Jedna od nižih lestvica u medijskom sistemu Srbije. Malo iznad novinarske sekcije u lokalnoj osnovnoj školi. Njena svrha je da izveštava o dešavanjama u mestu u kojem se nalazi, kao i da jednom nedeljno reprezentuje retrospektivu događanja iz obližnjih sela i mesnih zajednica. Egzistenciju tih televizija omogućava par reklama koje plaćaju vlasnici lokalnih ugostiteljskih objekta ili zanatskih radnji, kao i deo opštinskog budžeta, uglavnom onaj namenjen za kulturu. S obzirom na kvalitet programa, koji je ravan kvalitetu hoummejd indijskog pornića, ne privlači veliki broj gledalaca. Na taj način je determinisan profil ljudi koji radi na ovim stanicama- nezainteresovani ili ludi. Ako nisi lud ili nezainteresovan, vremenom postaneš.
1: Alo, pizda vam materina, šta radite ovde? 2: Ništa šefe, vežbamo... 3: Za špicu. 1: Za koju špicu vežbate, majke vam ga nabijem narkomanske, opet duvate onu drogu! 2: Nije droga, šefa... 3: Nije, šefe, KHM... 1. Ajde mrš u studio da razvlačite kablove, vesti počinju za dvaes minuta! Pizda li vam materina narkomanska... 2: Evo, šefe. 1: Je li, a 'de je, bre, ona kuravla? 3: Koja šefe? 1: Kako koja, pa kolko ih imamo, nabijem vas na kurac? 3: A to jeste. Ne znamo, šefe. 1: Kako ne znate!? Pa ko će da vodi vesti? 2: Evo ja ću. 1: Šta ćeš ti da vodiš? Poslednje što si ti rek'o pred kamerom je reklama za Žiku kamenorezca. 3: Mogu ja, šefe? 1: Ti? Si ti normalan? 3: Pa šefe, nema ko drugi. Jova otiš'o na bolovanje. 1: Jes' majku mu. Pu, u pičku materinu, jebemti ambulantu, našli kome će da daju potvrdu da nije zdrav! Doduše, on istina malo prišućkast, HJOHJOHJOHJOHJO. 2, 3: Hehehehehehehe. 1: Šta se smejete, pička vam materina! Mrš gore, će da počne dnevnik. 2: Šefe, a ko će da vodi ako ne dođe Zora? 1: Ma nek vodi ko 'oće, mnogo me boli kurac. Ionako nas niko i ne gleda. ... 2: Matori, mogu ja da vodim? 3: Matori, mojne si pička, ti si pričao reklamu za Žikinu radnju. Ja nisam ništa nikad. Rek'o. 2: Okej, matori, vodi ti. ... 2: Tri, dva, jedan, nula. Ustvari nema nula, krenuo si pre dve sekunde. 3: Dobar dan poštovani gledaoci, ovo su vesti u šest. To jest u tri. Ovo su vesti u tri. 1: Šta radiš to, bilmezu!? 3: Pa zbunio sam se, šefe. Šta da radim? 1: Šta šta da radiš, mater ti jebem nenormalnu! Pa uživo ideš, gledaj u kameru i pričaj koje su vesti dana! 3: Ovo su vesti dana. :džingl: Jutos oko pola devet u selu Obrež kod Varvarina uhapšen četrdesetpetogodišnji J.M. zbog posedovanja marihuane. ..Šefe, pa ovo je naš Jova! Ahahahahaaha! Ladno Jova uhapšen! Ahahahahahahaha! JOVA DžANKI! Ahahahahaha!!! 1: E, sad ću da mu jebem mater. Sine, dodaj mi tu gedoru pored tebe. Ne taj, taj pored. E taj! I pusti reklame. 2: Izvolte šefe. A koje reklame da pustim? 1: Pusti obe.
Konzumirati nekvalitetnu marku cigareta ili gudre usled neimanja finansijskih sredstava za nešto bolje. Jednom rečju, biti zavisan ali siromašan. Spaljivati grlo, ždrelo i alveole Partnerom, Drinom, Walter Wolfom i ostalim varijacijama radijuma, torijuma i ununheksijuma. Trovati moždani sistem varenjem acidičnog mulja na bazi stiropora, stakla i kartona. Prizivati smrt. Preporučenom pošiljkom.
