Oko mamino, srce tatino, pamet babina, snaga dedina
Genetsko objašnjenje zbog čega nosiš dioptriju minus 4.25 , imaš anginu pektoris, zaboravljaš da isključiš ringlu, i prdneš od naprezanja dok zavijaš sijalicu.
Valkira sindrom
Valkire, kaže wikipedija, nije da sam stvarno obrazovan, da su to neke premoćne ribe što vode pale ratnike u Valhalu da tamo loču, žderu i jebu uz jednookog Odina sve dok vuk ne uđe međ' ovce i dođe sudnji dan. Ragnarok se to zove, valjda.
E sad, te Valkire imaju poseban modus operandi, kad neki delija zagine u svijetlome boju sa mačem u ruci one siđu sa neba u vatrenim kočijama i obrati pažnju sad, ZASENE sve ostalo svojom moći i lepotom. Natovare rahmetli vojnika i odvezu ga na bahanalije sa Torom i ekipom.
Ako si obratio pažnju skapirao si poentu, Valkire zasenjuju. Objasne sve samom svojom pojavom, nije da moraju da pevaju i pokazuju sise kao sirene da bi navukle zagorele mornare na stenje. One dođu, kobjasne i odu.
Da se manem mitologije i jednoroga, sine, ima i takvih žena. I to kakvih sunce ti jebem. One ne da poseduju "ono nešto", faktor iks ili koji kurac već, nego ga imaju na tone. Unajmljuju kamion sa prikolicom da im ga vuče koliko je masivan. Nije to lepota, nije ni inteligencija, ma ne pomaže tu ni guzice i čmara ni diploma filozofskog fakulteta, jednostavno takve su. Dođu tako, ozrače te tim Valkira sindromom i ostave te rastegnute vilice do poda, onda ti se obrate pa na pitanje "Imaš upaljač?" ti odgovoriš "Imam tri 'ektara njive".
U stanju su da najmoderniju, po svim sadašnjim standardima "prepičku" spuste na nivo ovce oguljare tipe Suzane Mančić samo svojim prisustvom. Kao što pre rekoh, prepička se lomata, maše pičkom k'o Titov pionir zastavom 76', slomi se da pokaže kako se na nju svršava, onda dođe Valkira, kobjasni šarm i seksipil i ode kući da zavija sarmu, ili da gleda Žikinu šarenicu.
Koji je taj faktor iks ne znam, nisam pismen da to objasnim ali zato znam da ću zdušno da balavim po podu na ovakve pojave dok sam živ.
Ideju za defku sam dobio gledajući ovu sliku. Nerealno kako je Kristina Hendriks IZDOMINIRALA ovu cavu, čak me mrzelo da guglam i kako se zove, koga zabole kurac za to kad pored Kristine ne postoji, nema je. Stoji tu kao rekvizit da se uhvati što bolji kadar na Hendriksovu.
Jednog što me prozivao u kafani, dve koleginice i curu što radi u pekari preko puta
Iskren odgovor studenta lakrdijaša na pitanje "šta si položio u ovom semestru".
Zaposleni u prodavnicama muzičkih instrumenata
Obično propali muzičari (većinom gitaristi) koji misle da su popili svu pamet sveta.
Njima nije cilj da vam prodaju instrument, već da pokažu kako se oni razumeju u sve vrste žica koje postoje na svetu ili najnoviju seriju čivija. Od vas očekuju da dodjete sa predznanjem o gitarama koje ne poseduje ni RM Točak lično.
Obično vas dočekaju sa Jaksonom u ruci svirajući neku komplikovanu power metal solažu.
Ulazi u prodavnicu klinac koji hoće da kupi svoju prvu gitaru: Ja bih da kupim gitaru.
Prodavac: Ne mozeš tako da mi kažeš? Kako ja da znam šta ti treba? 'Oćeš ovu ona je dobra za metal? Ili bi neki funky zvuk? Jel imaš pojačalo?
Klinac: Nemam, ja bi gitaru!
Prodavac: Ccc, kako mi to dolaziš ne znaš ni šta oceš da kupiš?
