Dudovača od 30 i više godina.

Књишки пар. Не из оне књиге коју би могао написати неки др мр сц. мед. и у њу набацати гомилу стручних медицинских израза и латинских речи у заградама, зачињујући све то још и статистичким изгледима за рађање сијамских близанаца, но радије пар из неког литерарног уратка са романтичним заплетом и "живели су сретно до краја својих дана" епилогом.
Заиста, ништа мање епичaн омаж ни не заслужују двоје младих и једрих људи који су постигли ту савршену синхронизованост корака која постиђује и Црвену Армију на дан војне параде, у свом сјају њених блиставих бајонета и улаштених чизми.
Једно цело које би за просту рачунску операцију дељења изискивало хируршку интервенцију, толико је јак тај адхезив што их спаја и чији је тачан хемијски састав вероватно познат само Богу јер знате како оно кажу, што Он састави човек да не растави.

Sveska koja služi za ubijanje dosade na času. Dele je delioci klupe koji je čuvaju na tajnim lokacijama u slučaju da ih profesori nanjuše u dokoličarenju.

Ne sviđa mi se to što hoćeš da mi kažeš. Ne možes pouzdano da znaš da ja jesam takav kakav tebi izgledam. Zašto bi govorio nešto u šta nisi siguran? To vređa i tebe i mene. A čak i ako tvoj komentar nije samo nagvaždanje, zašto bi ti svoje mišljenje podelio sa mnom? Misliš da sam toliko nesiguran u sebe da mi je potrebno tvoje odobravanje?
Ne volim bezrazložne optimiste kojima je čaša uvek do pola puna. Ukoliko nije puna do vrha, znači da ne ispunjava svoju svrhu, da joj nešto nedostaje, da je falična. A ako i jeste toliko puna da bi sledeća dolivena kap bila baš ona koja ju je prelila, to može da znači samo jedno. Čaša je pogrešne veličine. Teško mi je da poverujem da su baš ova čaša i ova tečnost u njoj suđene jedna drugoj. Sudbina se ne bavi takvim banalnostima. Jedino rešenje je da odmah prospem sve iz čaše - kako da pijem iz nje kad je pogrešna?
Zato nemoj da pokušavaš da mi uputiš kompliment. Jer shvatiću to kao uvredu.

Оног трена кад пожелиш нешто да урадиш у продавници, на улици, пред појединим људима, или да урадиш неком човеку, када одгледаш у глави цео тај неки често друштвено забрањени догађај, и само се насмешиш и искулираш, или растужиш...схваташ да имаш Али Мекбил синдром, јер, ко што, она у тој серији пуној неких срцепарајућих сцена и смешних догађаја, осећа да упада, рецимо, у црну рупу без дна и пропада и пропада и пропада...док се не врати у реалност и суочи са непријатном ситуацијом која је изазвала тај филм...тако и ти одлуташ и допустиш себи неки трип, а онда се вратиш и чиниш оно што треба.

Није у том трипу, мани га се. Не би урадио то што тражиш од њега па да си још толики.
Живи свој живот и ниједан други начин му се не свиђа. Не пева док се тушира.

Мумифициран, илити у медицински завој и гипс завијен човек, који је испао врло глуп ако је мислио да може тек тако да се покачи са старом багром и да му ништа не буде.

На његову екипу налицканих педерчића, ови су се само насмијали, па их по принципу „Неки ћете да погинете, а неки ћемо да преживимо“, научили да се у неке ствари не иде тек тако, к’о грлом у јагоде, а успут су их и мајсторски олешили од батина, тако да се данима после причало, чак и на лето, да би требало да траже неку топлију гардеробу ако крену опет на њих, јер има да их о’ладе и други пут, без проблема.

А још им и поручише да не јављају дротовима, јер ће их након ферке разврставати у две групе: једна ће да буде сачињена од ових мумифицираних, а друга од ових што ће по њих доћи саркофази, јер што оно кажу: „Нема тела, нема дела“.