Uvod: Plačem, plačeš, sama sam u hodniku, glumim Toni Brexton (ona je bila riba dok je to radila), masnica mi na oku, gledam kroz zamagljen prozor, plačem i dalje sa masnicom na drugom oku, podižem haljinu - masnica mi i na nozi, na sisi mi tetovaža sa tvojim imenom (imam dobre sise), ti si Vuk Kostić, želim te, svarovski luster, ikona plače, rotvajler trči, valjam se po podu.

Zaplet: U pozorištu - ti sa njom, ljuta sam što su za spot izabrali statistkinju lepšu od mene, razbijam masku o zid, staje muzika, trenutak napetosti, slow motion maska se raspada, ja padam sa balkona, čuju se otkucaji srca.

Kulminacija: Nisam pala, premam omču od platine, dolaziš da me tražiš, bežim od tebe kroz šljivike i livade. Teleportovala sam se, opet sam u kući, držim omču, milujem masnicu na nozi i na sisi tetovažu sa imenom tvojim, pevam nešto nepovezano, riba sam. Šalju te u zatvor jer si Vuk Kostić.

Rasplet: Zajebala sam i Sindi Šeldona sad, opet stade muzika, otkucaji srca, sprema se sahrana - a meni srce kuca, došao si na moju sahranu, moram ja da umirem u spotu jer jebiga ti si Vuk Kostić. Držiš je za ruku a ja u sanduku. Opet teleport, ja te držim za ruku ona je u sanduku, nemam masnicu, ona ima tetovažu na sisi. Kraj spota. Otvara oči.

Kompjuteraški sleng. Kada neko ubije tvog neprijatelja umesto tebe, a ti si mu skinuo više od 80% helta. Može se primeniti i na druge stvari. Kad platiš piće a neko drugi ga popije, kad dovedeš ribu kući i kara je tvoj ćale, kad smisliš dobru defku, a tvoj drugar je napiše pre tebe,...

Alternativni izraz za domaću rakiju kako bi se i najokoreliji tradicionalisti uklopili u fensi društvo.

Umakanje dilda u spermu i guranje upičku.

Мистерија над мистеријама за 10-годишњег клинца.

У акционом филму „Разбијач“ са Сталонеом, Веслијем Снајпсом и Сандром Булок, главног јунака Џона Спартана одмрзавају након неколико деценија снежне робије не би ли ухватио помахниталог и изблајханог Блејда. Џон се буди у свету који се потпуно разликује од оног који га је поспремио у замрзивач као да је у питању прасица која ни октобар није дочекала.
У том су свету сви насмејани и весели попут хипика, иако нико живи не дува, јер је мара забрањена. Баш као и алкохол и со. Тамо се ни не љубе. Нити се јебу. И што је најбитније - нема веце папира. Они користе ТРИ ШКОЉКЕ.

Након сваког гледања овог ремек-дела филмске уметности, моју балаву памет мучила је мистерија три шкољке. Данима је клиначка машта безуспешно покушавала да дочара смислену употребу шкољки у одржавању хигијене у области пркна. Та незамисливост терала је након пар дана на дизање руку од овог проблема.

До следећег емитовања...
(сва срећа, па извесна телевизија нема тенденцију вишеструког репризирања)

Сленговски потенцијал крије се у Сталонеовом одбијању да научи како се користе три шкољке и инаџијском коришћењу хартије, упркос подсмеху околине.

Siromašni su.

Žive u novinskom fišeku u septičkoj jami, redovno ih lokalni cigani biju po kvrgama što su dobili od rada u kamenolomu, a noću, umesto da spavaju, oni studiraju. Dva fakulteta. Majku nemaju, a otac im je dobio četri raka i usput naučio kako se komercijalno jauče za pare.

Iz govora najstarijeg sina koji siroto šapuće dok uči osnove elektrotehnike i testeri po jedno deblo za ogrev obema rukama na ledu bos jasno isijava iskonska dobrota i požrtvovanost za mlađu braću i sestre koji su isto odlični đaci a igraju i folklor. Jednostavno, ova jednosobna porodica je van svake diskusije apsolutni sinonim dobrote.

Nikad se oni nisu požalili na pešačenje preko tundri i tajgi, nikad posvađali ispod šupljeg krova, nikad poželeli tuđe, a taman posla odigrali kladionicu. Sa mukom bremenitnom, ali i osmehom, krotko i hrišćanski smerno male krtice grickaju svoj put do kolača društva obilaznicom, preko sažaljenja.

Naravno da te mrze! Naravno da bi ti se najebali majke, šutnuli u prepone, pokupili pare i zlatne zube, spalili te brenerom i hranili se tobom preko zime! Boli ih uvo za čitav svet i proklinju dan kad su se rodili osuđeni da njuškaju za hranom kao mravojedi.

Nema toga u lutkarskoj predstavi za kompjuter i par Najkovih ermakserica, ali ove krvopije su maleni siromašni vulkan koji samo čeka priliku za erupciju, nasmejan i sa otvorenim koferom od violine.

I, znaš šta je najgore? Prolazi im. Jedu te. Jedu te polako dok ne gledaš. A kad se probudiš, osmeh im više nije tako topao, krov im nije šupalj i odmaraju, a ti im testeriš drva za ogrev u pauzi dok gradiš hram Svetog Save i gledaš im u prozor dok ne zatvore roletnu.

Komercijalizacijo bola, i oče i majko.

