih instrumenata za svoje podneblje, a to su frula, dvojnica i harmonika.
Samom tom fuzijom instrumenata stvoren je jedan poseban zvuk uz koju se metalike vesele tako što na groblju okrenu krst naopačke i prospu krv po spomeniku, sve vreme igrajući kolo, dok kolovođa umesto neke krpe il' salvete vrti mrtvu mačku držeći je za rep.
Nakon tog krvavog pira, bodu se alkoholom direktno u venu slušajući remikse EKV-a i Blagodeth-a unazad.
- Halo.
- Đole, skinuo sam novu pesmu Blagodeath-a upravo. Celu noć sam je čekao.
- Ne seri. kakva je?
- Brate, uf. Prvo se čuje motorna testera kako zavija, a onda se čuje glas Milana Mladenovića, ali kao iz groba "Mi čekamo na tvoj znaaaaaak". Onda se čuje zvuk zgažene neke životinje i pevač Blagodeath-a počinje da peva grubim glasom "Ovaj krst sam slomio, ovaj krst sam okrenuoooo". Da ne veruješ. Potom kreće zajedno gitara i harmonika tr-tr-tr-tr-tr-trtr tr-tr-tr-tr-tr-tr-trtr trrrrrrrrrrr. I sve zajedno kreće, bubanj, frula, bas, ma sve.
- Au, odmah mi prebacuj to. ODMAH!
- A kad pustiš unazad pesmu čuje se "Ubi majku svoju, ubi majku svoju, ubi majku svoju..."
- ODMAH!
- Idemo na groblje večeras. Nemoj da pereš kosu i ponesi špric, iglu i šljivu neku. Ja ću zvati ostale i nosim muziku. Ubiću i kevinu mačku.
- BLAGODEAAAAAAAATH!
Dva najveća zla za Srbe posle vampira i promaje. Ova dva naroda nas jebu još od davnina (Amerikanac je kriv još dok nije ni postojao) i u tome ni danas ne oklevaju.
Još za vreme naseljavanja na Balkan, Srbi su pobegli od Amerikanca i Švabe iz Bele Srbije, jer su nam bili blizu, i tada su došli u Crnu Srbiju (samo nisu znali kako se zova ova gde su došli, danas znaju). Kroz istoriju, do danas, Amerikanac i Švaba su bili glavni organizatori sistematskog sabotiranja Srba. Oni su nam se približavali kroz istoriju, jer su se plašili da se Srbi slučajno ne slože.
Svaku novotariju štetnu po Srbe, izmislili su Amerikanac i Švaba. To što ti misliš da je nešto izmislio Englez ili Šveđanin nije tačno, to su podmetnuli masoni da ljudi misle da nisu Amerikanac i Švaba. Ali mi znamo. Mi smo naučili da prepoznamo kad su nešto Amerikanac i Švaba napravili i od toga se držimo podalje.
Naravno, i pored sveg zla, tu je nastao i porok. Kola, pre svega. Opšte je poznato da je najbolji auto onaj koji Švaba napravi (Amerikanac tu zaostaje, barem po merilu Srba). To možda izgleda licemerno, da govorimo kako su oni naši najveći zlotvori a onda da uzimamo njihovu tehnologiju. Zapravo, mi namerno uzimamo njihovo da bismo se približili neprijatelju, da bismo koristili njihovo oružje. Štaviše, posebni agenti Srbije (poznati kao gastarbajteri) odlaze da žive među Švabom da bi naučili njegove običaje i saznali njihove tajne, doći do njih iznutra. Posle dolaze u svoju otadžbinu da pripovedaju šta to ima Švaba.
Amerikanac i Švaba su izmislili masone, narkomane, gejeve (homo sapiens homo - homo germanum et americanum; slično našem buljašu homo sapiens homo - homo serbicus), Vatikan, metalike...
-Eee moj, sine. Ne znaš ti šta je to država. Kad je bio Tito, to je bila prava stvar, a ne ova pizdarija sada... Država - to je Tito!
-Deda, taj Tito je najveći kreten naših naroda i narodnosti, on nam je i uvalio do balčaka.
-Ćuti, đubre omladinsko, ti znaš šta je Tito bio! Nije Tito kriv. To su nama Amerikanac i Švaba namestili, jebo i' otac nji'ov!
Misli se na stare pevače, svakako, ovo novo nije muzika.
10. godina - matori ga dali na harmoniku, valjaće mu da zna neki instrument u društvu
11. godina - vidi se da je mali talenat za muziku
14. godina - video da nije za školu, bataljuje to i počinje da se kreće po kafanama. Kada muzika pravi pauzu, on moli da nešto odsvira. Daju mu, nije problem, i oni su tako počeli. Svi vide da mali razbija i da je pred njim karijera. Počinje da pije.
17. godina - kurva iz kafane koju je do tada doživljavao kao sveticu slama mu srce i odlazi sa kamiondžijom. Javlja mu se materijal za prvu pesmu. Od razočaranja pije više nego što bi trebalo.
18. godina - piše prvu pesmu koja odmah postaje hit i ulazi u uši ljudima gde god da je otpeva. Sreća mu se osmehnula, jer je baš u njegovu kafanu ušao Rade iz PGP - a, i to baš u trenutku kad je ovaj otpevao svoju pesmu. Potpisuje prvi ugovor.
