Sirova snaga
Pleni neukaljanom jednostavnošću. Poput aure isijava u vidu neke čudne svetlosti i izbija iz ušiju, na muškom telu koje puca od zdravlja. Nije to snaga ni slična onoj koja se stiče u teretani ili korišćenjem raznih stimulativnih sredstava i energetskih pića.
Ovo je ona izvorna, nepatvorena snaga od kajmaka, sira, pršuta i paradajza, snaga od svežeg vazduha i zdravog smeha, od napornog rada i mirnog sna, snaga od nepostojanja nebitnih problema, zavisti i opoganjenih misli, snaga od sirove borbe za opstanak i od pronalaženja sreće i zadovoljstva u malim stvarima. To je istinska snaga uma programiranog da uživa u snegu, da trči po kiši, da skoči u hladnu reku da se rashladi od vreline letnjeg dana, a sve sa osmehom.
Sirovu snagu poseduju samo retki koji još uvek umeju da se raduju životu i rade da bi živeli, a ne žive da bi radili i zaradili.
- Izvini, je l’ mogu malo da stojim pored tebe?
- Možeš i da pričaš samnom. Odakle si ti, lepojko? Nisi iz našeg sela, to znam.
- Iz Beograda, došla da obiđem babinu kuću. Samo ti pričaj, ja ću da te gledam i da upijam.
- Ti nisi baš čista?
- Moguće, ali ti jesi. Kad bih mogla samo malo toga da ti ukradem, malo te snage i čistoće …
- Ne lupetaj, nego hoćeš da se valjamo u senu? Vodiću te na potok da beremo kajsije.
- Paaaa ja bih, nego visoke su mi štikle.
- Ma izuj se, a posle ću ja da te nosim. Hoćeš mi dati da ti pipnem grudi?
Sirova snaga obitava u nekom paralelnom univerzumu, jer svi žudimo za njom, a kad prođe pored nas, najčešće je ne primetimo.