- 'De si, tebra... - E, de si. Pljugu? - C. Prest'o sam... - Što, bre, koj' moj?! - Iskreno, nemam pare a i loše je za zdravlje. - Pa, puši onda ove moje - koštaju samo osamdes' kinti i do jaja su! - Brate, što pušiš taj kurac, uopšte?! Već si počeo da poprimaš zelenu nijansu na faci... - U, i to me zabole. Kada umrem, hoću da umrem bolestan, bre! - Care, umrećeš sa jebenim Osmim putnikom u sebi ako ovako nastaviš, jebote!
Svi mi mislimo da se samo deca igraju. Bar bi tako trebalo da bude u tom životnom procesu zvanom rast i razvoj. ali, očigledno je da igra nikada neprestaje, samo se pravila menjaju a učesnici stare, fizički, mentalno i ne baš. Ako bismo analizirali igre iz detinjstav i preneli ih u sadašnje doba moje viđanje izgleda ovako:
Žmurke- pravila u detnjstvu su propisana jako jednostavno, izabereš ekipu, banderu gde će neko da broji a ostatak da se zapljune. Kod odraslih izabereš ekipu koju ćeš da zapljuneš svojim nestankom čisto onako, jel ti se može da takatiziraš sa nečijim strpljenjem, tolerancijom i živcima, dok taj neko broji dane,mesece... godine.
Igra pogađanja – kao mali neko od nas zamisli stvaran predmet dok ostali pokušavaju da pogode šta je ovom na pameti, a odrasli umisle da su nešto nepostojeće pa nek se ostatak sveta misli šta si, ko si i da li ti uopšte bistvuješ kao ovozemaljsko biće.
Između dve vatre- najčešće su je igrala deca u dobroj kondiciji, pošto je brzina „bežanja“ od lopte bila jako potrebna, dok te gađaju sa dve strane. kao odrasli ljudi jako često se nađemo između dve vatre, u vatri na vatri, pale nas sa svih strana ( čitaj lože ) a da ne moraš ni dupe da digneš, a kamo li da trčiš.
Nešto što spaja sve generacije novog doba je Facebook igra, svaki učesnika ima sopstevene motive samo njemu znane, pravila su ne ograničena maštom, idejama ( dobrim,lošim, nepristojnim...) možeš i identitet ( pol, starost ,nacionalnu,religioznu pripadnost ) da promeniš ako ti je volja, kao što već jednom napisah, veliko igralište gde je pravilo da pravila nema.
Posao koji se ne odbija.Zgodna prilika da se od humanitarne akcije,slikanja il' bilo kakvih aktivnosti u kojim se skuplja novac protiv pravno prisvoji određena količina novca.
Ivana(blagajnik) : Ljudi,đački dinar!
Dušan : Pa platili smo...
Ivana(blef) : Ma niste,fali još 500 dinara.Neko je dao manje...
Kako perepoznati mentalnog bolesnika? Veoma lako samo ga treba posmatrati kako igra GTA.