Mali na kraju izadje praznih šaka iz prodavnice i nikad više ne zaželi da svira gitaru.
Škola slenga u bliskoj budućnosti
Полако али сигурно искорењује остале школе и едукационе установе. Сви родитељи шаљу децу у нади да ће им се тамо сви квалитети потребни за живот унапредити до максимума.
Једина школа коју сва деца, од емоса до фенсера, воле више него зец "doggy style" позу.
Математика:
професорка: Ти батице, ђидо... Ајде на виртуелну таблу.
(тамо пише задатак: Израчунати: На курац те носам - На гурцу те гледам * Јебемо те сви)
ђак без проблема: 3!
Браво, плус!
- - - - - - - - - - - -
Страни језик: Утровачки:
професорка: Ти синак из прве клупе, ај на тејбл.
(задатак: Превести следећу реченицу: "Учкезапиње улезавоње усирањезамање укомзатоње уксазасење узазазгуње."
синак: "Пичке воле масирање током секса згуза!"
Браво, плус!
- - - - - - - - - - - -
Српски:
професорка: Измењати футур сленга од речи повраћати.
1. Ја ћу пеглати . . . . . . . . 4. Ми ћемо пеглати
2. Ти ћеш пеглати . . . . . . .5. Ви ћете пеглати
3. Он/она ће пеглати . . . . . 6. Они ће пеглати
професорка: "Вобра, сплу!"
Snalažljiv k'o radnik Zastave
Суперсналажљивост у свакој могућој и немогућој ситуацији. Задивљујућа је способност бивших запослених у овој фабрици да извуку дупе из свакојаких срања у која им се дешавало да упадну. С обзиром на то да је просек у смени био 10-12 литара испијене мученице на неких 7 "радника", морали су да смишљају разне начине да исту прокријумчаре поред портира. Неке су могли да поткупе са килом ракије, док су код појединих морали да изводе вратоломије.
Један од најпознатијих начина уноса алкохола у фабрику био је следећи:
"Најмлађи радник изађе из круга до продавнице да купи 'леба, уз то купи и флајку, изреже окрајак, повади сву средину из хлеба и унутра гурне амбалажу пуну чудесне текућине и све то пар пута дневно".
Прича се да је једном један радник на преси погрешно окренуо алат и сјебао 350 комада целих страница за Југа, наравно, пошто се сетио да директор има село и да тамо гаји овце, одмах га је позвао и нагодио се са њим да исте ошиша, а да му се ових 350 комада опрости. Директор пристаје без поговора и још награђује радника плаћеним одсуством.
По сличним смицалицама су били познати и радници фарбаре. Они су за коју кинту или флашу ракије коју добију од колега прескакали делове шкољке за време фарбања. Те шкољке су се слале на посебан плац као шкарт, а ти исти радници су их касније откупљивали по цени 10 пута мањој од реалне.
Како су радили, тако су и прошли. Данас већина њих иде на преквалификацију, па у позним годинама уче како да шију, дељу дрво или причају енглески.
А: Си вид'о шта направи онај наш друар из основне?
Б: Ко? Лаза?
А: Аха. Брате, он је средњу баталио на полугодишту прве, отиш'о да копа канале и бере малине, а сад је отворио фабрику, има вилу од 500 квадрата, екстра цупи и вози мечку од 50000 јевреја.
Б: Јеби га, ко је нама крив што смо хтели да учимо. Дечко је успео у животу, генетска сналажљивост, маторци су му радили у Застави.
Besplatni minuti
Сви минути проведени на послу прековремено, где послодавац нема намеру да вам то и плати.
Mesečar
Човек који је недовољно луд да се класификује као психопата, а опет, превише одскаче да би био нормалац. Не треба мешати ове јединке са типичним ходачима у сну. Не, ови не спавају. Први знак лудила (науч. "прснућа") код сваке особе је престанак клаћења руку при ходу. Другим речима, руке му спокојно висе док он (или она) лагано хода, не држи их чак ни у џеповима. Не постоји ни једна једина нормална особа у Сунчевом систему која не клати руке док хода. Доказао тим научника. Друго, нема оног бич погледа којим вас класичан психопата ошине, већ су очи потпуно празне, као да се нешто закувава. Попут нормалоног месечара, не смеш никако да га цимаш, јер ко зна шта ће да му покрене убилачки механизам. Деца га се плаше, причају како носи огрлицу од прстију својих жртви, док му бивши ортаци вршњаци разглабају како је био добар на баскету, ал је прсо од учења кад је уписао ПМФ.
