Tokom devedesetih, čest epilog tuče oko poslednje flaše ulja u prodavnici.

Jedina zakonom zaštićena vrsta koja nije pred istrebljenjem.

Kad vidiš lika ispred dragstora da pije pivo iz čaše.

Vrsta tegobe koju niko ne bi želeo da ima, ali svi bi se od nje lečili.

Kada kažete osobinu nečega, a već je ta osobina rečena oblikom reči, ili se podrazumeva samim izrazom.

Izum koji je izbrisao razliku izmedju japija i šizofreničara...ako je iste ikad i bilo. Sada obe sorte idu ulicom i pričaju sami sa sobom, u nerazumljivim terminima, nervozni i napeti kao da im život zavisi od tog razgovora.

Mahatma Gandi u trenucima opuštanja uz džidžu, okružen cavama, poliven Džekom.

Последњи оутфит гастарбајтера повратника.

Najsmireniji padež srpskog jezika.

Siguran znak da te neko čeka u toplom domu i nada ti se da ćeš brzo doći. Običaj iz starine da se u prozor uveče ostavi jedna sveća da u mračnim planinama povratnik kući vidi tačku svetlosti i da joj se obraduje jer mu pokazuje pravac u kojem treba da hoda.
Dok pružaš korake po hladnoj i zaleđenoj ulici, baciš pogled prema svom prozoru i ugledaš svetlo kako treperi. I na mah se razveseliš unapred se radujući što za koji trenutak nećeš biti sam.

Kutija u koju ubacujemo glasačke listiće na izborima. Kad se otvori iz nje izađu sva zla, a ostane nam samo nada u bolje sutra.

Američko bombardovanje random države.

Aktivnosti koje muž i žena obavljaju kako bi stvorili mogućnost za 3-5 minuta kvalitetne seksualne aktivnosti.

Zrno dobrote koje se najbolje vidi tek kad je mrak najcrnji.

Onih pola sata koliko traje moj prosečan seks što žena kaže da je tri minuta, a realno je barem šest.

Kad ostaneš poslednji nepronađeni u igri žmurke, ali samo zato što te niko ozbiljno nije ni tražio.

Ako si dobro jebao sinoć, piješ u krevetu. Ako nisi - kuvaš.

Opcija koja ti omogućuje da se zajebeš onda kada imaš neki izbor ispred sebe.

Ne seri. Nemoj da se praviš debil možeš takav i da ostaneš. Budi direktan. Biraj. Uzmi ili ostavi.

Pleni neukaljanom jednostavnošću. Poput aure isijava u vidu neke čudne svetlosti i izbija iz ušiju, na muškom telu koje puca od zdravlja. Nije to snaga ni slična onoj koja se stiče u teretani ili korišćenjem raznih stimulativnih sredstava i energetskih pića.
Ovo je ona izvorna, nepatvorena snaga od kajmaka, sira, pršuta i paradajza, snaga od svežeg vazduha i zdravog smeha, od napornog rada i mirnog sna, snaga od nepostojanja nebitnih problema, zavisti i opoganjenih misli, snaga od sirove borbe za opstanak i od pronalaženja sreće i zadovoljstva u malim stvarima. To je istinska snaga uma programiranog da uživa u snegu, da trči po kiši, da skoči u hladnu reku da se rashladi od vreline letnjeg dana, a sve sa osmehom.

Sirovu snagu poseduju samo retki koji još uvek umeju da se raduju životu i rade da bi živeli, a ne žive da bi radili i zaradili.