Studentski predispitni sindrom
Редовна прича 89% студената у Србији. Било који испитни рок да је у питању, колико год планирани испит био важан, нама студентима се одједном, баш у критичним данима учења, јавља хипертрофирана потреба за:
Гледањем смећа на ТВ које се иначе никад не гледа
Јављањем неким ликовима из прошлости и интензивном обновом друговања са њима
Играњем игрица
Провођењем времена на интернету
Поновним бављењем спортом који смо баталили још од...па претходног испитног рока
Алкохолисањем
Сексом
Изласцима на културне догађаје (индекс+100кинти=представа у Народном позоришту)
Изласцима на било какве догађаје/активности (куглање, стони фудбал и билијар поново постају закон)
...
И тако дан за даном, садржаји се смењују, уживамо са малом дозом гриже савести; након чега долази дан Д.
Падамо испит, кунемо се да се написана епизода више поновити неће, правимо планове да смандрљамо бар половину преосталих испита, батаљујемо билијар, стони фудбал, обновљена пријатељства, игрице и остале зајебанције и почињемо са довођењем себе у "неки ред". Након тога се враћамо у загрљај редовног стања, поново нам време до следећег испитног рока (2 месеца) постаје мала вечност и ми смо кул и опуштени.
Пар недеља пред наредни испит све нешто дуђе гледамо ТВ, свесни смо новоинсталираних игрица на компу и тек онако, без конкретне идеје помишљамо на људе са којима се нисмо видели 100 година...