- Брате, брате, извали оног лика! Ладно не помера руке док хода, ко зомби! Можда месечари?
- Тише, бре, ментолу један. То је Цвија Психопата, чуо сам да носи сатару са собом.
7 nivoa učenja srpskog jezika za strance
1. "Bukvar"
Program: Učenje reči koje označavaju sve pojmove koji slušaoca okružuju, kao i najčešćih radnji.
Rezultat: Polaznik kursa može na srpskom da se snađe na ulici, koristeći se nazivom neophodnih pojmova, infinitivom glalola i, neizbežnom pantomimom.
Primer: "Konobar, pivo!"- sa pogrešnim akcentom, prstima se sugeriše broj naručenih pića, kao i iznos napojnice.
2. "Čitanka"
Program: Polaznik kursa počinje da se opismenjuje, kroz latinicu. Uče se prezent i imperativ.
Rezultat: Pantomima, kao element komunikacije, postepeno izlazi iz upotrebe. Polaznik kursa je u stanju da čita najosnovnije informacije (npr. račune)
Primer: "Konobar, ti donela mi (nama) šest piva po 70 dinari na ova sto!".
3. "Čika Jova Zmaj"
Program: Počinje se i sa učenjem ćirilice. Uče se i padeži nominativ, instrumental i vokativ. Uče se i glagolski oblici: prezent i futur.
Rezultat: Polaznikovo još bolje snalaženje na srpskom govornom području.
Primer: "Konobar, ti ćeš nam donela nam 4 "Jelen" piva sa ovim stolom" (instrumental menja akuzativ, koji još nije učen)
4. "Vuk Karadžić"
Program: raščišćavanje poslednjih nedoumica oko upotrebe oba pisma. Uče se genitiv, dativ, akuzativ i lokativ, kao i perfekat i aorist.
Rezultat: Polaznik kursa se sasvim dobro snalazi u Srbiji, iako mu neke stvari nisu sasvim jasne, što je posledica činjenice da je došao iz druge zemlje.
Primer: "Konobar, donesi...te nam 4... "Jelen" piva, za ovaj sto. Molimo vas, bićete brzi!"
NAKON OVOG NIVOA, POLAZNICI IMAJU MOGUĆNOST DA POLOŽE ISPIT ZA RADNU DOZVOLU U SRBIJI. KURS SE MOŽE I NASTAVITI.
5. "Ivo Andrić"
Program: Uče se i imperfekt, futur dva, kao i instrumental. Upoznavanje sa srpskom književnošću i kulturom.
Rezultat: Polaznik kursa počinje da razume srpski mentalitet i običaje.
Primer: "Konobar, budi brz, donesi nam četiri "Jelenka" za ovaj sto, nećemo do sutra da te čekamo!"
6. "Bora Stanković"- poznat i kao Istočnosrpski bermudski trougao Niš-Pirot-Vranje
Program: Nastavlja se sa upoznavanjem srpske kulture. Uče se glasovne promene, stilske figure, počinje se sa upoznavanjem različitih dijalekata kroz tzv. "nepostojane padeže". Na kraju, uči se i perfekat u futuru.
Rezultat: Polazniku kursa je sada savršeno jasno gde je dospeo.
Primer: "Konobar, suprasna svinjo debela, donesi nam 4 piva s rozi za astal vamo. Ako ne požuriš, prebio sam te kad te stignem!"