Radnik zaposlen kod privatnika i nema odgovarajuću stručnu spremu da pobegne odatle, a ima potrebu da po svaku cenu zadrži posao. Vlasnik firme to prepoznaje i koristi ga za sve moguće poslove koji se u firmi pojave. Tako on šije, pije, kroji, broji, plete, mete, kuva, čuva, peva, šara i francuski razgovara. I u međuvremenu završava fakultet vanredno.

Antiotkidans.

Ne, neću da pljujem juga. Dosta bre više, bemmumater. Red je da se kaže i neka lepa reč.

Dobro, možda nije najbolje napravljen. I od kad je napravljen, nije bilo poboljšanja. I možda ga mnogi sa pravom nazivaju kantom,cimentom... I možda mu grejači na zadnjem staklu stvarno služi da ti se ruke ne zalede dok guraš zimi. A ni leti neće da upali svaki put iz prve. I od opreme ima samo rezervni točak. I možda ljudi koji voze juga stvarno idu u raj jer su pakao već prošli...

Ali...

Jedina stvar za koju sam sto posto siguran je da jugo stvarno ima dušu. Jer, svaki jugić je priča za sebe. Ima nešto svoje, nešto posebno. Ima caku pri paljenju. Ima luft u volanu. Ima loš menjač. Ima dobar menjač. Ima menjač. Ima ručnu. Ima neki poseban detalj koji ga čini baš takvim: posebnim. I svi vozači ga pljuju dok ga voze, a onda, kad ode, gledaju ga sa bolom u duši. I sve to zbog toga što i on ima dušu. Jer duše uvek nadju način da se vežu jedna za drugu.

18. rodjendan pičeta iz komšiluka.

Дан једног коцкара предвиђен за слот апарате.

Dešava se u zanosu, kad beba uradi nešto što podseća na radnju iz neke profesije.

Кад бришеш педу једнослојним тоалет папиром.

Nepravilno osunčana osoba. Obično je posledica lošeg solarijuma, nestručne pripreme kože za sunčanje, kojekakvih falš krema za samopotamnjivanje, ili jednostavno loše pigmentacije kože.

Легендарни шпански голман са краја деведесетих (генерација Бутрагења и Мићела), познат код нас највише по томе што му је Пикси дао два ретко лепа гола, али и по симпатичном презимену које је код нас ушло у жаргон (а нешто касније и изашло) за људе са истуреним предњим зубима.

Некако је много лакше било рећи само ЗУБИЗАРЕТА, него оно уобичајено за такве ликове, Љубиша Зец, рецимо...

Situacija koja nastaje kada troje ili više članova porodice grupno koriste isti internet nalog - bilo da je u pitanju FB, e-mail, nalog na Vukajliji ili nešto deseto ... situacija može da preraste u orgije u kojima se ne zna ko koga jebe, samo ako slučajno imaju još neke rođake sa sličnim navikama.

Све популарнија пљуга услед поскупљења цигарета.

Imaš platu oko 35 soma, ćutiš, ne eksponiraš se u javnosti. Doduše tu i tamo ostaviš bakšiš, kupiš razglednicu Zvečanske... I onda ti se Zevs, Jupiter i Krom smiluju i dobiješ povišicu. Baciš brojke na papir, digitron u šake i skapiraš da si postao polu-milioner. Tvom oduševljenju nikad kraja, prebrodiš nemirnu noć, sanjaš da voziš alfu, da kupuješ ribi parfem, da možeš da imaš ribu... Ujutro skineš Djokovićev poster i staviš svoju sliku, ti si sada glavni, bre, on čak ni porez ne plaća. I tako nekoliko dana kupuješ Politiku i davidof umesto Žurnala... A onda kod konja dok čekaš Mawa91<3plazmu se setiš keve kako pakuje kese na kasi, ćaleta koji orezuje šljivik i shvatiš da si u Srbiji i da polu-milioner nije titula.

U bukvalnom smislu reči, jedan od dalekih predaka. Kolokvijalno, lik koji je dovoljno mlad da ne umre, a dovoljno mator da bude Krkobabićev ispisnik. Ustvari, askurđel i nema starosnu granicu, bitno je samo da odskače od sredine u kojoj se nalazi.

А не бити груб, не бити џибератор, бити нежан, а опет мужеван, али да умеш да јој лакираш нокте. Жене. Бића која држе Гинисов рекорд у Рубиковим коцкама.

"Буди мушко" је савет који ћеш чути од другара са балканским менталитетом, који налаже да на туђе проблеме постоје скроз очигледна и једноставна решења. Јако просто, уради то то то и то, шта је проблем сад? Све је то лепо другаре, али терај се у курац.

Негде између колотечине у коју сте упали и посећивања њене родбине у Малчи три пута недељно, осетиш да ти је висуљак у гаћама једина мушкост за коју можеш да се ухватиш. Буквално. Шта сада? "Лупи шаком о сто, маму јој размажену". Хвала другаре али терај се у курац још једаред.

Не смеш нагло мењати став, каква си онда то особа променљивих ставова? Ниси зрео, ниси за њу, ај здраво. Оне форе са мушким ускраћивањем секса, типа, гледај-како-и-мушко-то-уме, елемент изненађења? Ма дај. Никада их нећемо надјачати у психичкој борби, дурењу и причљивости. Не можеш да само пустиш, препуштање случају води у "ај здраво".
Компромис. Чуо си за то негде. Добра ствар, кажу. Она је спремна на то, наравно, али не иде то тако, ти не умеш. Напињеш.

Ако си до сада био Рос из Пријатеља, не можеш преко ноћи постати Чарли Шин.