- Nacista Najčešće igra Vice City jer glumi belca, Amera Italijanskog porekla umesto da bude crnac ili nedaj Bože Sloven. Takođe misije su mu da ubija debele Latinose i svog "ortaka" crnca. U slobodno vreme ubija crnce i žutaće po ulici i otima samo taksije jer ih voze manjine. - Samoubica Najčešće igra San Andreas jer ima najviše zgrade na koje se može popeti. Takođe krajevi grada su opasni pa se može desiti da ih neko "slučajno" upuca dok prolaze kroz grad. U slobodno vreme "roni". - Kriminalni tip Neprobirljiv po pitanju dela igrice. Prepoznaje se po čestim ulascima u policijske stanice i ubijanje kadra već pomenute stanice. Drajv baj ubistva pandura, drugih krimosa i pljačke prodavnica su njegovo slobodno vreme. - Obični psihopata Uzima najjače oružije, ukucava šifru za helte i ide kroz grad ubijajući sve živo pred sobom. Najčešće se pojavljuju po igraonicama jer im to pruža izgovor da ne prelaze misije "de ću ovde da čuvam?". - Asocijalni psihopata Popne se na vrh zgrade i ubija snajperom, osim dok ne dođu helikopteri kada prelazi na ručne topove i bazuke. Takođe se viđa po igraonicama ali ne treba mu izgovor pošto se niko ne druži sa njim. - Lik sa post traumatsko stresnim poremećajem Najčešće igra četvorku jer je glavni lik Niko Belić bivši učesnik rata u Hrvatskoj. Poistovećivanje sa likom ostvaruju kroz bezbrojno prelaženje kampanje. U slobodno vreme opet prelaze igricu slušajući Baju Malog Knindžu.
Suptilan način da pitamo sagovornika da li je derpe. Za razliku od Sege, koja je šakom i kapom objavljivala igre u kojima su pucale kosti, krv i limfa šikljale na sve strane, a ponekad bogami sevnula i po koja sisica ili pak batak, Nintendo se orijentisao na femili frendli izdanja u kojima igrač kontroliše gadne, male, pufnaste, aseksualne kreature koje skakuću po gej oblacima i sakupljaju gej zvezdice i dele šećernu vunu sa svojim gej drugarima i nemaju kičmu. Zbog nedovoljnog izlaganja nasilju i ostalim kul, testosteronom nabijenim sadržajima u ranoj mladosti, klinci odrasli sa Nintendovim gejmpedima u rukama u znatnom broju slučajeva razvili su sklonost ka čitanju knjiga u izdanju Samizdata B92, slušanju progresivnog hausa, šurenju u plinaru i pohađanju Prve beogradske gimnazije.
Pederske poslovne poteze kompanije Nintendo, predvođene kosookim hibridom imperatora Palpatina i Minje Subote, Šigeruom Mijamotom, kićenje tuđim, pre svega Seginim, perjem, krađu patenata i ostale korporativne svinjarije ne vredi ni spominjati. Svoj gej imidž, koji je marljivo gradio decenijama i na kojem bi mu pozavideo čak i onaj plavi feget iz grupe 187, Nintendo je zadržao do današnjeg dana, proizvodeći konzole kao što su Wii, NDS i nedavno najavljeni Wii U, za koji se veruje da će biti toliko gej da će obrnuti polaritet magnetnog polja Zemlje i dovesti do masovnog pomora ajkula.
-Matori, divi onu ravu! Otrsio bih je kao pokojni Sloba Slavicu Đukić Dejanović posle Trećeg kongresa SPS-a! -Dobro bre, stoko nerafinisana, dokle ćeš tako da pričaš o devojkama? -Šta tripuješ, matori, odavno Slavica nije devojka, izrasla je u solidnu bak... -Znaš ti dobro na koga ja mislim. Mislim na svaku devojku koju si video otkako si danas izašao iz kuće, na svaku devojku koja je ikada prošla pored tebe, a o kojoj si verovatno pomislio samo kako bi je, parafraziram: „Zgovnao kurčevinom, oprljio joj senfaru i nafilovao vulvu svršotinom kao četnici Boška Buhu olovom.” Znaš, i one imaju osećanja. -To su notorne laži! Nikada ne bih pomenuo Boška Buhu u tom kontekstu, rispekt za čoveka. -Žene, one su mnogo više od pukih seksualnih objekata. Na primer, ova Koviljka koju sam upoznao u školi salse, ona... -Mislim, realno brate, ja sam u njegovim godinama drkao na Ksendžu i lepio sline ispod stolice, a on je bacao bombe na Švabe, branio otadžbinu... Nego, pusti sad to, reci mi, jesi igrao ti Nintendo kao klinac? -Jesam, što? -I najviše od svega si voleo Zeldu i Kirbija, je l' sam u pravu? -Jesi. Otkud znaš? -Ma ono, lupam... E, a baš si lepo uklopio arafatku i tu majicu sa Če Gevarom.
