Grupa likova iz grada koja ode na selo gde jedan od njih ima gajbu, pa onda dva dana jurcaju za kokoškama i ostalom živinom u bezuspešnom pokušaju da nešto zakolju i naprave roštilj. Na kraju nedeljom uveče napadnu zamrzivač ko skakavci.

Апсолутна надмоћ оног ко не зна. Пљување по туђој стручности као уникатни српски феномен.

Чињеница. Логичан след догађаја ко кружење материјe у природи.

Otprilike po dve kile komad, ko zec.

Neizostavni segment atmosfere ekskurzijskog autobusa. Nađe se uvek jedan pametan lik čija je keva još pametnija pa mu je napravila sendvičinu sa lepinjom i gurnula unutra 3 barena jaja. Dotični naravno sačeka par dana da aroma krene u smeru mirisa leša pa onda počne da se sladi. Iako mu svi psuju sva kolena familije i prete mu salmonelom, gospodin bez nosa i sa čeličnim stomakom izdrži da pojede pola a pola vrati u ranac da vam zagorča ostatak dana. Dok se budete vraćali kući mamurluk će vam začiniti kako miris iz negovog ranca tako i gasovi iz anusa ovoga kretena.

Posledica prekomernog konzumiranja svih đakonija na nekoj od Srpskih slava, naročito alkohola. Za nekoga koga kome je "slava udarila u glavu" teško se može reći da se njome ponosi. Prije će biti da je teško podnosi. Ali i za to ima lek, rasol od kiselog kupusa.

Израз који се користи да опише особу са менталним способностима двогодишњег детета. Настао од теста интелигенције намењеног ситној дечурлији у којем је потребно одређено геометријско тело провући кроз одговарајући облик (коцку у квадрат, лопту у круг, итд).

Факултет који има улогу неке врсте избегличког кампа, који прима под своје окриље све оне људе који су испушили на пријемном за друге факултете. Са око стотинак студената по години, Технологију чини најшаренија екипа Београдског универзитета. Предњачи група која није упала на фармацију, коју следе етеефовци, мада се могу наћи и људи који су желели да упишу историју уметности, политичке науке и многе друге потпуно невезане факултете. Свима њима је заједничко да ТМФ сматрају успутном станицом у којој ће дати пар испита који ће им се касније признати на жељеном факсу. Ретки су они чија је дугогодишња жеља била да студирају технологију или људи који су дошли из Горњег Гњуришта само да би је уписали, али многима поменути факс брзо прирасте за срце, па одлуче да га заврше.

Један од главних фазона старијих основаца и млађих средњошколаца, савршен за подметање црва сумње у родитеље жртве. Када неко прими позив на телефон потребно је ову реченицу изговорити довољно гласно, како би је особа са друге стране везе чула. Може изазвати болно непријатне разговоре и лекције из живота по жртвином повратку кући. Постоји и блажа верзија са цигаретом, а и поприличан број тежих, али мање реалних, као, на пример, "упао ти хероин у спид".

Сценарио који свим родитељима прође кроз главу при објави њиховог детета да иде на журку која се обавља под окриљем маста којег оним сматрају сумњивим. Нико није упознао човека коме је пиће заиста "зачињено", али зато "колегиница Рада познаје жену која има пријатељицу чијем сину су сипали дрогу у пиће, па је сада у Драјзеровој". Целој овој причи недостаје једна повећа доза рационалности. Прво, дрога је скупа - нико није луд да меће грам којекаквих амфетамина у кока-колу, па да ти наплати то 150 динара. Друго, ништа не гарантује да ће сипана супстанца имати ефекта - апсорбција преко желуца је углавном најслабија, а тамо где је јака, свакако неће изазвати зависност. Треће, недостатак поенте - зашто би дилер ишао суптилном методом, кад може да ти приђе и пита "ош ексере?".

