O, da, prođe osnovna, prođe srednja škola, a vaš najveći uspjeh u društvu i uopšte životu su petice i žuljevi na guzici od stalnog praćenja časova, dopunskih nastava, učenja kod kuće...
Niste vidjeli ni ž od života, a treba da upišete fakultet, da postanete akademski građani.
Kako pobjeći iz svog tijela i izbrisati prethodne godine života u kojima ste bili praktično biljka u odjeljenju koju niko ne primjećuje, samo se ponekad sjeti da postojite?
Kako pokazati da i vi možete da budete živahni i da budete stoka ponekad?
Lako - upisati fakultet van vašeg grada, van domašaja i kontrole roditelja.
Tu sve počinje.
Nalazite sobu, po mogućnosti u studentskom domu jer ste, jelte, odličan đak, upašćete na budžet. Dobijate cimera ili cimerku i onda kreće ludnica.
Na predavanja se ne ide, jer ste preslušali 12 godina sve moguće profesore i časove koji su održani, ma da, šta će vam to, učićete pred kolokvijum.
Ponašanje vam liči na nešto poput psa koji je pušten s lanca posle jako dugo vremena. On trči po dvorištu, lomi se, udara glavom u drvo, skače po kolima, po stolovima, prevrće stolice, juri sve što se kreće, čak i pčele, on je toliko neiživljen da ima energije nalik na Obeliksa koji je upao u kazan sa čarobnim napitkom.
Osnovnu kulturu ste izgubili, valjda je ostala u busu kada ste onoj baki opsovali sve živo kad je krenula da vas pita da li je pored vas slobodno mjesto.
Bravo, uspjeli ste, sada ste jači za nijansu.
Zašto biste persirali starijim od sebe? Pa to je za štrebere neke tamo, ali vi niste to, vi ste super-uber-kul student, čiji su roditelji daleko.
Uglavnom vaš studentski život se svodi na prvu godinu fakulteta gdje ste kul, faca, vi jebete svojom kuloćom, pijete, lomite, ne dajete ispite, u slučaju da ste žensko postajete kurva koja HOĆE DA UŽIVA U ŽIVOTU što obično znači da spava sa svakim bez obzira na mišljenje drugih uz naravno podrazumijevano alkoholisanje i uzimanje lakih droga.
ALI, veliko ALI, sva kuloća pada u vodu dana kada se polažu računi roditeljima, kada treba pogledati u oči ljudima koji rmbače i rintaju da biste vi rončili danima i da biste pokopali njihov ugled, taj dan dobijate novu kožnu ogrlicu i nov, jači lanac kojim ćete biti vezani dok ne osnujete svoju porodicu, gubite povjerenje kao gazda koji ga gubi kada ga pušteno pašče ujede za ruku.
Bravo, uspjeli ste u životu.
ToChAk94
Holesterol u najfinijem obliku
Postupak koji obavlja skoro svaka devojka kada se vrati iz noćnog provoda i počne skidati šminku.
Ljudi koji vrlo brzo procene odakle ste, kog ste porekla, da li ste Ciganin(beli, samo jedan roditelj, baba ili deda bili Ganci), da li vam je babu jeb'o Turčin ili ste čisti slovenski tip...
- Ćale, pusti Ninu Badrić, lepa pesma.
- Nina...je 'l znaš ti da ona nije Hrvatica, da joj je deda bio Srbin, nego morao da se pokatoliči, da ga ne kolju ustaše... Isto je i sa Dadom Topićem, pa Jadranka Kosor, usta je jebem, deda joj bio četnik...
- Daj, ćale, ne smaraj, samo pusti pesmu.
- Ujka, je 'l će seka opet da povede onog brata što nam nije famil...
- Onog belog Ciganina?
- Otkud ti to da je Cigan?
- Garagan sto od sto. To joj je brat sa očeve strane, naša familija nema ništa sa tim.(zapada u vatru) Ej, bre, po faci ih znam, osećam ih nosem, krv im smrdi na 100 kilometara, bre!
- Striko, menjaj politički marketing, nećeš valjda za Čedu da glasaš?
- Za tog Ciganina neću, još se i drogira, pih, Ciganštura nafiksana.
- Cigan? Nisam primetio.
- Jeste, vidiš mu valjda crte lica.
- Ne, ne znam to da primetim.