21. godina - već ima par pesama koje se vrte po radiju. Kreću i prve turneje sa drugim zvezdama u usponu. Jebava pevaljke i kvalitetne ribe, nema više Ciganki iz kafana i kurvi, ali se i dalje seća one prve, makar kao inspiracije.
26. godina - organizuje samostalne koncerte u domovima kulture, koje uvek napuni do poslednjeg mesta. Jebe šta stigne, sve kvalitet.
34. godina - Organizuje koncerte samo u velikim prostorima i malim stadionima. Piće već počinje da mu predstavlja ozbiljan problem. Oženjen je i ima decu, ali i dalje jebava sve šta stigne.
40. godina - Jetra mu je propala, menadžeri polako počinju da traže druge, jer je postao nestabilan. Kao notorni alkoholičar, kasni na koncerte ili dolazi pijan, otkazuje nastupe i vuče se po novinama sa svakakvim kurvetinama, što loše utiče na njegov imidž kod publike. Više ne gleda šta jebava, samo da uveče nije sam.
50. godina - Umire od ciroze jetre, raka pluća ili srčanog udara. Na sahranu mu dolazi pola SFRJ, sahranjen u Aleji velikana. Svi pamte njegove pesme, svi zaboravljaju njegov život. Žena nasleđuje ogromne pare od autorskih prava, pa mu i ona prašta to što su je godinama svi gledali kao paćenicu.
Šta je, morala Jurovizija u Švecku dode pa da čuješ za nju, a?
Naš ti da sam ja tamo boravio? Dabome da ne znaš!
Pavijan pokojni se zakači s likom nekim, razumeš, i onda morali da palimo. I de ćemo, Kiza pokojni imo neku šemu za Švecku, uzmi sošku i pali iz Juge.
I stigli ti mi tamo.
Zemlja ko zemlja, al odma me smorili oni bledunjavi pederčići i one ružne ženetine. Pričaju šatro da se tamo dobro živi, kao nađeš šljaku čim zapališ i te fore. Lažu bre! Petnes dana mi tražili šljaku, neće Snus te zaposli ako čuje odakle si, razumeš? Jonda se Kiza snađe za neki noćni klub, ubaci nas tamo kao sekjuriti. Ma nije bilo problema, ono sve fin narod. I one se švecke žene ložile na nas, razumeš, al ko u to dumoči! Našo ja jednu našu, Bosanka, razumeš, i kod nje se uvalio na gajbu.
Nego mi gledamo: Što mi bre da radimo za njih? I krenemo mi polako zaštitu da im uvodimo, razumeš, kao dobar dan, dobar dan, ne prave oni problem. I držali brzo ceo kraj jedan u Geteborgu, ma niko problem da napravi. A kintaaaa, samo kaplje!
Tu ja ovu moju Bosanku otkačim, beži reko, kraj i te fore, ona poludela! I odem u hotel sa jednom Kubankom azilantkinjom da živim, ta je bila mrak! Kad neam šljaku oko zaštite, samo sa njom ceo dan i noć, razumeš?
I bilo nam dobro, živeli ko bubreg u loju, nema ko da nam smeta, mi se tu povezali i sa Đomlom što držo ostatak grada, ma mica trakalica bre, razumeš!
Al dođu pubovi jedno jutro po mene u hotel. Lupaju oni, ja ne otvaram, razvalili vrata, mene odma na patos, razumeš, ja njima "Šta je, pandurčine, mora vas deset na jednog Olovku!" I privedu oni mene, fina im i milicija bila, da ne verueš, gospoda bre! Ne ko ovi naši klošari da te odvale od batina! Jok, daju ti cigare, kafu, uzmu ti izjavu fino, ispituju, al sve kulturiška, pa dal ti treba advokat i te fore. Ja gledam, neveruem, razumeš! Pitaju dal si ti reketiro Jevreja matorog, pa Bjorna, razumeš, ja sve kao nisam, nemate dokaze, al me zadržali u mardelju.
Odma sutra na sud, ja kao nisam i nisam, i moj advokat nemate dokaze, al oni dovedu svedoka, kad ono - ko je svedok? Gledam i neveruem! Ona Bosanka što sam joj dao pedalu kacam došo do para! Rešilo žensko da me sarani!
Al advokat moj bio dobar, sve je pita ima li ona dokaze, pa dal je ljuta na mene, i to, i izvuko se ja. Al nisu ni oni blesavi, videli Snusi kolko su dva i dva, razumeš, i isterali me iz Švecke na deset godina jer sam bio onaj... Ilegalac!
Vratio se onda ovde, razumeš, pun para od šljake, svako veče na splavove, narodnjaci, ludilo! Nego prođe i to, al ajd sad...
Al dobro sam ja i prošo, razumeš! Ovi Kiza i Pavijan što ostali tamo, neki došli što počeli da rade i belo, počistili celu ekipu za petnes dana! Ja tu malo šljako, posle pao, sad životarim pomalo, šljakam na sitno, nije loše, živi se, razumeš!
Švecka... E, slepci jedni! Vi to samo na televiziji možete da vidite!