To su oni što im se ne digne na žensko nego na mesara ili stolara.
Muškarci što se šnjufaju u uši. U društvu se prepoznaju tako što nose šal oko vrata i upasan u gaće. Dobro podnose alkohol i vesele su prirode. Miris im je važan.
Upoznao sam jednog pre neko veče. Ljigavi čistunac, mirišljava papuča, ispeglana košuljica, veseo pogled, ženski jezik, znači ono, sve najgore.
I jebote pričamo mi i pijemo dunju, a ja sve gledam kako da ga nabodem mamicu mu onu seljačku i pijemo mi, al' jebote dobro pije, prati on mene, kako koju radžu eksiramo ja zahuhćem kao medved, a on izbaci nekakav ženskasti visoki zvuk, kapiram da ga to radi, al boli me kurac i tako se ja, da ne grešim dušu, moram da priznam, fino zargejem. Nisam bio pijan, daleko od toga da sam se uletvio, ali posle sedam dunja ovaj peškirić se odlično držao, mamicu mu njegovu neotesanu.
Elem, nešto smo pričali, neki vic, a zamislite samo kakav vic može da priča jedna seka, neki kurac o dve devojke koje otišle u šoping pa nešto upadnu u raspravu sa prodavačicom oko visine nekih štikli, nemam pojma, bole me kurac, koja je poenta, al' sam se smejao, majke mi nešto mi bilo smešno, bole me kurac, valjda kako ovaj govnar priča ko moja pokojna strina Anastazija pa mi navrle i emocije i sve, a pa poenta cele priče je da je taj fegetlić iz unutrašnjeg džepa svog ultrauskog prsluka izvadio nekakav kurac, kaže "šnjuf". Nisam ja od prekosutra, bole me kurac, kažem ja njemu da to nije šnjuf nego da je šnjuf kad pričaš nešto što nema mnogo veze, skoro kao "zbljuv". On meni na to ležerno spusti šaku na koleno i kaže da se opustim, da je ovo najbolji šnjuf ikada. Naime, po njemu je šnjuf nekakav kurac koji se sipa u uši, neka pederska stvar, al' sam tolko bio veseo nešto, dal je od one dunje ili piva ili atmosfere, proradi mi želja i bloe me brige, zbljuvnem ja taj šnjuf u kurac u uši.
I jebote da vidite vi te komedije, čovek od šljufa stvarno pozbljunjavi, kako smo srali ko navijeni, bole me dupe, on, mamicu mu inkulinsku i ja, cimala me riba ja joj se nisam javio, bole me dupe baš da joj se javljam, jebote kolko je dobro.
E i tako priča ima poentu, a ona je da sam se probudio u nekom redom krevetu i shvatio da nešto ne miriše na dobro. Bio sam siguran da nikada neću koristiti šnjuf, ali sam po zbljuvljenoj jastučnici znao da sam jebo jednog koji koristi.
Sve u svemu, bole me dupe, nije loše, bole me kurac baš.
Stanje duha, transcendentalna ravan uma, kulminacija dobrog raspoloženja, nirvana alkoholičarske profesije, klistir zlih misli. Stanje koje je Ričard Barton tražio trčeći go po srpskim livadama, cirkajući šljivovicu na eks i berući bele rade poput bosanske šiparice na velikom odmoru. Da je Dalaj Lama poklonik čašice, vrhunac meditacije bi mu bio baš ovaj ljudski mod. Avangarda svim ostalim kul ispičuturama, holivudskim ili belosvetskim. Svi su oni drkali kurac na to kako Paja drži čašu i menevriše svojim stomakom razgrćući pijane đilkoše, ne bi li došao do pevaljke i udelio joj koju novčanicu među zarumenele, usjajele sisiće. Pušiti cigaretu onako kako Henri Fonda nikada nije mogao ni da zamisli. Biti laf u srcu i u glavi. Odbiti bilo šta osim svetog trojstva kafane, limene piksle, karo stoljnjaka i ONE čaše. Hladniji od leda, pa ipak temperamentniji od moldavijskog makroa. Biti uber čovek, sposoban da popije više nego što drugi naruči. Otvarati pivo okom, količinu meriti u gajbama, pri spravljanju špricera računati da je uvek zima. Jednostavno, biti džek, a ne truditi se iole.