7. Psovački
Program: Raščišćavanje preostalih nedoumica u srpskom jeziku. Polaznici se tretiraju kao da imaju nameru da studiraju Srpski jezik i književnost na Filološkom fakultetu
Rezultat: Polaznik kursa je posrbljen
Primer: "Konobar, suprasna svinjo najobičnija, donesi nam više ta 4 piva s rozi za ovaj astal, a ako ne požuriš jebo sam te masnom kurčinom u tu debelu bulju kad te stignem! Šta nabijaš toj ribi nos u sise, gledaj porniće pa ga drkaj noćas!"
Studentski sms
Pred svaki vazan kolokvijum/test nastaje pravo bombardovanje sms porukama,a svaka precizno govori o licnosti osobe koja je salje.
Od drugarice ŠTREBERKE:" Jel si ti učila i ovo sto ne treba? Ja jesam i to i ono što ćemo raditi sledeci čas, šta ja znam,za svaki slucaj!"
Od drugarice NEUPUĆENE:" Oćemo sutra na pivo?"
Od drugarice VEČITOG STUDENTA:"E,ja ne izlazim sutra na kolokvijum,nesto mi nije dobro,al idem u šoping,'oces sa mnom?"
Od drugarice NEZAINTERESOVANE:"Iz čega je ono beše sutra kolokvijum?"
Od drugarice SNALAZLjIVE:"Ja sam onih 500 strana sazela na 5,i to odštampala na jedan papirić,pa ću da uzmem dedine naočare ili neku lupu,i to sve ću da sakrijem pod suknju!"
Od drugarice PESIMISTE: "Aaaaaa,ne znaaam šta da radim učim ovo ko debil,al neee ulaaaziii miii u glavuuuu,ja koo da saaam reeetaardiiiiranaaaa,evo plačem ceo daaan,pašću godinu!"
Od drugarice IZGUBLjENE:"E gde to ono beše?Која zgrada?Koја grupa?Jel to kod asistenta Voje?A jel treba indeks?A vežbanka?Ko sam ja?"
Mračna strana tamne energije
Jedan od mračnijih kutaka cele priče o tamnoj energiji zapravo se odnosi na jebeno preciznu i jezivu izvesnost svekolike, pa i pojedinačne, sudbine. Postojanje tamo neke sile koja razvlači, kida, štipa i uvrće svako ćoše Vasione udaljavajući sve od svačega i usput neosetno eutanazira ledenom paralizom i najmanji titraj svakog jebenog atoma i nije naročito uznemiravajuća vest. Ono što zaista uznemirava je u stvari gubitak mira neizvesnosti jer blaženo neznanje je stanje umirujućeg spokojstva u kojem provodimo najsrećnije trenutke puzanja po lijani vremena.
Takođe, nema ničeg prepoznatljivo utešnog u činjenici da će se Vasiona tiho ali smrtonosno ugasiti ne ponudivši svoje telo bogovima reinkarnacije. Nekako smo naviknuti na te beskrajne cikluse rađanja i umiranja. Naviknuti smo i na zanimljivu činjenicu da reinkarniramo svoje i tuđe atomsko tkanje u večitom lancu međusobnog proždiranja i parazitiranja. Zbog toga, nema ama baš ničeg uzbudljivog u mogućnosti da se Vaseljena neće ponovo sklupčati u novo kosmičko jaje i da u singularitetu neće sabiti moje i tvoje subatome tik uz Proksimine i Andromedine kako bi ih ponovo razbacala u nekom novom spektaklu velikog praska i ponovnog rađanja. Biće da su Haos i Hronos ovog puta suludo podelili karte i da će na kraju i oni sami ostati bez neophodne vatre za pečenje Girosa. Ledeni mir mrtve Vasione koja neće više nikada kresnuti fuzionu iskru neke zvezde nas neodoljivo podseća na vlastitu smrt i večitu nepomičnost.
Nije ovo ništa novo jer je opičeni, dlakavi i mišićavi Švajcarac bugarskog porekla (Fric Cviki) još tridesetih godina prošlog veka izračunao da Vasioni jednostavno nedostaje 75% materijalnog korpusa da bi bila ... šta? ... pa Vasiona. Da ste Cvikija pitali šta je onda ovo što zovemo Vasionom ako 75% nje to nije, verovatno bi odgovorio "obično napuvano iskričavo govno koje će se pumpati i rasti zauvek", i naravno nastavio bi da radi sklekove na jednoj ruci. Ako bi tražili dodatna objašnjenja samo bi rizikovali da dobijete batine i to bez objašnjenja.
