1. Što se dan ispita više približava, to su ti manja očekivanja da ćeš uopšte položiti.
2. Što si manje učio, veća je verovatnoća da će te ukenjati.
3. Ako nisi prešao samo jedan mali deo gradiva, 99% ti uleće pitanje baš iz tog dela.
4. Što bolje odgovara neko pre tebe, veća je verovatnoća da ćeš ti pasti.
5. Ako profesor na predavanjima deluje kao kul lik, na ispitu je 99% skot.
6. Što ranije ujutru počne ispit, to je verovatnije da ćeš ti stići na red posle xy sati čekanja.
7. Ako je profesor muško i voli koleginice, ti sigurno nisi koleginica; ako je profesorka seksistički skot koji se loži na mlade muškarce, ti mora da jesi koleginica.
8. Ako u indeksu imaš slične ocene (recimo većinom osmice), velika je verovatnoća da ćeš dobiti njihovu srednju vrednost, modus ili medijanu.
9. Ako te asistent gotivi, 99% neće biti na ispitu taj dan kad ti odgovaraš, ako te ne gotivi biće tu sa detaljnim spiskom tvojih predispitnih (ne)aktivnosti.
10. Ako je prethodna grupa mogla da prepisuje na pismenom, tvoja grupa 99% neće moći.
11. Ako se zavučeš u poslednji red da bi mogao nešto da prepišeš, 99% će te prebaciti u prvi red.
12. Ako u prvom redu uopšte ima neko ko nešto zna, 99% je to onaj štreber što nikad nikom ništa neće da pomogne, pička li mu materina.
13. Ako se nameračiš da prvi odgovaraš, 99% će profesor odlučiti da proziva po spisku (na kom si 99% među poslednjima).
14. Ako si žensko - ukoliko odlučiš da se na ispitu pojaviš sređena, profesor će najverovatnije pomisliti da si maloumnica koja je više vremena provela u šminkanju nego u učenju; ako pak odlučiš da dođeš kao raspad ne bi li svi videli da si učila celu noć, profesor će verovatno pomisliti da bi ti dao 6 da si samo malo lepša.
15. Ako ti profan ponudi da odgovaraš za višu ocenu - 99% ćeš se zajebati i ako prihvatiš i ako ne prihvatiš.
16. Ako pomisliš da ćeš položiti u trenutku kada vidiš ispitna pitanja, veća je verovatnoća da će te profesor zajebati nekim gadnim podpitanjem.
17. Brzina dozivanja gradiva u sećanje prilikom pisanja koncepta obrnuto je proporcionalna vremenu koje imaš za pisanje istog.
18. Na pismenom ispitu će ti vremena i papira biti ili malo ili mnogo - sredina ne postoji.
19. Količina treme srazmerna je veličini potrebe za obavljanjem velike nužde u nezgodnom trenutku.
20. Količina znanja obično je obrnuto srazmerna dobijenoj oceni; čast izuzecima

Мајка.

Zid posle krečenja.

Zemlja takve površine da je osnovcima u dobrom delu sveta zadavala glavobolju kada treba da je pronadju na karti. Što se pak toga tiče, njihove stanovnike (svih 33.000) karakteriše savršen bol u kurcu za granice, služenje vojnog roka, cene goriva u regionu ili svetske probleme, oni na to ne mogu i onako da utiču.
Jebe im se i što Madjarska nema more, jer nemaju ga ni oni, za šta im se takodje jebe - imaju dovoljno velika primanja da mogu da biraju gde će da idu, ne trbaju im vize, nemaju redove..Imaju dobar standard i lepo žive. I boli ih kurac.

Prkosno pokazuju kako ne moraš biti velik da bi bio siguran - oni nemaju koga da napadnu, niko ih neće napasti jer bi to bilo ispod časti, a teritorija je takva da ništa ne može od njih ni da se odcepi. Država mala, gradovi mali, malo ljudi, tako da se gotovo svi i poznaju..

Odgovor većine momaka na pitanje kako je baš on, takav sav nikakav, smuvao neku ljepoticu!

Najlepsa godina zivota.Dovoljno si veliki da se ne drzis za maminu suknju non-stop i dovoljno mali da ne moras u skolu(cak ni predskolsko). I bas te briga, za sve.

Znak starenja, prolaska dužeg vremenskog perioda, zaboravnosti..
Odlika ljudi da se nakon nekog vremena smeju nečemu što ih je pre mučilo. Danas deluje smešno, i neverovatno zbog čega smo se nekada nervirali. A onda shvatiš koliko je vremena prošlo, i bude ti žao..
I ostaneš tu gde jesi, da se boriš sa nekim sadašnjim problemima, i sekiraš zbog nekih drugih stvari..