-Brate, moram ti reći, onaj tvoj rođak je lud čoveče, nikada se nisam tako proveo sa nekim koga ne poznajem. -Ih, brate, pa moja krv. -Daj, ne seri, šta ti imaš sa njim, čovek je sinoć uključio Pajin mod, a ti si bio ko i uvek u svom fazonu, niti piješ niti suknje skrnaviš.
Očigledno je da je savršenstvo došlo na zemlju u raznim oblicima i oblastima... curi sarkazam Ova rečenica može da posluži kao instant pumpica za ego mnogim ljudima. Ali oni malo inteligentniji mogu da promuljaju malko ispod te dobronamerne rečenice, i nađu opet prostora za lično usavršavanje, jer činjenica je da ono što se ne menja na ovoj planeti- umire. Ako ti neko kaže da se ne menjaš, očigledno si pogodio njihovu ličnu žičicu određivanja savršenstva, i možda odsvirao na njoj jednu notu, a da li ćeš uspeti da odsviraš na njoj celu simfoniju? Savršenstvo ne bi trebalo da greši, ikada, a ja se najviše na ovom svetu gnušam romantičara u ljubavi. Ti ljudi nikada u meni nisu videli mene, već neku idealizovanu spodobu koja je samo navukla moj lik, i koja nikada nije bila ni blizu ja.
Mislim da vredi ubaciti u primer citat iz mange Bleach, u kojoj Tite Kubo kao njegov lik Mayuri Kurotsuchi objašnjava prirodu savršenstva, (i koja se slaže sa mojim viđenjem stvari): (To Szayel Aporro Granz) "There is no such thing as perfect in this world. That may sound cliché, but its the truth. The average person admires perfection and seeks to obtain it. But what's the point of achieving perfection? There is none. Nothing. Not a single thing. I loathe perfection! If something is perfect, then there is nothing left. There is no room for imagination. No place left for that person to gain additional knowledge or abilities. Do you know what that means? For scientists such as us, perfection only brings despair. It is our job to create things more wonderful than anything before them, but never to obtain perfection. A scientist must be a person who finds ecstasy while suffering from that antinomy. In short, the moment that foolishness left your mouth and reached my ears, you had already lost. Of course, that's assuming you are a scientist."
Osoba ne starija od dvadeset i pet godina i ne mlađa od 15. obično muškog pola. Uglavnom se razume u sve tipove opravki kućnih i okućnoh aparata pošto trenutno studira elektrotehniku ili je u srednjoj tehničkoj. radno vreme mu se rasteže od jutra do sutra i obično je rado viđen gost kod svih komšija koji trenutno imaju problema sa: kompjuterom, vešmašinom, televizorom, antenom, videorekorderom, prijemom poruka na novoj nokiji, ozvučenjem u kolima, starterom na neonci, dovodom goriva u spejsšatl i greškom u konekciji sa nasinim satelitom. Iako sve svoje poslove obavlja za: hvala, pozdravi tatu i hvaliću te kad se budeš ženio, dečko ponekad dobije i kafu ili jednu kratku ljutu sa nogu.
- Milojice, jel tu onaj tvoj mali, kupio sam daljinski al je univerzalan pa ne znam da ga programujem na moj televizor. - otišao je kod Cvetomira da mu opravi šteker u štali, a sada ga je zvao i komšija Radovan. Treba da mu okrene antenu na Iriški Venac. Aj kad dođe zvaću ga. - Kaži mu da ponese i onaj njegov kufer sa alatima, nešto me bojler zeza, drma struja kada se kupam.
pola sata kasnije
- Tata jel me neko tražio? - Tražio te komša, samo pre 10 minuta je zvao neki englez, ništa ga nisam razumeo. pominjao je samo area fiftivon non stop. i jedino sam još razlučio da je rekao nasa satelit.