Ima jedna, opet ne tako utešna, računica po kojoj je broj svetova beskonačan. Međutim, broj naseljenih svetova je daleko manji, a broj svetova naseljenih razumnim životom još manji, što sve cima na zaključak da je broj ovakvih svetova ipak konačan. Rezultat deljenja bilo kog konačnog broja sa beskonačnim je toliko blizu ničega da se postavlja pitanje da li uopšte postojimo ili je Vasiona smo mlohavi kurac u nečijoj VEP pumpi? A vlasnik pumpe pumpa li pumpa do beznadežno neizvesne i verovatno kratkotrajne erekcije. Njegov cilj je dostizanje stepena inflacije dok se ne desi Veliko cepanje – totalno deflorisanje materije.
Ipak, postoji malo verovatna ali bezgranično zanimljiva i umirujuće neizvesna mogućnost da je tamna energija neuhvatljiva i nevidljiva samo zbog toga što ona i nije deo naše Vasione već neka teško zamisliva vanvaseljenska usisavajuća pička materina koja funkcioniše po principu VEP pumpi za ekspandiranje malih kurčevitih i vatrometastih Vasiona.
Kodeks oblačenja u Beogradu
Došao si u Beograd da studiraš.
Iako si gradsko dete, za tebe je Beograd potpuna nepoznanica.
Važno je da znaš par caka kako bi preživeo, među kojima je i ona kako se obući, odnosno koju boju dukserice ili košulje izabrati, da te zli ljudi ne bi napastvovali.
Nikad nemoj nositi ove boje:
1. Crvenu - Navijači Rada i Partizana će misliti da si Zvezdaš, a to ne može da bude dobro po tebe.
2. Crnu - Navijači Rada i Zvezde će misliti da si Partizanovac, a to ne može da bude dobro po tebe.
3. Plavu - Navijači Zvezde i Partizana će misliti da si Radovac, a to ne može da bude dobro po tebe.
4. Zelenu - Navijači Rada, Partizana i Zvezde će misliti da si musliman, a to ne može da bude dobro po tebe.
5. Roze, žutu i ostale drečave boje - Navijači Rada, Partizana i Zvezde će misliti da si gej, a to ne može da bude dobro po tebe.
6. Belu - Po njoj se brzo nahvata prljavština od beogradskog vazduha, pa može da počne da liči na duksericu pod brojem 2, a to ne može da bude dobro po tebe.
............
Zaključak: Vrati se iz Beograda. Bolje da radiš neki bedan posao sa srednjom školom, nego da provodiš dane na VMA, ionako imaju lošu hranu, a to ne može da bude dobro po tebe.
Srbija
Mesto gde se uspeh ne prašta, gde je ponos postao mana, a inat zaštitni znak. Mesto gde stari žive od sećanja, a mladi od danas do sutra. Mala zemlja koja se polako ali sigurno raspada po brdovitom balkanu: njen narod slep, a bogat sa dva pisma; zgažen sto puta, a i dalje se ne okreću jedni ka drugima, već protiv. Uporni da uče na svojim greškama.
Živi u ubeđenju da je ceo svet mrzi, iako dobra većina i ne zna gde je. Godinama "zamrznuta", koju su počeli da odkravljuju. Na aparatima živi od stare slave. "Samo sloga Srbina spasava" nije izmišljena jer smo složni - da je tako, taj slogan ni postojao ne bi.
Glavni grad Beograd - država u državi. Jug Srbije i dalje tužan. Na istom je i Kosmet, koji uz sav trud nije njen jer, nije zemlja čija je, neg' čije ovce pasu. Na severu Vojvodina koja polako diže ruke.
Mesto gde cveta lutrija, a kladionica je svaki treći lokal, odma' do banki, pekara i roštilja. Narod lenj, navika posle godina vladavine najvećeg "bravara", da se ništa ne radi a dobro živi. Iako toga više nema, a navika još je tu. I, uvek je tu "biće bolje sutra", nikada danas... i tako zauvek...