Provodimo sve više vremena zajedno, i upoznajemo se sve bolje : gradimo medjusobno poverenje, on mi otkriva sve više njegovih mogućnosti, a ja mu pokazujem kako izgledam, govorim mu šta volim a šta ne, kako se osećam i da li sam usamljen (fb). Nikada me nije izneverio, a priča mi i pokazuje mnogo toga : nekada je bio crno beli, vremenom je učio da govori, a danas ima i boju, govori u više jezika, i sve ih prevodi kako bih ga razumeo. Nikad me ne kritikuje ako ja to ne želim - prebacimo kanal na vedrije teme, i opet smo srećni.
Od njega sam naučio toliko toga, zna neverovatne stvari o ljudima i životinjama, planetama i davnim vremenima, i toliko su zanimljive i lepe, da ne mogu da se nateram da spavam.
Sa njim mogu da igram fudbal i kada je napolju kiša, drugari, ja i naš prijatelj kockasti ekran, i tada nam ne treba niko više.
On se druži sa mnogim ljudima, i svakog dana uči sve više i više. Čoveče! kad se samo setim koliko vremena sam izgubio čitajući knjige! A mogao sam da odem na youtube i gledam šta rade pravi, živi ljudi. Mogu da vidim kako padaju, kako se igraju i smeju, prave gluposti ili bilo šta drugo, i sve to sa mojim prijateljem monitorom.

On mi uvek kaže šta želim da čujem i šta želim da znam, ne traži mi da mu kupujem poklone, da se tuširam i brijem, ne budi me dok spavam i ne traži mi mane. Prihvatili smo jedan drugog takve kakvi jesmo.
Moji prijatelji i devojka kažu da sa njim provodim previše vremena, ali ja mislim da su malo ljubomorni.
Neki ljudi čak tvrde kako će zbog nas propasti ljudi i svet, ali šta ja tu mogu? Ako drugi ljudi počnu nešto da preduzimaju, onda ću i ja. Gladne dece će u Africi biti uvek, i to se ne može promeniti. Uostalom - zašto lupati glavu oko takvih stvari? Čemu? Sinoć je bila liga šampiona, odoh da pitam mog kockastog vernog prijatelja kakve su bile utakmice. Ja sam zaspao, ali on je gledao umesto mene.

Verovatno nikada javno izgovoreno, ali u suštini, ljudi pokušavaju da izbegnu hodanje kad god je to moguće. I dok se neki hendikepirani ljudi svakog dana nadaju da će neko izmisliti način da ponovo prohodaju, većina drugih hodanje sve više uzima zdravo za gotovo:

Četiri elementa koja su krasila postojanje ljudskog roda, od njegovih prvih korena pa sve do danas. Od točka su nastajale kočije, od kočija automobili, pa avioni..Težili smo zvezdama, stvorili sebi rakete i spejs-šatl. Otkrili smo i povezali kontinente, upoznali kulture, približili sebi znanje putem knjiga pa kompjutera, i sve je više pitanja koja žude za odgovorima, civilizacija ubrzava, i čini se da nas ništa zaustaviti ne može..

Napredni ljudi svakog vremena su dolazili do novih zapažanja, ideja i otkrića, koja bi služila čoveku i njegovoj sreći. Jedini problem, kojem se ne nazire rešenje, je činjenica da smo gotovo sve uspeli da zloupotrebimo, i da smo smisao gotovo uvek nalazili na pogrešnim mestima. Ma kako naše ideje i zamisli bile praktične i sjajne..

Ako znaš ko su vitez Koja, Draguljče i Minja Subota.

Србија.

Редовна прича 89% студената у Србији. Било који испитни рок да је у питању, колико год планирани испит био важан, нама студентима се одједном, баш у критичним данима учења, јавља хипертрофирана потреба за:

Гледањем смећа на ТВ које се иначе никад не гледа
Јављањем неким ликовима из прошлости и интензивном обновом друговања са њима
Играњем игрица
Провођењем времена на интернету
Поновним бављењем спортом који смо баталили још од...па претходног испитног рока
Алкохолисањем
Сексом
Изласцима на културне догађаје (индекс+100кинти=представа у Народном позоришту)
Изласцима на било какве догађаје/активности (куглање, стони фудбал и билијар поново постају закон)
...
И тако дан за даном, садржаји се смењују, уживамо са малом дозом гриже савести; након чега долази дан Д.
Падамо испит, кунемо се да се написана епизода више поновити неће, правимо планове да смандрљамо бар половину преосталих испита, батаљујемо билијар, стони фудбал, обновљена пријатељства, игрице и остале зајебанције и почињемо са довођењем себе у "неки ред". Након тога се враћамо у загрљај редовног стања, поново нам време до следећег испитног рока (2 месеца) постаје мала вечност и ми смо кул и опуштени.

Пар недеља пред наредни испит све нешто дуђе гледамо ТВ, свесни смо новоинсталираних игрица на компу и тек онако, без конкретне идеје помишљамо на људе са којима се нисмо видели 100 година...