- Ja znam, rastao sam sa njima, tad još nisu srali o svojim pravima, crkli da bog da. Je l' znaš da su i Dušan Petrović i Batić Cigani?
- Jebo te, to nisam znao.
- Aha, šabački Cigan, tamo ih ima više nego u Požarevcu.
- Tetka, kako ti se sviđa moj dečko? Lep, obrazovan, vaspitan...
- Odakle je, sine?
- Majka iz Vojvodine, otac iz jednog sela iz Šumadije.
- Neće biti, ćero. Je s' mu videla kolika mu je glavudža, Bosančeros garant!
- Meni je on drugo rekao.
- Srećo tetina, čim ima onakvu čelendru, preko 190 cm i gleda te kao krava u šarena vrata, sigurno da nije poreklom Gedžovan.
- Deko, ovde piše da su nam preci Sloveni bili smeđi i sa plavim očima, što mi nismo takvi?
- Eh, kure dedino, teška vremena bila, baka bila spora, Turčin bio brz i tako...
- Naša baka Stevka?
- Ma ne ona, pička ti materina, da l' ti ja ličim na Turčina!? Pretkinja neka naša, dok još bili Turci, pizda im materina, ali ništa se ti ne sekiraj, mnogi naši odvedeni tamo, pa su karali Turkinje, sve im oči poispadale.
Memoari nekoliko domaćih vođa.
Crnac na velikoj Kju Kluks klan žurci.
Traktor modela IMT539, kod nas poznatiji kao 'Ferguson', u posedu nekog Škota po imenu Dankan kojim on ore po onom kamenju u Škotskoj(jer je Dankan, jelte, škotsaško ime).
- Meklaude, kada ćeš da mi popraviš Džon Dira?
- Mekdonalde odmah pošto završim Dankanovog Fergusona.
- Namučićeš se ti sa tim srpskim đubretom.
- Ma ne pitaj... Mož' viski?
Tako su nekad iskusne pivopije zvali veliko (0.5l) pivo, kada su se pojavila ona mala "pederska 0.33l" piva.
Smrt zapadnim standardima živio stari format pive!
Stoji gariša na šanku:"kelner,alo kelner?"
Izvolite, molim?
Ladno, al gledaj da bude sa dna zamrzivača!
Jel, pivo?
Jel ti mene zajebavaš, reko sam ladno izgorio sam od žege!
Konobar donosi neko malo 0.33 pivo, a Mrkela za šankom ključa, te u neverici urla: Alo,sine pa i veliko mi je malo, STARI FORMAT PIVO, a ne ovo pedersko. STARI FORMAT JESI ME ČUO!
Čovek koji će se ozbiljno smoriti kad bude umro ni od čega.
Svaka osoba koja ima "dva prezimena" ili "dva imena".
-Ajd' zovi onog svog Milića Vukašinovića na basket, zafaliće jedan.
-Misliš na Stefana Nikolu?
-Ma taj, isti kurac.
Kada se toliko napijes,da ortaci moraju da te unesu u kucu.
- Brate,kako je bilo sinoc?
- Ne pitaj me nista,kucna dostava!!!
- Uuuu ti si mu bas jeb'o kevu!!!
Sve što je u srpskom narodu valjalo i bilo čestito, došlo je u boj na Kosovo, i tamo poginulo. Svi oni što su pretekli bili su dezerteri i izdajice na koje se i odnosi kletva Cara Lazara. I te izdajice su nastavile da produžavaju srpsku vrstu i potomci tih izdajica, dezertera, kukavica i poturica smo u neku ruku svi mi. A milijoni koji se nisu rodili, potomci su onih izginulih, "boljih Srba".
Kao takvi - nikakvi, nosimo krst "Lazareve Kletve", te nam narod "slabo rađa", od ruke nam "ništa ne polazi", jer se "rđom" i ne može nešto valjano napraviti. Greh otaca stiže "na naplatu" deci, te nam Kosovo postade i ostade večito "bojno polje", koje sačeka sve nas, potomke prapredaka, izdajnika.
"Ko je Srbin i srpskoga roda,
i od srpske krvi i kolena,
a ne došo na boj na Kosovo,
ne imao od srca poroda,
ni muškoga ni devojačkoga!
Od ruke mu ništa ne rodilo,
rujno vino ni pšenica bela!
Rđom kapo dok mu je kolena!"
Car Lazar, cursing Serbs since 1389.