Milutin Metoda
Брзо и прагматично одрађивање нечега, без обзира на могуће негативне последице или сметње у извршењу. Име добила по краљу Стефану Урошу II Милутину Немањићи (у народу познатом као, јелте, краљ Милутин), који је био први заступник ове методе, подигавши четрдесет цркава од Далмације до Јерусалима, трсивши пет жена, пустивши муда толико да је једини у Европи победио татарску хорду кана Ногаја, ослепевши сина који се курчио да му узме трон. Вероватно већи баја и од цара Душана.
(Замак Немањића у Неродимљу, Лета Господњег цуiе (илити по данашњем рачунању 1315))
Господар Болеслав улази на капију.
Болеслав: Ди га је Милутин?
Чувар: Ено га горе, опет је упао у неки трип да гради манастир.
Болеслав улази у свечану салу.
Милутин: ... и тако ти кажем, оћу да ми саградиш брод цркве од слоноваче и злата, а баци и мало рубина, немој да штедиш да не прођеш ко мајстор Ђурђије на тавче.
Архитекта: Разумем ја господару, али не можемо овде да туримо слоновачу, има падне црква са стене право у море.
Милутин: Онда разнеси стену.
Архитекта: Али господару, та стена има четрес иљада стопа, како да је разнесем?
Милутин: Откуд ја знам, ти си тај аркитекта или како се већ сад то модерно каже, ти би то требао да знаш, кој смо те курац слали код Јониса у Смирну, да вириш младим Гркињама под сукње и пијеш вино, пизда ли ти материна? Е де си Болеславе, кућо, нема те 100 година, нешто си ми ослабио, шта је, нема више дивљачи код тебе доле у Македонији, а?
Болеслав: Ма нешто слабо ове године, морам да се задовољим обичним прасећим и понеким фазаном, него нисам зато дошао...
Милутин: ООООЈ ХРЕЕЕЉЉАААААААА!
Хреља: Изволите, Ваше Величанство.
Милутин: Слушај 'вако. Има д'одеш горе до Рашке, и викнеш војводи Момчилу да налови четрес иљада срндаћа и триес иљада јелена за мог друга Болеслава. Он ће вероватно да се нећка, у фазону "немам толико", али да му кажеш да ће да му у супротном дође Милутин, па има да најебе горе него ономад кад му је ташта сручила истопљено злато на ноге кад ју је назвао дебелом Мађарицом. Јасно?
Хреља: Јасно, Ваше Величанство.
Милутин: Е видиш Болеславе, нешто сам наумио да саградим још једно 20 цркава, па да пређем полако да градим зидове, рече ми Небојша кад је био доле у Цариграду да су дошли неки што једу керове, како оно рече да се зову....Шинези, Минези, неки такав зонфић, па да су они били некад давно у трипу да се преграде он Монгола, те су изградили зид дуж целе границе, те сам ја мислио кад ми освојимо Цариград, Рим и Јерусалим, биће нам доста, онда ћемо да се и ми оградимо, ал' да буде по један златни торањ на сваких 200 стопа.
Болеслав: Да не буде мало много то, а?
Милутин: Ма добро, може и на 210 стопа.
Улази челник Јоаким.
Јоаким: Пресветли господару, хтео сам да ти јавим да се ваши синови Стефан и Константин опет такмиче ко ће да посече више византијских војсковођа, иако сте им ви то изричито забранили.
Милутин: И ко води?
Јоаким: ...Па ја мислим Стефан, бар је водио тринаест разлике, сад је негде прошло полувреме.
Милутин: Ма пусти их, нек се играју деца. Него ја имам један задатак за тебе.
Јоаким: Реците, краљу.
Милутин: Јуче сам приметио да ми је Џеки нешто нервозан, изгледа да га онај Јосиф није хранио довољно, па сам га превентивно обесио за ноге на Звечанску тврђаву. Елем, пошто изгледа да магацин нема довољно хране, мораћемо опет да идемо по залихе.