Редован коментар при гледању неке скривене камере или сличне пиздарије која се одиграла ван граница Србије. Смешно је гледати Ремија Гаљарда или оне Канађане из Just for Laughs серијала, али је чињеница да би најебали када би покушали да своју тачку одраде на просечном српском уличном фајтеру. Зато су Пера Ложач и остале овдашње сироме своје фазоне продавали само Циганима и пензионерима.

Придев који се користи да опише предмет футуристичког изгледа, независно од његових употребних квалитета.

Помисао жене која је, иако готово увек неистинита, сасвим довољан разлог да окрене кола на пола пута од жељене дестинације, макар ишла из Суботице за Бар.

Колико год ви учили физику и знали читав СИ систем напамет, то вам неће помоћи да се снађете са ретардираним сленгом данашње омладине, осим ако не ударите против-меру.

Ко год да је рођен у другој половини осамдесетих година, зна колико су „ренџери“ утицали на његов (или, ређе, њен) предпубертетски живот почетком и средином последње деценије двадесетог века. Ма колико је та серија, у суштини, дебилна, пружила нам је силне сате зајебанције како пред телевизором, тако и кроз бројне реконструкције бизарних авантура која је ова екипица својевремено доживљавала. Распоред је био стриктан – пробудиш се у пола осам, одгледаш „ренџере“, попијеш млеко, а до пола девет си напољу, и препричаваш како да замало она говнарка Рита сјебе Џејсона и екипицу. Потом следи рол-плеј, где најјачи клиња у друштву преузима улогу црвеног или зеленог/белог (зависи од серијала) ренџера, а остале улоге се деле међу мање обдареном дечурлијом. Црни је углавном био нека чепуља који је тај положај осигурао редовним додворавањем главном клинцу. Жути је био резервисан, као и у серији, за националне мањине, тако да се знало – ако имаш друга који је Циганин, исти постаје Каиша. Плавог је преузимала највећа пичка у крају, будући да сви знају да Били није ни за курац и да су све кул ствари радили Џејсон и Томи. Ружичасти ренџер било је једино место стриктно чувано за девојчицу. То је, углавном, била она која је прескакала прављења колача од блата, а била редовна на викторијама и главцу. Осим што су нам служили као сценарио за игру, Моћни ренџери су дали израз, „каква је пичка, и Глинени би га пребио“, а и обновили су, захваљујући Томију, заинтересованост омладине за Бору Дугића.

Кад се окупи неко веће друштво проблем увек представља избор музике која ће ићи у позадини. Једни би неку електронику, други мјетал, а трећи опет неку МТВ музикицу. У таквим ситуацијама најбоље је пронаћи компромис у виду музике коју нико не слуша, али која никоме ни не смета. То су, углавном, политички коректни бендови, неутралног звука који се најчешће описује као рок, бендови који нису дотакли ни једну субкултуру, али су остварили неку генералну популарност. Уз њихове песме нико неће кренути да вришти "де ме нађе!" и да се буса у груди, али пар људи увек мумлати себи у браду мелодију из позадине.

Веома зајебана ствар. Тешко је подвући линију која раздваја креативност од гомилу срања. Неувиђањем експресије одређеног дела, можете бити окарактерисани као балван, а опет, придавањем којекаквог значења тамо где исто не постоји, сматраће вас квази-интелектуалним говнаром. Људски ум редовно тражи симболику тамо где је нема, тако да бочица дозодоранса у галеријском окружењу некима може постати "снажан крик феминизма о свеприсутности фалусних симбола у козметичкој индустрији", док ће другима иста бити једноставно - бочица дезодоранса.

Када је потребно додати импакт одређеној изјави, али ситуација то не дозвољава, поједини људи служе се изразима који подсећају на псовке, али они то нису. Спорна реч, која чини круну псовке, у псеудо-псовци се изоставља или се трансформише у бенигније стање.

Реченица која чини педесет одсто комуникације између просечног пубертетлије и његове мајке.

Свако од нас има неког познаника или пријатеља чији се ментални склоп може описати као помало назадан. Поменута особа својим речима и делима вечито срља у којекаква срања, тако да временом за иста престају да постоје било каква оправдања, па окружење посумња на болест.