Јоаким: Је л' опет Татаре, господару?
Милутин: Њих ћемо, мада ми је онај претходни контингент изгледао као неукусан за Џекија. Ако опет не буду ваљали, прећи ћемо на Мађаре, реко ми ветеринар да они имају више протеина. Имаш три дана да ми доведеш једно 200-300 Татара, али добре да ми изабереш.
Јоаким: Бојим се да нећемо стићи да их изаберемо баш за три дана...
Милутин: Два дана.
Јоаким: Али...
Милутин: Дан и по и идете са дрвеним сабљама.
Јоаким: Разумем, господару.
Милутин: И немој више да ме нервираш, има да прођеш као Вујица војвода следећи пут.
Јоаким: А како је он прошао, господару?
Болеслав: Јеси приметио како ћопа на леву ногу?
Јоаким: Да
Болеслав: Е па то му је из детињства, кад је мазно дијамантски кликер Милутину.
Милутин: Добар је човек, али дијамантски кликер је дијамантски кликер.
Јоаким одлази.
Милутин: Него, што си ти беше Болеславе уопште долазио?
Болеслав: Па данас вам је свадба, краљу?
Милутин: Свадба!?
Болеслав: Па да, јел се сећате да вас је мађарски краљ молио ономад кад сте га уватили за гушу да га не удавите у Тиси, већ вам је дао ону своју сестру за жену.
Милутин: Ау, па ја се тога не сећам. Морам да баталим медовину, изгледа да ми је неко стално трује, ваљда су зато данас умрли она тројица што све пробају пре мене, а и ја осећам неку горушицу цео дан.
Болеслав: Биће да је тако, него шта ћемо за ову свадбу.
Милутин: А јел бар нека пичка?
Болеслав: Па није да није, кажу да га је пола мађарских грофова бацало сваког дана мислећи на њу у пољским вецеима.
Милутин: Па добро, послужиће који дан.
stereo
je kad ti istovremeno "drže predavanje" žena i keva.
Ako se uključe i deca i ćale onda je to surround.
Tu nigde
Višesmislena fraza kojom zbunjuješ onog ko te traži i želi da te vidi, ali ti njega ne. Tako tom smaralu plasiraš podatak ni tačan, ni potpuno pogrešan, jer će dotično vreme koje je nameravalo provesti sa tobom zapravo potrošiti na tumačenje tvog odgovora. Da li si kod kuće pošto si nigde? Il' si tu, blizu? Il' nigde u smislu ne postojiš tada u tom trenutku za TO i njemu slična stvorenja... Al' to je zadnje što će naivko shvatiti. A ti ćeš onda biti ni tu, ni nigde.
Poruka: Eeej, gde si?? Da se vidimo?
U jbt opet ova Stvar. Kucaš svoj gorenaveden odgovor.
- Pa gde tačno? Hehe, duhoviti smo?
- Pa rekoh gde sam.
- Daj, ne zajebavaj me. Gde se vidimo?
U mislima - Kako ne kapira da nema viđanja? Da nema sviđanja? Da nema? Ničeg? Kako? Zar ja nečitko kucam? Kucaš:
- Ne vidimo se.
Gasiš telefon. Ta Stvar je naravno i ovu poruku pročitala shvativši je kako želi, a ne šta i znači, jer, nema zareza. To da ti nećeš bliski nit' ikakav susret je poslednje što mu/joj pada na um.
Nakon par sati pališ telefon. Sto poruka u sekundi! Sve istovetnih ili sličnih sadržaja:
- Eej! Gde?
- Ej! Gde se vidimo?
- Gde da te čekam, da dođem do tebe?
- Ej! Pa šta bi? Ne stižu ti poruke?!
- Ej! Nešto se desilo?! Jesi li dobro?
Stigne mu/joj izveštaj da si dostupan/a:
- Ej! Pa gde si? Šta bi?
Odgovaraš:
- Bila/o sam i čekao/la te! Nije te bilo! Ne verujem... Sad sam već 'negde'. Ćaooo!
- Ej! Pa stani, pa ej! ...
Gasiš telefon.